KAKO SAM "SKINUO" ZORANA RADMILOVIĆA: Rade Nikolić u filmu o Tomi Zdravkoviću igra lik čuvenog glumca! (FOTO)

Ovih dana u Beogradu se intenzivno snima film o legendi narodne muzike Tomi Zdravkoviću, a mi se, gotovo svakodnevno, upoznajemo sa likovima koji su bili deo Tominog života i koji će u na platnu biti bujno predstavljeni. Tomu igra Milan Marić, njegovu prijateljicu i koleginicu Silvanu Armenulić - Tamara Dragičević, Tomin menadžer je Andrija Kuzmanović, Lepa Lukić Olivera Bacić...

Iako bi mnogi rekli da je prva stvar koju je uradio da bi ušao u Zoranov lik to što je pustio brkove, nije, prvo je, verovali ili ne - propušio. 

"Zapravo, prvo sam napravio spisak ljudi sa kojima sam morao da razgovaram, a koji su poznavali ili radili sa Zoranom. Moje scene u filmu su vrlo boemske i propušio sam jer ne volim kad vidim na filmu glumca koji inače ne puši, a dok puši u sceni i ne izgleda prirodno. Inače, zanimljivo je da Zoran nije bio pušač, da je pušio samo onda kad se oda boemskom raspoloženju."

U odnosu na pušenje, brkovi su bili lakši deo posla. 

"Odlučeno je da počnem da puštam brkove, a ne da mi ih nalepe. Nisam bio siguran da li će mi brkovi porasti dovoljno za mesec dana, do početka snimanja, ali jesu. S obzirom na to da ni Zoran šezdesetih godina nije imao one ogromne brkove po kojima je bio poznat, nego brčiće, a mi snimamo od početka njegovo druženje sa Tomom, sve se lepo namestilo - brkovi su rasli i tokom snimanja. Kad me je scenska maskerka videla sa tim brkovima na prvom snimajućem danu, rešila je čak da mi ne dodaje ni nos, a nije me ni šminkala preterano, tako da ja na snimanju, zapravo, ni ne nosim masku!", govori glumac i nastavlja priču o "stvaranju Zorana". 

"Ja i Zoran prilično ličimo i to je dobro, ali pored toga što sam propušio i pustio brkove, trebalo je obaviti i razgovor sa onima koji su ga poznavali. Prvo sam razgovarao sa Goricom Popović, svojom prijateljicom, koja je igrala sa Zoranom u Ateljeu, pa mi je ispričala neke stvari o tome. Ali, mene je više zanimao Zoranov boemski život, život u kafani, to kako se ponašao u bifeu... Čovek koji je igrao dosta sa njim i  koji mi je najviše pomogao u tome da skinem Zoranovo držanje: kako je držao cigaretu, pušio, nameštao ruke, kako je sedeo, govorio... je Milan Caci Mihailović."

Rade kao Zoran Radmilović:

Radetu se posrećilo i to što Caci ove godine izdaje knjigu o Zoranu Radmiloviću, povodom 35 godina od njegove smrti. 

"Trenutno je posvećen tome i ispričao mi je mnogo stvari o tome kakav je Zoki bio, ali ne na sceni već privatno, što je mene u ovom slučaju najviše zanimalo. Dao mi je dragocene stvari: kako se Zoki ponašao, kako je dolazio na probe... sve te informacije sam upijao i sigurno je da neću moći sve da ih prikažem jer ovo nije film o Zoranu Radmiloviću, već o Tomi, a ja sam tu samo gost na snimanju, odnosno glumac koji ima 10 snimajućih dana i koji treba da prikaže taj bolemski život Tome Zdravkovića". 

Zoran, Toma i Mika, bili su najbolji prijatelji. 

"Čak smo i snimili tu scenu, taj njihov prvi susret. Ne mogu da vam otkrivam šta se dešava u sceni, ali ja sam plakao. Mogu da vam kažem da je Zoran tražio Tomi da mu odsvira nešto na gitari, što je bila neka vrsta kastinga za ulazak u krug Zorana i Mike. Miku igra Marko Janketić koji je fantastičan i koji dosta zna o čuvenom pesniku jer se on družio sa njegovim pokojnim ocem, glumcem Mihajlom Janketićem.

Ključnu stvar za Zoranov lik dao mu je kolega Svetislav Bule Goncić.

