U Varšavi se privode kraju radovi na muzeju najslavnijeg poljskog špijuna, kontroverznog agenta CIA Rišarda Kuklinjskog (Ryszard Kuklinski), sa koga ni rehabilitacija 1995. godine nije sprala ljagu i imidž izdajice domovine u očima nekih Poljaka.
Kuklinjski, oficir Poljske narodne armije, od 1971. do 1981. godine predao je američkoj obaveštajnoj službi 35.000 stranica strogo poverljivih vojnih dokumenata, izmedju ostalog i o tajnim planovima Sovjetskog Saveza da upotrebi nuklearno oružje, tehničke detalje tenka T-72 i raketa Strela, kao i razmeštaj sovjetske protivvazdušne odbrane u Poljskoj i Istočnoj Nemačkoj.
CIA je Kuklinjskog evakuisala iz Poljske 1981. godine uoči uvodjenja vanrednog stanja. U domovini je osudjen kao špijun na smrt, da bi posle pada komunizma smrtna kazna bila preinačena u 25 godina robije.
U potpunosti je rehabilitovan 1995. godine, tri godine kasnije je posetio Poljsku, a umro je u Vašingtonu kao penzionisani pukovnik američke armije 2003. godine.
Muzej kome su blagoslov dali sadašnji šef države Leh Kačinjski (Lech Kaczynski), i to još u vreme kada je bio gradonačelnik Varšave, kao i ministar odbrane Radoslav Sikorski, izaziva kontroverze još pre svečanog otvaranja planiranog u proleće.
Povod nije samo lik poljskog super špijuna, za mnoge Poljake junaka, ali za druge izdajice, već, kako piše poljski dnevnik "Žiće Varšavi" (Zycie Warszawy), i namera da posetioci umesto po tepisima ili parketu, u muzeju gaze po sovjetskim zastavama.
"Rusi ne treba da se osećaju pogodjenima. To su nepostojeće zastave nepostojeće zločinačke države", rekao je varšavskom dnevnom listu profesor Juzef Šanjavski (Jozef Szaniawski), biograf Kuklinjskog i idejni otac muzeja.
"Ideja da se gazi po sovjetskim zastavama vredja dobar ukus. Sigurno će se time baviti ruski mediji i političari i iskoristiće to protiv nas", reagovao je jedan od lidera opozicionih liberala Bronjislav Komorovski.
Šef poslaničkog kluba Saveza demokratske levice Ježi Šmajđinjski (Jerzy Szmajdzinski) dodao je da je to "najgori mogući put da Poljska gradi dobrosusedske odnose sa Rusijom."
(Beta)
Kuklinjski, oficir Poljske narodne armije, od 1971. do 1981. godine predao je američkoj obaveštajnoj službi 35.000 stranica strogo poverljivih vojnih dokumenata, izmedju ostalog i o tajnim planovima Sovjetskog Saveza da upotrebi nuklearno oružje, tehničke detalje tenka T-72 i raketa Strela, kao i razmeštaj sovjetske protivvazdušne odbrane u Poljskoj i Istočnoj Nemačkoj.
CIA je Kuklinjskog evakuisala iz Poljske 1981. godine uoči uvodjenja vanrednog stanja. U domovini je osudjen kao špijun na smrt, da bi posle pada komunizma smrtna kazna bila preinačena u 25 godina robije.
U potpunosti je rehabilitovan 1995. godine, tri godine kasnije je posetio Poljsku, a umro je u Vašingtonu kao penzionisani pukovnik američke armije 2003. godine.
Muzej kome su blagoslov dali sadašnji šef države Leh Kačinjski (Lech Kaczynski), i to još u vreme kada je bio gradonačelnik Varšave, kao i ministar odbrane Radoslav Sikorski, izaziva kontroverze još pre svečanog otvaranja planiranog u proleće.
Povod nije samo lik poljskog super špijuna, za mnoge Poljake junaka, ali za druge izdajice, već, kako piše poljski dnevnik "Žiće Varšavi" (Zycie Warszawy), i namera da posetioci umesto po tepisima ili parketu, u muzeju gaze po sovjetskim zastavama.
"Rusi ne treba da se osećaju pogodjenima. To su nepostojeće zastave nepostojeće zločinačke države", rekao je varšavskom dnevnom listu profesor Juzef Šanjavski (Jozef Szaniawski), biograf Kuklinjskog i idejni otac muzeja.
"Ideja da se gazi po sovjetskim zastavama vredja dobar ukus. Sigurno će se time baviti ruski mediji i političari i iskoristiće to protiv nas", reagovao je jedan od lidera opozicionih liberala Bronjislav Komorovski.
Šef poslaničkog kluba Saveza demokratske levice Ježi Šmajđinjski (Jerzy Szmajdzinski) dodao je da je to "najgori mogući put da Poljska gradi dobrosusedske odnose sa Rusijom."
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.