Popularni roker prvi put progovorio o tragediji koja mu je promenila život, o ocu Titovom "tajnom savetniku" i nameštenoj saobraćajnoj nesreći u kojoj je stradao!
Iako važi za šoumena koji je uvek spreman za zabavu i dobar provod, u emisiji "Realna priča", pevač Đorđe David pokazao je drugu stranu svoje ličnosti! Za kamere MONDA je otvorio dušu i iskreno govorio o svemu što mu se dešavalo u detinjstvu, koje je obeležila pogibija oca, ujedno njegovog najvećeg autoriteta.
"Moj otac je bio centralna figura, moj pokojni Vasilije. On je bio član Saveza komunista. Šta je to značilo? To je znači potpuno biti na liniji, ali za razliku od nekih drugih članova komunista, a to je ono što mu zameram sad kad sam odrastao, svi su se trudili da negde zabodu neke pare, neke vikendice, ali ne, on je apsolutno bio na liniji. Njega lova nije interesovala. Moj otac je bio tajni savetnik kod Josipa Broza Tita u kabinetu, posle toga kod Draže Markovića u kabinetu", ispričao je autorki emisije, Isidori Lukić, a zatim se osvrnuo i na to kako je njegov otac poginuo i zbog čega.
"On je poginuo u jednoj političkoj nameštaljki u sudaru koji je bio odlično izrežiran. Ja sam bio pored njega u kolima, on je na mestu ostao mrtav, meni bukvalno dlaka sa glave nije falila. I mnogo vremena je prošlo dok nisam ukapirao zašto se to dogodilo. On je bio tvorac ‘male privrede’. Sve ono što je privatno, počev od kafića, televizija, kioska… To je nešto što je moj otac u svojoj glavi iskreirao i napisao, što je dovelo do toga da se gomila gastarbajtera vraća u zemlju, što je napravilo ogroman problem i uznemirenost u tadašnjoj vlasti, odnosno u Savezu komunista Jugoslavije. Postojao je i taj reket u to vreme na gastarbajtere, znači Nemačka, Francuska...Tako da je moj otac na ’bezbolan’ način morao da bude sklonjen".
Naravno da je ovakva tragedija ostavila traga na njemu.
"Ja sam se strašno promenio, jer sam prvi put video mog heroja da je poražen. Imao sam 14 godina. To su neke stvari koje mladom čoveku naprave ozbiljan lom u glavi.
Ja sam tad shvatio da se nikad neću baviti poslom koji je radio moj otac. Sećam se kad sam bio na komemoraciji gde su sestru i mene neke čudne čike tapšale po ramenu, i mazile po glavi. Tada sam shvatio da se neću baviti tim poslom, jer ne volim stvari koje su tišina. I onda sam gledao da se bavim nečim što može da bude moja sloboda, a to je definitivno bila umetnost’",
Đorđe je otkrio da je gluma bila njegov spas, da je na dan sahrane svog oca odigrao predstavu, kao i da mu je čuveni profesor glume Mika Antić pomogao da prevaziđe teške trenutke, i postane neka vrsta očeve figure u daljem odrastanju. Ceo intervju pogledajte ovde:
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