"Bule i Branimir Brstina su bili mladi glumci u Zokijevo vreme i iz nekog razloga je on njih voleo i vodio ih sa sobom u taj boemski život. Bule mi je otkrio neka Zokijeva razmišljanja i ključnu stvar koja je meni najviše pomogla u građenju njegovog lika. Ne mogu sad da otkrijem šta je to tačno, ali u filmu ćete sigurno videti na šta sam mislio. Inače mi je svako koga sam sreo, a bio je neki deo Zoranovog života, dao ponešto o njemu. Baš svi su mi rekli da je Zoran bio dobar, ozbiljan, inače vrlo tih čovek privatno, i pravičan - voleo je da štiti ljude koji su napadani bez razloga. Bio je zaštitnički nastrojen prema Ateljeu i ljudima odatle"

Rade kao Zoran u predstavi "Kralj Ibi": 

Radetu je posebno drago i to što kao glumac koji mnogo igra u "Ateljeu 212", Zoranovom pozorištu, tumači lik ovog velikana.

"Vrlo bitna stvar je da ja nisam član Ateljea, makar ne još uvek. Tamo igram od 2007. godine i osećam ga kao svoje pozorište. Tamo sam nesvesno učio kako Zoran glumi gledajući glumce koji su učili od njega, a to su gorepomenuti Gorica i Caci, Bule. Sad sam radio sa Brstinom 'Urnebesnu tragediju' i shvatio koliki je trag Zoran na sve njihov ostavio, a što se posebno vidi u načinu na koji glume. Ma, to je nešto što ne može ni da se objasni! Zoran nikad nije dozvoljavao da se odlazi u neki glumački patos, da se preteruje u radosti i tuzi na sceni... On i Slobodan Cica Perović su bili vanvremenski glumci. Bili su toliko prirodni u svakom žanru u kojem igraju, bilo da je to farsa, komedija, melodrama, drama... To je jedan od razloga zašto je publika toliko volela Zorana, a mnogo ga je volela. Obožavala ga je. I to je bilo obostrano. Nije na meni da to pričam jer nisam iz tog doba, ali o njemu će se pričati još mnogo godina."

RTS je na YouTube-u izbacio sve Radmilovićeve TV drame, serije i intervjue, dokumentarac o Zoranu, tako da je Rade sve to mogao da gleda i na neki način uđe u Zoranvu glumačku dušu.

"Zoran sebe nije nazivao glumcem već izvođačem glumačkih radova. I ja sam tek sada, posle jedne neverovatne pripreme koja je podrazumevala da zaspim i da se probudim gledajući neku Zoranovu dramu, shvatio šta je on mislio kad je to govorio."

Kad je Zoran umro, Rade je živeo u Nemačkoj, a ko je on, saznao je  tek Osnovnoj školi, po povratku u Beograd i to onda kad su klinci iz njegovog razreda citirali replike iz "Radovana III".

"Pitao sam ih šta je to, šta to govore i rekli su mi da je izašla VHS kaseta 'Radovan III'. Ja sam onda otišao u video-klub i uzeo Radvana. To je prva predstava koju sam gledao nasnimljenu na kaseti i najviše puta pogledao u životu. Bilo mi je jako zanimljivo, a tad uopšte nisam želeo da  budem glumac već pilot kao moj deda, kako ovi moji iz razreda imitiraju likove i pričaju Rumenka, Džordž i tako dalje."

Iako ne ide u kafane, Rade poznaje Tominu muziku, koja je nezaobilazni repertoar na svim žurkama, i dan danas. 

"Kad sam bio klinac, pre nego što smo počeli da izlazimo u klubove, posećivali smo kućne žurke. I voleo ti ili ne voleo narodnu muziku, morao si da je slušaš. Lično, imam jednu Tominu pesmu koju sam jako zavoleo, a prvi put sam je čuo u vojsci. Služio sam mornaricu u Novom Sadu i tamo sam stigao u decembru i nas, pa bogami 60-oro muškaraca slavilo je Novu godinu u vojničkom klubu. Svirao sam gitaru u vojničkom orkestru i malo se popilo - svi smo, onako bez žena, sami, bili pijani i tužni...  i pevali smo, verujte mi, minimum sto puta pesmu 'Tužno leto'. Stvarno ne znam zašto baš tu pesmu, šta je bio razlog, ali sećam se da smo svi evali i plakali. I danas, kad god čujem tu pesmu, uvek mi se vrati emtovino pamćenje na proslavu te Nove, 2000/2001 godine". 

Pogledajte Mondo prilog o Tomi Zdravkoviću, u kome govori i glumac Milan Marić: 

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.