Novinarski posao je pun iznenađenja i sve je moguće. Pa i da upoznate rođaka za kojeg niste znali da postoji. Upravo to se dogodilo novinaru Monda tokom boravka sa banjalučkim Borcem u Sloveniji.
/MONDO.ba, Zoran Pajčin/
Kao sportski novinar veoma brzo naučite da će se tokom nekog događaja plan rada menjati i nekoliko puta. Pogotovo ako ste na licu mesta.
Tako je bilo i u Sloveniji gde sam tri dana boravio sa banjalučkim Borcem koji je u Ljubljani odigrao prijateljski susret sa Olimpijom.
Ali, solidarnost među kolegama "sportistima" je ono što vam u najvećem broju slučajeva pomogne da izađete iz nevolje i uspešno obavite zadatak.
Naravno, kao i u svakom poslu, ne dešavaju se samo negativne stvari. Naprotiv.
Naime, sa ekipom Darka Vojvodića je već neko vreme na probi Aleksandar Pajčin, moj prezimenjak, kojeg sam po prvi put primetio tokom prijateljskog susreta koji su crveno-plavi igrali na startu priprema za prolećni deo prvenstva protiv Metalegea iz Jajca.
Čitajući sastave oba tima i videvši prezime Pajčin na sajtu kluba, pomislio sam da je u pitanju šala Dejana Kondića, portparola Borca, od kojeg sam pre meča tražio informacije vezane za susret. Ko njega malo bolje poznaje, zna da je ovakav scenario i te kako moguć.
Ipak, iako se dobro nasmejao i zažalio što to nije njegovo "maslo", objasnio mi je da se radi o momku koji je iz beogradskog Voždovca stigao na probu i da će sa ekipom biti do kraja priprema kada će se odlučiti o njegovom statusu.
Prva prilika da se upoznam sa Aleksandrom je bila u Sloveniji i tokom razgovora smo uspeli da utvrdimo da nismo samo prezimenjaci, već i rođaci.
On vuče poreklo iz Gubina, sela u Bosanskom Grahovu, koji je dva kilometra udaljen od Prova, sela iz kojeg je moja porodica. Nažalost, zbog ratnih dešavanja i on i ja smo bili primorani da te prostore napustimo.
"Posle rata moji su došli u Beograd, tačnije u Surčin, gde je moj deda napravio kuću u kojoj smo svi zajedno živeli. Tamo sam počeo da sa bavim fudbalom u Dominusu iz kojeg sam prešao u Voždovac, gde sam proveo četiri godine. Sada sam stigao u Banjaluku, da potražim sreću u Borcu", rekao je Aleksandar na početku našeg razgovora.
Zanimljivo, Aleksandrov otac je Lazo Pajčin, poznati pevač narodne muzike, a stric mu je Mirko Pajčin, poznatiji kao "Baja Mali Knindža".
"Tata nije imao neku karijeru na početku, kao i ja. Bilo je teško i njemu, ali sada je sve super i ide kako treba. 'Strikan' je druga priča. Sa njim se čujemo redovno".
Iako je odrastao u Beogradu, ističe da je "srce" u Gubinu.
"Ne bih ništa menjao za mesec dana tamo. Bilo koje more ili mesto na ovom svetu".
Za kraj, koju pesmu naručuje od oca...
"Propali fudbaler", duhovito je zaključio Aleksandar Pajčin u razgovoru sa reporterom MONDA u Sloveniji.
Njega će publika na "Gradskom" stadionu imati priliku da bolje upozna, pošto je na probi zadovoljio ukuse Darka Vojvodića i u narednim danima bi trebalo da ozvaniči saradnju sa Banjalučanima.
A, da mu je Borac već prirastao srcu govori i fotografija njegovih kopački:
