Pevač je poslednji intervju dao samo dan pre svoje smrti.
Džej Ramadanovski preminuo je u 56. godini. Pozlilo mu je u nedelju, i u pevačev stan je došla Hitna pomoć koja je pokušala da ga reanimira. Pevač je iza sebe ostavio pregršt hitova po kojima će ga publika večno pamtiti, a do poslednjeg dana svog života bio je prisutan i aktivan u javnom svetu.
U prilog tome govori da je svoj poslednji intervju dao dan pre svoje smrti kada je otvoreno pričao o svom teškom zdravstvenom stanju.
Džej je otkrio da je zbog svog zdravstvenog stanja u potpunoj izolaciji kako bi se sačuvao od zaražavanja korona virusom, ali i priznao da je prvi put istinski bio zabrinut za svoje zdravlje.
Pevač nije krio da mu je izolacija teško pala, budući da je svakodnevno posećivao dorćolske kafane, te je istakao da jedva čeka da se oporavi i ode u omiljenu.
"Ne smem nigde da izlazim da ne bih došao u rizik da se zarazim. Već sam imao zdravstvenih problema sa srcem i virus za mene može da bude koban. Ne viđam se sa čak ni sa najboljim prijateljima i moram da priznam da mi mnogo nedostaje kafana. Boem sam u duši i jedva čekam ponovo da odem u neku birtiju kad sve ovo prođe, iako ne bih smeo da pijem", rekao je.
DŽEJ JE DAN PRE SMRTI DAO SVOJ POSLEDNJI INTERVJU: Pričao je o svom zdravlju, pa otkrio da jedva čeka da ODE U KAFANU!
Džej se tom prilikom požalio i na svoju težinu, rekavši da se ugojio i da se u izolaciji mahom nezdravo hrani, ali i da nikako ne uspeva da ostavi cigarete.
Pevač je pre tri godine operisao srčane zaliske u Beču i tada su mu doktori rekli da mora strogo da vodi računa o ishrani i zdravom životu.
"I danas sam na vezi sa lekarima iz Austrije. Kontrolišu me i podsećaju da vodim računa o sebi, izbegavam velika okupljanja i da pazim šta jedem. Ali nema ništa od moje dijete i zdravog života. Nagojio sam se otkako se slabo krećem. Doktori mi pričaju da moram da pazim šta jedem, a ja naručujem džank hranu. Volim i da popijem, mada i to sad retko radim jer se ne viđam ni sa kim. Cigare nisam ostavio, to godinama bezuspešno pokušavam. Borim se sa tim porokom, trudim se da batalim, ali ne ide. Šta ću kad mi prijaju", objašnjavao je Džej.
Ipak, ono što bez čega nije mogao bili su njegovi unuci.
Bez obzira što se izolovao od većine ljudi Ramadanovski ipak nije mogao da se odvoji od unučića, te su mu oni povremeno dolazali u posetu.
"Ne mogu bez unuka. Provodim vreme sa njima i to me ispunjava. Najlepše je u krugu porodice. Sada sam pravi deda u penziji. Bogu hvala, imam dovoljno veliku austrijsku penziju, pa ne osećam veliku krizu što nigde ne pevam. Penzija mi je dovoljna da od nje živim, ne žalim se. Ceo život sam radio, što sada da ne uživam u penzionerskim danima!", rekao je.
Ovo su neke od pesama po kojima ćemo ga pamtiti.
(MONDO/ Informer)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
