Svet je napao strašni nevidljivi neprijatelj COVID-19 ili korona virus. Većina zemalja, pa i Srbija su uvele vanredne mere i ograničenja kako bi se ova zaraza pobedila.
Jedna od osnovnih preporuka je redovno pranje ruku, ali i smanjenje kontakata među ljudima. Vlada Republike Srbije morala je da uvede policijski čas koji je prvobitno bio od 20 časova do 5 ujutru, a zbog nepoštovanja ove odredbe, uvedene su još strožije mere.
Tako je sada na snazi policijski čas od 17 časova do 5 ujutru, s tim što postoji mogićnost za uvođenje strožijih mera ako za to bude potrebe.
I dok nas, svesvna i razumna bića neko mora da tera da se samoizolujemo i napravimo socijalnu distancu kako bi zaštitili sami sebe, neke od životinja to rade same bez ikakvih uputstava, kazni ili ograničenja.
Pomoću posebnih čula životnje mogu da otkriju određene bolesti - ponekada i pre nego što se pojave vidljivi simptomi, i tada menjaju svoje ponašanje kako i same ne bi obolele. Pčele i šimpanze, mogu da budu čak i bezobzirne kada je u pitanju izolovanje bolesnih.
PČELE
Bakterijske bolesti koje pogađaju kolonije medonosnih pčela, posebno su razarajuće i iznutra "ubijaju" larve. Studija je pokazala da te larve ispuštaju određene hemikalije, koje osećaju starije pčele. One zatim polaze u potragu koja je od larvi zaražena i kad je pronađu izbacuju je iz košnice.
Pošto ovo evolucijsko prilagođavanje štiti zdravlje kolonije, pčelari i istraživači već decenijama selektivno uzgajaju pčele koje se ovako ponašaju. Zovu ih "higijenske" pčele.
ŠIMPANZE
Britanski primatolog, etnolog i antropolog, čuvena Džejn Gudol tokom 1966. godine posmatrala je ponašanje šimpnazi i tada je primetila šimpanzu po imenu MekGregor koja se zarazila poliom, koji izaziva veoma zarazan virus. Članovi njegove grupe su ga napali i izbacili iz grupe.
Gudol je zabeležila i slučajeve, tokom svog istraživanja, da su izlečeni pojedinci bili primljeni nazad u grupu.
Neka istraživanja pokazju da simpanze izbegavaju bolest koja izaziva deformaciju.
PUNOGLAVCI AMERIČKE ŽABE i KARIPSKI JASTOZI
Ponoglavci slično kao i medonosne pčele, mogu da "nanjuše miris" hemikalija koje bolesna jedinka ima i da se distanciraju od nje, dok kasripski jastozi mogu da osete i pre nego što je jedinka postane zarazna i da je "odstrane iz drštva".
Pojedine vrste izbirljive su i u poglediu izbora partnera sa kojim će se pariti, te imaju svoje metode kako da osete da li je partner zdrav.
Naprimer, ženka kućnog miša može da namiriše u u mokraći mužijaka parazitsku infekciju i tada će ga "iskulirati" i pridružit se drugim, zdravim prijateljima.
Životinje poseduju instikt, ali mi ljudi glavu i u njoj mozak! ZATO RAZMIŠLJAJTE o sebi i drugima i OSTANITE KOD KUĆE, vodite računa o higijeni i redovno perite ruke! I ne potcenjujet životinje!