Naučnik nemačkog Univerziteta u Hajdelbergu pronašao je dokaz koji potvrdjuje identitet žene na čuvenoj slici "Mona Liza" Leonarda da Vinčija. Reč je o Lizi del Djokondo, ženi firentinskog trgovca Frančeska del Djokonda, zaključio je Armin Šlehter na osnovu beleški koje je Da Vinčijev prijatelj napisao u jednoj knjizi u vreme kad je umetnik radio na slici.
Otkriće u rukopisu pronadjenom u Univerzitetskoj biblioteci u Hajdelbergu, po svemu sudeći potvrdjuje ono što se dugo verovalo.
Del Djokondovu ženu na slici je prvi 1550. prepoznao italijanski pisac Djordjo Vazari, koji je ustanovio i da je delo naslikano izmedju 1503. i 1506, navodi nemački univerzitet.
Medjutim, pošto se Vazari oslanjao na nepouzdane dokaze, postojala je sumnja u pogledu identiteta žene, a Leonardo nije ostavio nikakve beleške o njemu.
Nejasni pokazatelji da je slika nastala 1517, 1525. i 1540. uticali su na produbljivanje misterije. "Jedna od mogućnosti bila je da je to fiktivna žena, Leonardov ženski ideal", navodi nemački univerzitet i dodaje da Šlehterovo otkriće stavlja tačku na misteriju.
Na primerku knjige rimskog filozofa Cicerona, Leonardov prijatelj i firentinski zvaničnik Agostino Vespuči napisao je da je Da Vinči radio na portretu Lize del Djokondo. Uz belešku je napisao i datum, oktobar 1503, čime je utvrdjeno da je Leonardo tada radio na slici.
(Beta)
Otkriće u rukopisu pronadjenom u Univerzitetskoj biblioteci u Hajdelbergu, po svemu sudeći potvrdjuje ono što se dugo verovalo.
Del Djokondovu ženu na slici je prvi 1550. prepoznao italijanski pisac Djordjo Vazari, koji je ustanovio i da je delo naslikano izmedju 1503. i 1506, navodi nemački univerzitet.
Medjutim, pošto se Vazari oslanjao na nepouzdane dokaze, postojala je sumnja u pogledu identiteta žene, a Leonardo nije ostavio nikakve beleške o njemu.
Nejasni pokazatelji da je slika nastala 1517, 1525. i 1540. uticali su na produbljivanje misterije. "Jedna od mogućnosti bila je da je to fiktivna žena, Leonardov ženski ideal", navodi nemački univerzitet i dodaje da Šlehterovo otkriće stavlja tačku na misteriju.
Na primerku knjige rimskog filozofa Cicerona, Leonardov prijatelj i firentinski zvaničnik Agostino Vespuči napisao je da je Da Vinči radio na portretu Lize del Djokondo. Uz belešku je napisao i datum, oktobar 1503, čime je utvrdjeno da je Leonardo tada radio na slici.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.