U Britaniji se od nedavno pojavio veliki apetit za brašnom melevenim na starinski način, kamenom u mlinovima, čiji vlasnici ih svakim danom sve više renoviraju i ponovo aktiviraju.
U Britaniji se od nedavno pojavio veliki apetit za brašnom melevenim na starinski način, kamenom u mlinovima, čiji vlasnici ih svakim danom sve više renoviraju i ponovo aktiviraju.Na samom izlasku iz sela Visendajn u Ratlandu, u središnjem delu Engleske, stoji vetrenjača koja je čamila napuštena od 1922. godine - sve dok je pre desetak godina nije renovirao Najdžel Mun.
Vetrejnaču pokreće vetar kao što joj i ime kaže, a brašno se melje kamenom. Mun radi kao mlinar već 30 godina i kaže da je posao naprosto procvetao u poslednje vreme. U Birtaniji se pojavila povećana potražnja za zdravom hranom, bez aditiva i konzervansa, pa su zato tradicionalni mlinovi opet u modi.
"Ljudi ne kupuju brašno radi pomodarstva, već zato što žele zdrav način života. Sve se promenilo", izjavio je Mun za Rojters.
"Ranije sam čuvao kese za brašno kao suvenire i prodavao manje količine brašna nedeljom. Sada ljudi dolaze svakodnevno jer sami peku hleb svakoga dana. Jutros sam prodao sedam džakova brašna očas posla", dodaje Mun.
Njegov mlin samelje nedeljno dve tone brašna kako belog tako i integralnog. Cene su više nego u samoposlugama pa tako, na primer, 1,5 kg oštrog brašna za hleb košta 1,15 funti (1,75 evra) u poredjenju sa cenom od 0,63 funti (0,90 evra) za istu količinu brašna u supermarketu "Tesko".
"Hiljade vetrenjača, koje su u Velikoj Britaniji bile aktivne u 19. veku, prestale su da rade neposredno posle Prvog svetskog jer su, nastupom nove, moderne tehnologije i velikim uvozom brašna iz SAD, postale izlišne", kaže Nik Džons, predsedavajući udruženja Britanskih tradicionalnih mlinara.
U tom udruženju, osnovanom 1987. godine, sada ima 28 članova jer su ljudi počeli da restauriraju stare mlinove i ponovo ih vraćaju u posao.
"Tradicionalne mlinove pokreću vetar i voda, a trenutno je veoma velika potražnja za njihovim finalnim proizvodm - brašnom", dodaje Džons.
Po mišljenju Najdžela Muna, na svaka 32 kilograma brašna koji se proizvedu u fabrici ispušta se oko pola kilograma ugljendioksida. Zagadjenje iz njegovog mlina biće zanemarljivo kada u potpunosti predje na pokretanje mlina snagom vetra jer u ovom trenutku koristi manji motor.
(Tanjug)
