Zoran Radmilović bio je jedan od najboljih prijatelja legendarnog pevača. Toma mu je posvetio pesmu i zajedno su, uz pesnika Miku Antića, činili neizostavni deo beogradskog kafanskog života šezdesetih i sedamdesetih godina!
Ovih dana u Beogradu se intenzivno snima film o legendi narodne muzike Tomi Zdravkoviću, a mi se, gotovo svakodnevno, upoznajemo sa likovima koji su bili deo Tominog života i koji će u na platnu biti bujno predstavljeni. Tomu igra Milan Marić, njegovu prijateljicu i koleginicu Silvanu Armenulić - Tamara Dragičević, Tomin menadžer je Andrija Kuzmanović, Lepa Lukić Olivera Bacić...
Pored likova sa estrade, deo privatnijeg, beomeskog života narodnog pevača i jedan od njegovih najboljih prijatelja bio je glumac Zoran Radmilović. Čast da tumači gromadu srpskog glumišta pripala je glumcu Radomiru-Radetu Nikoliću, koji je pre dobijanja uloge morao da prođe ozbiljan kasting kod Dragana Bjelogrlića, idejnog kreatora ovog filma.
"Bjela i ekipa su pravili kasting za većinu uloga, ne znam ko je, pored mene, bio uziman u obzir za Radmilovića. Znam da sam čekao na odgovor oko mesec dana. Volim da dobijam uloge preko kastinga - nije dovoljno samo da ličite na nekog da biste dobili ulogu, potrebno je malo više od toga. Nakon kastinga, nisam bio siguran u to da ću igrati Zorana, jer nikad ne mislim da sam baš ja najbolji za nešto, ali uvek uradim najbolje što mogu. Pre kastinga sam naučio tekst, gledao sam Zorana, skinuo neke njegove osnovne pokrete, glas, način govora... A onda sam, kad su mi javili da sam dobio ulogu, krenuo sa ozbiljnijim pripremama".
Iako bi mnogi rekli da je prva stvar koju je uradio da bi ušao u Zoranov lik to što je pustio brkove, nije, prvo je, verovali ili ne - propušio.
"Zapravo, prvo sam napravio spisak ljudi sa kojima sam morao da razgovaram, a koji su poznavali ili radili sa Zoranom. Moje scene u filmu su vrlo boemske i propušio sam jer ne volim kad vidim na filmu glumca koji inače ne puši, a dok puši u sceni i ne izgleda prirodno. Inače, zanimljivo je da Zoran nije bio pušač, da je pušio samo onda kad se oda boemskom raspoloženju."
U odnosu na pušenje, brkovi su bili lakši deo posla.
"Odlučeno je da počnem da puštam brkove, a ne da mi ih nalepe. Nisam bio siguran da li će mi brkovi porasti dovoljno za mesec dana, do početka snimanja, ali jesu. S obzirom na to da ni Zoran šezdesetih godina nije imao one ogromne brkove po kojima je bio poznat, nego brčiće, a mi snimamo od početka njegovo druženje sa Tomom, sve se lepo namestilo - brkovi su rasli i tokom snimanja. Kad me je scenska maskerka videla sa tim brkovima na prvom snimajućem danu, rešila je čak da mi ne dodaje ni nos, a nije me ni šminkala preterano, tako da ja na snimanju, zapravo, ni ne nosim masku!", govori glumac i nastavlja priču o "stvaranju Zorana".
"Ja i Zoran prilično ličimo i to je dobro, ali pored toga što sam propušio i pustio brkove, trebalo je obaviti i razgovor sa onima koji su ga poznavali. Prvo sam razgovarao sa Goricom Popović, svojom prijateljicom, koja je igrala sa Zoranom u Ateljeu, pa mi je ispričala neke stvari o tome. Ali, mene je više zanimao Zoranov boemski život, život u kafani, to kako se ponašao u bifeu... Čovek koji je igrao dosta sa njim i koji mi je najviše pomogao u tome da skinem Zoranovo držanje: kako je držao cigaretu, pušio, nameštao ruke, kako je sedeo, govorio... je Milan Caci Mihailović."
Rade kao Zoran Radmilović:
KAKO SAM "SKINUO" ZORANA RADMILOVIĆA: Rade Nikolić u filmu o Tomi Zdravkoviću igra lik čuvenog glumca! (FOTO)
Radetu se posrećilo i to što Caci ove godine izdaje knjigu o Zoranu Radmiloviću, povodom 35 godina od njegove smrti.
"Trenutno je posvećen tome i ispričao mi je mnogo stvari o tome kakav je Zoki bio, ali ne na sceni već privatno, što je mene u ovom slučaju najviše zanimalo. Dao mi je dragocene stvari: kako se Zoki ponašao, kako je dolazio na probe... sve te informacije sam upijao i sigurno je da neću moći sve da ih prikažem jer ovo nije film o Zoranu Radmiloviću, već o Tomi, a ja sam tu samo gost na snimanju, odnosno glumac koji ima 10 snimajućih dana i koji treba da prikaže taj bolemski život Tome Zdravkovića".
Zoran, Toma i Mika, bili su najbolji prijatelji.
