Veštačke erupcije, ogledala na orbiti i genetski izmenjeno drveće samo su neki od deset skoro genijalnih pronalazaka do kojih su u 2007. godini došli naučnici iz celog sveta kako bi sprečili pregrevanje planete.
Američki časopis "Wired", navodi da naučnici smatraju da povećanje globalne temperature zahteva sprovodjenje drastičnih mera, drugi strahuju da rešenja mogu imati gore posledice od samih problema, ali svi se slažu da je najveća opasnost od zadržavanja status-kvo situacije.
Časopis je objavio opis deset izuma, medju kojima je pod brojem jedan tog specifičnog redosleda idejni projekat "poljoprivrede na soliterima", slede "ekološki čiste krave", "četke za ugalj", "kontrolisani uragani", "brodovi-fabrike oblaka". Tu je i "efikasnije drveće", zatim "plodni okeani", "veštačke erupcije", "kosmička ogledala", a zaključni je "status kvo".
"Ekološke krave" bi jele hranu sa belim lukom, kako bi se smanjila emisija štetnih gasova iz njihovog izmeta, koji proizvodi efekat staklene bašte. Jedina zamerka je činjenica da bi i njihovo meso poprimilo ukus luka.
Američki časopis "Wired", navodi da naučnici smatraju da povećanje globalne temperature zahteva sprovodjenje drastičnih mera, drugi strahuju da rešenja mogu imati gore posledice od samih problema, ali svi se slažu da je najveća opasnost od zadržavanja status-kvo situacije.
Časopis je objavio opis deset izuma, medju kojima je pod brojem jedan tog specifičnog redosleda idejni projekat "poljoprivrede na soliterima", slede "ekološki čiste krave", "četke za ugalj", "kontrolisani uragani", "brodovi-fabrike oblaka". Tu je i "efikasnije drveće", zatim "plodni okeani", "veštačke erupcije", "kosmička ogledala", a zaključni je "status kvo".
"Ekološke krave" bi jele hranu sa belim lukom, kako bi se smanjila emisija štetnih gasova iz njihovog izmeta, koji proizvodi efekat staklene bašte. Jedina zamerka je činjenica da bi i njihovo meso poprimilo ukus luka.
"Poljoprivredni soliteri" bili bi u funkciji 365 dana u godini, kako bi proizvodnja hrane bila udvostručena.
"Četke za ugalj", veličine sto metara, "pročistile" bi vazduh od ugljendioksida, samo je nejasno šta bi se zatim sa prikupljenim gasom radilo.
"Kontrolisani" uragani bili bi "dopunjeni" prašinom, koja bi poboljšavala slike napraveljene satelitima, dok bi "brodovi oblaka" odbijali sunčeve zrake, stvarajući oblake vodene pare pomoću vode okeana
Genetski modifikovano drveće apsorbovalo bi više štetnih gasova, i bilo bolje biološko gorivo.
Rizik je "samo" od narušavanja ekosistema na svetskom nivou.
Morska voda obogaćena urinom (?!) ili gvoždjem poboljšala bi reprodukciju planktona, dok bi "veštačke erupcije" nobelovca Paula Krutcena blokirale sunčeve zrake.
On je ocenio da to može da za deset godina doprinese smanjenju temperature do nivoa devedeseth godina. Medjutim, ako sve ne krene predvidjenim tokom, biće potrebno mnogo godina da se povrati ravnoteža u atmosferi.
"Četke za ugalj", veličine sto metara, "pročistile" bi vazduh od ugljendioksida, samo je nejasno šta bi se zatim sa prikupljenim gasom radilo.
"Kontrolisani" uragani bili bi "dopunjeni" prašinom, koja bi poboljšavala slike napraveljene satelitima, dok bi "brodovi oblaka" odbijali sunčeve zrake, stvarajući oblake vodene pare pomoću vode okeana
Genetski modifikovano drveće apsorbovalo bi više štetnih gasova, i bilo bolje biološko gorivo.
Rizik je "samo" od narušavanja ekosistema na svetskom nivou.
Morska voda obogaćena urinom (?!) ili gvoždjem poboljšala bi reprodukciju planktona, dok bi "veštačke erupcije" nobelovca Paula Krutcena blokirale sunčeve zrake.
On je ocenio da to može da za deset godina doprinese smanjenju temperature do nivoa devedeseth godina. Medjutim, ako sve ne krene predvidjenim tokom, biće potrebno mnogo godina da se povrati ravnoteža u atmosferi.
Šta reći za ideju "kosmičkih ogledala" koja predvidja solarni štit, površine 1,5 miliona kvadratnih metara, sačinjen od 16.000 milijardi ogledala i lansiran na orbitu pomoću ugljeničnog maksi-topa vrednog 5.000 milijardi dolara.
Pomoću ove ideje astronom iz Univerziteta Arizone Rodžer Endžel namerava da ohladi planetu. Rizik je u tome da u atmosferi može da izostane apsorpcija ugljenika i da se jednog trenutka ponovo pojavi efekat staklene bašte.
Zaključni "status-kvo" je da navedeni genijalni projekti, mogu da izazovu opasne posledice u slučaju da nešto krene naopako. Medjutim recidivi će biti manje pogubni nego posledica potpune neaktivnosti, ukazuju naučnici.
Jer emitovanje 8,4 milijardi tona ugljendioksida svake godine i povećanje ukupne količine ovog jedinjenja do rekordnog nivoa istovetno je posledicama najopasnijeg eksperimenta koje je čovek ikada izveo.
(MONDO/Tanjug)
Pomoću ove ideje astronom iz Univerziteta Arizone Rodžer Endžel namerava da ohladi planetu. Rizik je u tome da u atmosferi može da izostane apsorpcija ugljenika i da se jednog trenutka ponovo pojavi efekat staklene bašte.
Zaključni "status-kvo" je da navedeni genijalni projekti, mogu da izazovu opasne posledice u slučaju da nešto krene naopako. Medjutim recidivi će biti manje pogubni nego posledica potpune neaktivnosti, ukazuju naučnici.
Jer emitovanje 8,4 milijardi tona ugljendioksida svake godine i povećanje ukupne količine ovog jedinjenja do rekordnog nivoa istovetno je posledicama najopasnijeg eksperimenta koje je čovek ikada izveo.
(MONDO/Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.