Mnogi u svetu smeju se 1. aprila, od srca ili kiselkasto, zavisno od toga da li zbijaju šale na tuđ račun ili to neko čini na njihov, a neki se trude da toga dana ne budu "nasamareni" da ne bi cele godine bili nesrećni.
Mnogi u svetu se smeju 1. aprila, od srca ili kiselkasto, zavisno od toga da li zbijaju šale na tuđ račun ili to neko čini na njihov, a neki se trude da toga dana ne budu "nasamareni" da ne bi cele godine bili nesrećni.
Istorija zbijanja šala 1. aprila je obavijena tajnom, jedni tumače da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda", koji je bio opštenarodno veselje.
Neki veruju da koreni tog "praznika" dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju i priređuju razne bahanalije.
Drugi kažu da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je "nasamaren" imali su običaj da kažu da je dobio "aprilsku ribu".
Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka".
Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj.
U holandskom gradu Ajndhovenu održava se svojevrsna tradicija "nasamarivanja" 1. aprila - novine se utrkuju da objave ekskluzivne vesti, kao na primer o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o bolestima, o eksperimentima u atomistici...
Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za "nasamarivanje", a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik.
Za razliku od ovih zemalja, u nemačkoj provinciji Bavarskoj, posebno u okolini Vestervalda, šale slične prvoaoprilskim zbijaju se tek 1. maja.
Bez obzira na razne običaje u raznim zemljama, važi pravilo da kada se slatko nasmejemo postajemo opušteniji, lepši i zadovoljniji.
Humor nam pomaže da lakše prebrodimo neku neprijatnu ili tešku situaciju, a kada se našalimo na sopstveni račun, stručnjaci tvrde da pomažemo i sebi i drugima i zato je u narodu nastao izraz "smeh je najbolji lek”.
(Tanjug/MONDO)
Istorija zbijanja šala 1. aprila je obavijena tajnom, jedni tumače da se ovaj svojevrsni "narodni praznik" pojavio krajem srednjeg veka u Evropi kao "Dan svih luda", koji je bio opštenarodno veselje.
Neki veruju da koreni tog "praznika" dosežu do starog Rima, poznatog i po tome što su tamošnji žitelji umeli da se dobro zabavljaju i priređuju razne bahanalije.
Drugi kažu da se taj običaj pojavio u 16. veku u Francuskoj, oko 1564. godine, a za onog ko je "nasamaren" imali su običaj da kažu da je dobio "aprilsku ribu".
Englezi misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu "Danom svih glupaka".
Finci taj dan povezuju sa prolećnim podukama dece o privrednim radovima, a slično je i Švajcarskoj.
U holandskom gradu Ajndhovenu održava se svojevrsna tradicija "nasamarivanja" 1. aprila - novine se utrkuju da objave ekskluzivne vesti, kao na primer o dolasku nekih svetskih državnika u taj grad, o bolestima, o eksperimentima u atomistici...
Nemci 1. april smatraju danom kada se lako osete nesrećnim, a svoje loše osećanje manje vezuju za "nasamarivanje", a više za predanje da se 1. aprila rodio apostol Juda, Hristov izdajnik.
Za razliku od ovih zemalja, u nemačkoj provinciji Bavarskoj, posebno u okolini Vestervalda, šale slične prvoaoprilskim zbijaju se tek 1. maja.
Bez obzira na razne običaje u raznim zemljama, važi pravilo da kada se slatko nasmejemo postajemo opušteniji, lepši i zadovoljniji.
Humor nam pomaže da lakše prebrodimo neku neprijatnu ili tešku situaciju, a kada se našalimo na sopstveni račun, stručnjaci tvrde da pomažemo i sebi i drugima i zato je u narodu nastao izraz "smeh je najbolji lek”.
(Tanjug/MONDO)
