Pevač Jašar Ahmedovski od malih nogu je znao da će se baviti muzikom, a kasnije je i ostvario svoj najveći san. Kako i sam kaže, samo to je bila njegova želja odmalena, ali danas ima onu najveću, neostvarenu, da bude roditelj.
Komponovao je mnoge pesme, ali se i našao u nekima od njih, kao što je ona dobro poznata "Dok je mene Jašara". Već sa deset godina počeo je da dobija neki novac, a pamti i čime se prvo počastio.
"Već sam neke parice dobijao kao klinac sa deset, jedanaest godina. Kad god je bilo neko veselje, terali su me da pevam i bilo je bakšiša. Tako sam kupio prvi bicikl, "poni" je bio popularan. E, a od prvog velikog honorara kupio sam auto. Govorili su mi "čekaj, kupi prvo stan", a ja - ne! Prvo auto! Kupio sam BMW, tad je to bio vrh. To je vreme kada je funkcionisao sistem u bivšoj Jugoslaviji, imao sam velike tantijeme, od prodatih ploča sam dobijao nekih 100.000 maraka. Taj BMW je koštao 55.000 i mogao sam da se baškarim. Onda sam snimio drugu ploču "Svako svome mora da se vraća" i prodao sam oko 600.000 malih ploča. Pa onda "Jednoj ženi za sećanje dugo", bila je najtiražnija. To je moja lična karta, ta pesma. Inače, ta ploča ima dosta hitova. Ali imam mnogo ličnih karti "Isplači se, biće ti lakše", "Venčajte me sa njenom lepotom", "Kad sveća dogori" "Tamo si ti"... Zaista u karijeri imam dosta pesama."
Pogibija brata Ipčeta Ahmedovskog za njega je bilo nešto najgore u njegovom životu i, kako kaže, pamti svaki trenutak, ali o tome nerado priča.
"Bilo je to 1994. godine, sećam se svakog trenutka. O tome slabo i pričam. Ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju da to doživi. Za sve nas je bio šok kada smo čuli, i dalje se teško nosimo sa tim, ne može da se prepriča. Vest da je Ipče poginuo mi je javila njegova devojka Zlata u pet ujutru. Bio sam u šoku, i dalje ne znam kako sam to preživeo. Bilo mi je neshvatljivo, nisam mogao da verujem. To me je koštalo psihe, razmišljanja o budućnosti. I dan-danas mi je jako teško, nikada to neću zaboraviti, niti mogu izbrisati..."
"Nisam dugo godina mogao da pevam njegove pesme, ni da ih slušam. Onda sam jednom rekao: 'Moram sada da živim sa tim', i uzeo sam i pustio njegove pesme, usput sam i plakao. Prvi put kada sam pevao njegove pesme je bilo jako teško, jedva sam otpevao jednu pesmu, drugi put malo lakše..."
"Mnoge kolege mi se nisu javile kada je Ipče poginuo, da izjave saučešće i kako to već ide... što je meni čudno. Retki su nazvali. Njih deset posto s kojima sam se poznavao, sedeo. Šaban mi je bio jako dobar prijatelj sve do 1994. godine. Nije mi se javio nakon tragedije. Šabana sam voleo pre nego što sam ga upoznao, njegovu emociju, pevanje, uvek sam ga poštovao i uvek ću ga poštovati. Pomogao mi je na početku karijere. Zašto se on meni nije javio... ne znam... Njegova supruga je poslala telegram, ali ja sam smatrao da je trebalo da se javi pored tolikog našeg prijateljstva. Mi smo putovali zajedno na sve turneje, spavali smo u istoj sobi, slobodno vreme smo provodili zajedno."
"Prvo popijem kafu kada ustanem, zovem njega, gde ćemo se naći. Šta se desilo da on mene nije pozvao da pita kako sam... Čuo sam posle neke priče, kada je prošlo dva-tri meseca, da mu je bilo teško da me zove. To je tako ostalo. Naravno da sam mu zamerio, jer prijatelj pravi i u dobrom i u lošem treba da se javi. Ali kada je on poginuo, što mi je jako teško palo, otišao sam na sahranu. Nisam mogao da ne odem, zamerao bih sebi posle. Zašto da moram da se nekome svetim, da ostane neka mrlja. Ako neko napravi grešku prema vama, ako vi njemu vratite istom merom, isti ste kao on. To sam uradio od srca."
Njegova najveća ljubav je supruga Snežana, sa kojom je u braku već dvadeset godina.
"Moja najveća ljubav i podrška u životu je moja žena Snežana. Zajedno smo od 1982. godine, a u braku smo 20 godina. Na brak smo se odlučili, jer su mediji stalno prozivali "nevenčana supruga", ali, ako postoji ljubav, meni papir ništa ne znači. Bilo je neko slobodno vreme i rekao sam: 'Hajde da se venčamo'. Nisam pravio svadbu, jer sam toliko svadbi otpevao da mi je to dosadilo. Samo smo napravili ručak."
"Snežanu sam upoznao spontano. Dok sam imao turneju sa Lepom Lukić, ona je svratila sa drugaricom, tako smo se upoznali. Ne da sam stidljiv, ali nikada u životu nisam prilazio devojkama, slao im piće i to... Ali njoj sam prišao i rekao, ako ima vremena, da se vidimo. Ona je došla iz Valjeva u Beograd jer je tu išla u srednju školu, a meni je kao trebalo da mi neko pokaže grad, jer sam tek došao, to je bila fora. Snežana se nikada nije mešala u moj posao, niti je ikada ugovarala moje nastupe. Uvek sam želeo da je zaštitim od tog sveta, jer ima raznih ljudi. Na početku zabavljanja je bila malo ljubomorna, ja sam bio popularan, volele su me devojke. Ali ona je sigurna u sebe i to ju je prošlo. Srećni smo zajedno, stalno putujemo, uživamo. Jedino što nam nedostaje su deca. Pokušavali smo, išli svuda, ali nije išlo. Nismo mogli da dobijemo dete. To nam je velika želja. Razmišljali smo i da usvojimo, ali ovde je papirologija jako komplikovana. Iskreno, nisam još odustao od te ideje. Nadam se da ću uspeti da usvojim dete i da ga odgajamo. Jako sam privržen deci, posebno od svoje braće, prijatelja."
(MONDO/Kurir)
"Dok sam živ, plakaću za njima": Goran Vesić kroz suze objasnio zašto podnosi ostavku (Video)
Zvezda od dominacije do problema u Pioniru: Trojkaška rapsodija, drama i pobeda u derbiju kola!
Zvezda bez sedmorice važnih igrača na Barselonu: Muke za Milojevića, startna postava se već zna
Dominacija Partizana u Železniku: Ubedljiva pobeda za 7-0, razigrao se i Vašington
Goran Vesić podnosi ostavku!