Srpska kompozitorka i akademik Isidora Žebeljan preminula je u 54. godini, posle duge i teške bolesti.
Isaknuta srpska kompozitorka i akademik Isidora Žebeljan preminula je u 54. godini, posle duge i teške bolesti.
"Preminula je naša Isidora! Veliki gubitak za muzičku umetnost! Večna slava i hvala, za stvaranje, prijateljstvo, razumevanje i društvenu aktivnost", saopštio je na "Tviteru" čuveni flautista Ljubiša Jovanović.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 29. septembra, u 54. godini, preminula akademik Isidora Žebeljan (Beograd, 27. 9. 1967), jedna od najprominentnijih i najizvođenijih srpskih kompozitorki na svetskoj muzičkoj sceni.
Kompoziciju je studirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi akademika Vlastimira Trajkovića, a od 2002. je bila profesorka kompozicije na istom fakultetu, i to kao prva žena profesor kompozicije u Srbiji. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 2006, a za redovnog 2012. godine. Pored toga, bila je član Svetske akademije umetnosti i nauke.
Pažnju internacionalne javnosti Isidora Žebeljan je privukla operom "Zora D", koja je premijerno izvedena u Amsterdamu 2003, u režiji Ser Dejvida Pauntnija. Od tada je neprekidno dobijala porudžbine najznačajnijih svetskih festivala, ansambala i institucija, od Venecijanskog bijenala do Fondacije Berlinske filharmonije.
Muziku Isidore Žebeljan izvode najznačajniji ansambli današnjice, kao što su Oktet Berlinske filharmonije, Bi-bi-sijev simfonijski orkestar, Geteborški simfonijski orkestar, Academy of St. Martin in the Fields, Bečki simfoničari, Brodski kvartet i mnogi drugi. Njene kompozicije se redovno izvode po čitavoj Evropi, Izraelu, Dalekom Istoku, Americi, Africi i Australiji. Autorski kompakt diskovi njene muzike objavljeni su u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.
Akademik Isidora Žebeljan je bila jedna od najistaknutijih savremenih srpskih kompozitorki muzike za pozorište i film. Komponovala je muziku za četrdeset pozorišnih predstava u svim značajnim kućama u Srbiji, Norveškoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Za svoj rad na tom polju tri puta joj je dodeljena Sterijina nagrada. Pored toga, dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja za svoj rad, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
Neka od njenih najvažnijih dela su: opere "Zora D", "Maratonci", "Simon izabranik", "Dve glave i devojka", "Nahod Simon"; orkestarska dela "Konji Svetog Marka", "Zujte strune", "Escenas picaras"; koncertantna dela "Igra drvenih štapova" za hornu i gudače, "Frula i flamingosi" za klarinet i orkestar; "Tri čudne ljubavi" za violinu i orkestar i ciklus pesama za glas i orkestar "Rukoveti".
Njen odlazak je veliki gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i celokupnu srpsku i svetsku umetnost i kulturu.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
