Kanšo Tagaj, glavni sveštenik budištičkog hrama Kjuđi u Tokiju, naučio je da repuje u 47. godini kako bi zainteresovao omladinu za ovu drevnu religiju."Došao sam na ovaj svet da bih ti pomogao u patnji i bolu... Hajde, bejbi, čuj me!", poručuje sveštenik, mešajući japanske i engleske izraze, uz vešto oponašanje plesa američkih repera.
Jedan japanski budistički sveštenik rešio je, svestan novih trendova u društvu, ali i sve većeg stepena otuđenja, da repovanjem zainteresuje omladinu za drevnu religiju i pomogne joj da nađe utočište u okviru vere.
Kanšo Tagaj, glavni sveštenik budištičkog hrama Kjuđi u Tokiju, naučio je da repuje u 47. godini i svi koji su ga čuli kažu da je postao pravi majstor u tome.
"Došao sam na ovaj svet da bih ti pomogao u patnji i bolu. Moje ime je Šaka Munibucu (Sidarta Gautama). Hajde, bejbi, čuj me!", poručuje sveštenik, mešajući japanske i engleske izraze, uz vešto oponašanje plesa američkih repera.
Nakon svakog nastupa, mladi mu rado prilaze, tražeći autogram i dozvolu da se slikaju s njim.
Tagai je svojim neortodoksnim ponašanjem uspeo da podstakne interesovanje novih naraštaja.
"Kao Budini misionari, dužni smo da budemo pristupačni i da privučemo ljude kako bismo mogli da im prenesemo Budine poruke", rekao je on.
Rep, po njemu, pruža savršen način komunikacije jer sutre (religijski tekstovi) imaju sličan melodičan ritam.
Tagai je kazao da u jednom drugom tokijskom hramu sveštenici pevaju uz zvuke brazilske sambe, kao i da postoje lokali u kojima sveštenici poslužuju pića simboličnih naziva, poput "Nebeski raj" i "Vreli pakao", dok slušaju i savetuju mušterije-vernike.
"Nije važno šta se koristi - rep, samba ili hiphop. Cilj je da se budizam što više približi japanskoj omladini, koja sve manje pokazuje interesovanje za drevno učenje", rekao je sveštenik.
(Tanjug/MONDO)
Kanšo Tagaj, glavni sveštenik budištičkog hrama Kjuđi u Tokiju, naučio je da repuje u 47. godini i svi koji su ga čuli kažu da je postao pravi majstor u tome.
"Došao sam na ovaj svet da bih ti pomogao u patnji i bolu. Moje ime je Šaka Munibucu (Sidarta Gautama). Hajde, bejbi, čuj me!", poručuje sveštenik, mešajući japanske i engleske izraze, uz vešto oponašanje plesa američkih repera.
Nakon svakog nastupa, mladi mu rado prilaze, tražeći autogram i dozvolu da se slikaju s njim.
Tagai je svojim neortodoksnim ponašanjem uspeo da podstakne interesovanje novih naraštaja.
"Kao Budini misionari, dužni smo da budemo pristupačni i da privučemo ljude kako bismo mogli da im prenesemo Budine poruke", rekao je on.
Rep, po njemu, pruža savršen način komunikacije jer sutre (religijski tekstovi) imaju sličan melodičan ritam.
Tagai je kazao da u jednom drugom tokijskom hramu sveštenici pevaju uz zvuke brazilske sambe, kao i da postoje lokali u kojima sveštenici poslužuju pića simboličnih naziva, poput "Nebeski raj" i "Vreli pakao", dok slušaju i savetuju mušterije-vernike.
"Nije važno šta se koristi - rep, samba ili hiphop. Cilj je da se budizam što više približi japanskoj omladini, koja sve manje pokazuje interesovanje za drevno učenje", rekao je sveštenik.
(Tanjug/MONDO)
