Britanska psihoterapeutkinja i vlasnica crno-belog mačka sklonog skitanju Ozija, želela je da zna gde njen neverni mačak provodi svoje slobodno vreme i zašto se svaki put kući vraća sit i svilenkaste dlake.
Ona je mačku zakačila ogrlicu za praćenje i sazna gde njen mezimac luta.
Ispostavilo se da Ozi nije ganjao ženke, tukao se sa mačorima, već je posećivao komšinicu slikarku, gde je leškario na svom mestu i gostio se iz svoje činije.
U osam navrata Ozijeva vlasnica ulovila ga je kod komšinice. Umetnica je tvrdila da mačku nije radila ništa loše i da ga je mazila i pazila kao da je njen, ali psihoterapeutkinji to nije bilo dovoljno te je odlučila da tuži komšinicu.
Pravna bitka je trajala nekoliko godina, a obe strane su ukupo potrošile više od 20.000 funti.
Slikarka je konačno pristala da smanji svoja druženja sa mačkom i spor je okončan.