Boban Rajović nije uvek živeo na "visokoj nozi". Njegov put do zvezda bio je trnovit, a on ne krije da je bilo dana kada su on i njegova porodica bili na rubu egzistencije.

Boban je do 16. godine je živeo u Danskoj, gde je boravio zajedno sa braćom i sreću prvo tražio radeći po restoranima brze hrane. Onda se oprobao kao taksista, a njegova muzička karijera počela je iznenada, spletom niza okolnosti. 

Iako je kao dete voleo da igra fudbal u čemu je bio veoma uspešan, njega je život naveo na sasvim drugi put - muziku i estradu. Kada je odlučio da krene u muzičke vode 1999. godine, Boban je u Kopenhagenu vozio taksi. Poslom taksiste se bavio šest godina. U međuvremenu, dok je taksirao imao je mnogo vremena da razmišlja. Sanjario je o tome da jednog dana izađe na binu, peva i bude popularan. Raspitao se koliko košta snimanje albuma i koliko koštaju pesme u Beogradu. Iako je to za njega bio znatan iznos, on se ipak usudio da se otisne u muzičke vode. Imao je mnogo krahova i uspona, finansijskih problema, ali je sa svim uspeo da se izbori. Na svojim počecima često je spavao i u autu jer nije imao gde da spava. Rekao je da se uvek ponašao kao da je "pun kao brod", a ustvari finansijski nikad teže nije stajao. Imao je svoj cilj i težio da ga ostvari.

Boban je u jednom intervjuu ispričao kako je jednom prilikom, kada je počinjao, išao Knez Mihailovom ulicom u Beogradu i razgovarao sa suprugom putem telefona dok je ona bila u Danskoj. Dragana ga je pitala kako ide, a on je rekao "evo sad ću da uđem u pekaru i da vidim imam li dovoljno novca za jogurt i kiflu". Ušao je i video da ima tačno toliko novca. Ona mu je rekla da se vrati u Kopenhagen, da mu takav život ne treba, ali on to nije želio jer je osećao da će na kraju ipak uspeti i postati popularan pevač.

Prvi album "Piroman" Boban je snimio 2000. godine. Tada mu je Aleksandar Kobac rekao da mu treba jedna pesma koja će biti hit i na album je dodao baš pesmu "Piroman". Po toj pesmu, za koju je Boban uradio i neobičan spot, dobio je nadimak, a i zbog toga što je od samog početka svoje karijere pravio sjajnu atmosferu gde god da nastupa. Bio je to solidan početak za prvi album, ali ne i ono čemu je Boban težio.

Rajović je priznao da je u jednom periodu bio na ivici finansijske egzistencije.

"Imao sam mnogo teških trenutaka. Smatram da je možda ta 2003. godina bila presudna. Tada mi je i najviše bila uzdrmana porodica. Dve male ćerke, a sin je imao samo dve godine... Dok sam ja bio u Beogradu, oni su živeli u Danskoj. Izdešavalo se svašta na privatnom planu, ostalo se i bez novčanih sredstava, imao sam ogromne dugove i taj period između 2003. i 2007. mi je bio najteži. Posle toga sam snimio pesmu 'Usne boje vina' i 'pokrenuo se', ispričao je pevač. 

2007. godine snimio je svoj prvi mega hit "Usne boje vina" i postigao vrtoglavu popularnost, a kada se govori o najskuplim pesmama na estradi, upravo ova Bobanova uzima se kao primer. 

Boban često govori o teškim trenucima iza sebe i ne krije da se dva puta našao iza rešetaka. 

"Bilo je raznih problema kod mene i to je neka ljudska karma. Imao sam teških trenutaka, ali sada kad sam zreliji, ne stidim se nijedne sekunde svog života. Imao sam nekih pubertetskih nestašluka, tako da sam bio iza brave jedno dva puta, ali i to je za ljude. Mnogi kažu ko nije bio u zatvoru, nije probao nešto pravo u životu. Mada, taj moj boravak u zatvoru je bio nešto sasvim bezopasno i glupo. U svakom slučaju to me je opametilo i osnažilo", ispričao je on za Blic i dodao: 

"  Nelson Mendela je bio u zatvoru pa je omiljen u svetu". 

O zatvorskim danima govorio je i kod Ognjena Amidžića. 

"Što se mene tiče, prvi put sam u zatvoru bio zbog utaje poreza, a drugi put zbog pokušaja ubistva", zaprepastio je Boban sve u studiju u "Ami Dži" šou, a onda dodao da je istina ipak drugačija. 

"Kada si mlad i odeš u neku sređenu državu ne možeš tek tako da ignorišeš zakone. U zatvoru sam bio zbog saobraćajnih prekršaja. U jednoj sređenoj državi ideš u zatvor zbog nekoliko saobraćajnih prekršaja, prolaska kroz crveno svetlo i svađanja sa policajcem koji te je zaustavio. Iskren da budem, voleo bih da idem u taj zatvor, o kom vam pričam, bar jednom godišnje pošto je tamo kao da si na odmoru. To je otvoreni zatvor, možeš da izađeš kad god hoćeš", objasnio je Rajović svoje mladalačko iskustvo sa policijom.

Priznaje da bi najradije, da može, izbrisao neke detalje iz svoje prošlosti, kao i da se trudi da decu vaspita da budu pošteni, vredni ljudi. 

"Decu vaspitavam u skroz suprotom smeru. To je bila neka moja brzopletost i neki trenuci u mladosti. Sve troje moje dece su daleko od toga, oni su sportisti i ne vraćamo se na te teme", kaže Rajović, čija deca ne vole javni svet.

Njegova ćerka Anđela završava univerzitet u Americi, Ivana u Danskoj, a sin Andrija, koji je nedavno napunio 18 godina, igra fudbal i donedavno je bio u Crvenoj zvezdi. 

(MONDO/Objektiv.rs/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.