Ime je znak, govorili su stari Latini. Od davnina se po tome znalo ko si, šta radiš, "čiji si". Prezime je, po definiciji, porodično ime koje se nasleđuje od predaka i služi za identifikaciju osobe, pokazujući njeno poreklo, korene i pripadnost.
U Srbiji ćete najčešće upoznati - Jovanoviće, Nikoliće, Petroviće, Đorđeviće, ali ima i retkih, neki bi ih nazvali i morbidnim, za koja vam, kažu lingvisti, ne treba mnogo razmišljanja da biste shvatili kako su nastala.
Prezime otkriva čime se bavio naš daleki predak koji je "pokrenuo" dinastiju. Kovačević – kovač, Lončar – zanatlija koji je izrađivao zemljane lonce, Kasapić – kasapin, Samardžić – samardžija koji je pravio sedla, Majstorović – majstor, i tako dalje. Neka su nastala po mestima ili krajevima u kojima je porodica živela, po nadimcima, pa i stranim rečima. Mnoga danas možda zvuče smešno i neobično, ali su u prošlosti imala sasvim drugačije značenje.
Postoje i ona koja su okarakterisana kao morbidna. Instagram stranica "Poreklo reči" je, pozivajući se na knjigu "Prezimena su čuvari našeg jezika" Zagorke Vavić Gros, navela nekoliko primera za koje je više nego jasno kako su nastali. Recimo Sinobad – onaj koji bode ili probada sina. I za prezime Ocokoljić mogao bi da bude "odgovoran" stari porodični sukob, budući da verovatno znači "onaj koji kolje oca".
Koprivica je, navodi stranica, bilo neželjeno dete bačeno u koprive, a njegovi potomci uzeli su taj nadimak kao svoj patronim. Zaklan je, jasno, nastalo od glagola zaklati, kao što se pretpostavlja i u kojim rečima leži koren prezimena Palikuća.
Kozored je onaj koji dere koze, a Kozomora – onaj koji ih mori. Zlobec ili Zlomislić je "zao čovek koji drugima želi zlo", dok Ubiparip znači "onaj koji ubija konja (paripa)". Neobično prezime Mučibaba ima koren u glagolu mučiti (zlostavljati), ili pak mučati (ćutati).
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
(Žena Blic / MONDO)