"Čak smo i snimili tu scenu, taj njihov prvi susret. Ne mogu da vam otkrivam šta se dešava u sceni, ali ja sam plakao. Mogu da vam kažem da je Zoran tražio Tomi da mu odsvira nešto na gitari, što je bila neka vrsta kastinga za ulazak u krug Zorana i Mike. Miku igra Marko Janketić koji je fantastičan i koji dosta zna o čuvenom pesniku jer se on družio sa njegovim pokojnim ocem, glumcem Mihajlom Janketićem.
Ključnu stvar za Zoranov lik dao mu je kolega Svetislav Bule Goncić.
"Bule i Branimir Brstina su bili mladi glumci u Zokijevo vreme i iz nekog razloga je on njih voleo i vodio ih sa sobom u taj boemski život. Bule mi je otkrio neka Zokijeva razmišljanja i ključnu stvar koja je meni najviše pomogla u građenju njegovog lika. Ne mogu sad da otkrijem šta je to tačno, ali u filmu ćete sigurno videti na šta sam mislio. Inače mi je svako koga sam sreo, a bio je neki deo Zoranovog života, dao ponešto o njemu. Baš svi su mi rekli da je Zoran bio dobar, ozbiljan, inače vrlo tih čovek privatno, i pravičan - voleo je da štiti ljude koji su napadani bez razloga. Bio je zaštitnički nastrojen prema Ateljeu i ljudima odatle"
Rade kao Zoran u predstavi "Kralj Ibi":
View this post on InstagramOooooo Narooodee Moooj!!! #kraljibi #zoranradmilovic @tomazdravkovic_film
A post shared byZoran Lisinac(@zoranlisinac) on
Radetu je posebno drago i to što kao glumac koji mnogo igra u "Ateljeu 212", Zoranovom pozorištu, tumači lik ovog velikana.
"Vrlo bitna stvar je da ja nisam član Ateljea, makar ne još uvek. Tamo igram od 2007. godine i osećam ga kao svoje pozorište. Tamo sam nesvesno učio kako Zoran glumi gledajući glumce koji su učili od njega, a to su gorepomenuti Gorica i Caci, Bule. Sad sam radio sa Brstinom 'Urnebesnu tragediju' i shvatio koliki je trag Zoran na sve njihov ostavio, a što se posebno vidi u načinu na koji glume. Ma, to je nešto što ne može ni da se objasni! Zoran nikad nije dozvoljavao da se odlazi u neki glumački patos, da se preteruje u radosti i tuzi na sceni... On i Slobodan Cica Perović su bili vanvremenski glumci. Bili su toliko prirodni u svakom žanru u kojem igraju, bilo da je to farsa, komedija, melodrama, drama... To je jedan od razloga zašto je publika toliko volela Zorana, a mnogo ga je volela. Obožavala ga je. I to je bilo obostrano. Nije na meni da to pričam jer nisam iz tog doba, ali o njemu će se pričati još mnogo godina."
RTS je na YouTube-u izbacio sve Radmilovićeve TV drame, serije i intervjue, dokumentarac o Zoranu, tako da je Rade sve to mogao da gleda i na neki način uđe u Zoranvu glumačku dušu.
"Zoran sebe nije nazivao glumcem već izvođačem glumačkih radova. I ja sam tek sada, posle jedne neverovatne pripreme koja je podrazumevala da zaspim i da se probudim gledajući neku Zoranovu dramu, shvatio šta je on mislio kad je to govorio."
KAKO SAM "SKINUO" ZORANA RADMILOVIĆA: Rade Nikolić u filmu o Tomi Zdravkoviću igra lik čuvenog glumca! (FOTO)
Kad je Zoran umro, Rade je živeo u Nemačkoj, a ko je on, saznao je tek Osnovnoj školi, po povratku u Beograd i to onda kad su klinci iz njegovog razreda citirali replike iz "Radovana III".
"Pitao sam ih šta je to, šta to govore i rekli su mi da je izašla VHS kaseta 'Radovan III'. Ja sam onda otišao u video-klub i uzeo Radvana. To je prva predstava koju sam gledao nasnimljenu na kaseti i najviše puta pogledao u životu. Bilo mi je jako zanimljivo, a tad uopšte nisam želeo da budem glumac već pilot kao moj deda, kako ovi moji iz razreda imitiraju likove i pričaju Rumenka, Džordž i tako dalje."
Iako ne ide u kafane, Rade poznaje Tominu muziku, koja je nezaobilazni repertoar na svim žurkama, i dan danas.
"Kad sam bio klinac, pre nego što smo počeli da izlazimo u klubove, posećivali smo kućne žurke. I voleo ti ili ne voleo narodnu muziku, morao si da je slušaš. Lično, imam jednu Tominu pesmu koju sam jako zavoleo, a prvi put sam je čuo u vojsci. Služio sam mornaricu u Novom Sadu i tamo sam stigao u decembru i nas, pa bogami 60-oro muškaraca slavilo je Novu godinu u vojničkom klubu. Svirao sam gitaru u vojničkom orkestru i malo se popilo - svi smo, onako bez žena, sami, bili pijani i tužni... i pevali smo, verujte mi, minimum sto puta pesmu 'Tužno leto'. Stvarno ne znam zašto baš tu pesmu, šta je bio razlog, ali sećam se da smo svi evali i plakali. I danas, kad god čujem tu pesmu, uvek mi se vrati emtovino pamćenje na proslavu te Nove, 2000/2001 godine".
Pogledajte Mondo prilog o Tomi Zdravkoviću, u kome govori i glumac Milan Marić:
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
