NA ROĐENJU SAM DOŽIVEO KLINIČKU SMRT! Šok ispovest Mikija Đuričića - "Na čelu sam imao beli PEČAT, a vrat mi je kriv"

Mikija Đuričića (45) nekoliko poslednjih godina često smo gledali u Zadruzi, tako i u petoj sezoni u kojoj je prvi put ostao do kraja, a sada je otkrio da je njegov život bio čudan od samog rođenja. Đuričić tvrdi da je na rođenju doživeo kliničku smrt, kao i da je imao beleg u obliku dvoglavog orla na čelu.

"Bio sam skroz crn, a na čelu sam imao beli pečat, koji je izgledao kao dvoglavi orao. Žena koja mi je spasla život, jedna čuvena doktorka iz Zemuna, rekla je mojoj majci da su male šanse da preživim. Ali da, ako preživim, taj beleg znači da ću biti zdrav kao dren, da će doći do velikih promena u zemlji i da ću postati veliki čovek. I zaista, nikada nisam bio bolestan, nijednom nisam išao kod lekara. S druge strane, možda to ima veze sa tim što sam po rođenju dobio injekcije za imunitet. Nažalost, nisam postao veliki čovek, nego budala iz rijalitija".

Odrastanje u Kupinovu pamti samo po lepom, kako kaže imao je srećno detinjstvo, ali je bio jako smotan. Baba i deda sa očeve strane, Angelina i Spasa, bavili su se poljoprivredom, te je išao na njivu i obavljao sve seoske poslove.

"Baba je imala dve tezge na pijaci, na kojima je prodavala sezonsko povrće, i radio sam sa njom. Sećam se i da sam joj u drugom razredu osnovne škole pomagao da nosi neke džakove u Beograd. Išli smo ujutru zajedno, a vraćao sam se sam, jer je ona imala još nekih obaveza", ispričao je Miki i dodao da kada je porsatao nije želeo više da radi na njivi.

Tada je počeo da "hvata krivine", ali ga je deda terao da zasuče rukave. Đuričić je oduvek bio tvrdoglav, pa je tako posle završene osnove škole odlučio da ga učenje više ne zanima!

"Upisao sam srednju Tehničku školu 'Zmaj', ali sam je napustio u prvoj godini i počeo sa dedom da se bavim uzgojem svinja. Roditelji nisu bili zadovoljni što sam napustio srednju, mama je brinula kako ću bez škole. Već tada sam znao da nisam za rad u fabrici ili posao koji ima radno vreme. Bio sam zreliji od vršnjaka jer sam se još u sedmom razredu družio sa tri druga iz sela koja su tada imala 35 godina. Posle škole sam odlazio kod njih, slušao ploče, čitao knjige", ispričao je Miki i dodao da je odustao od školovanja siguran u to da će uvek moći da se snađe i zaradi za hleb:

"U Kupinovu niko ne može da ostane gladan! Ovde za pet dana čovek može da zaradi nečiju platu, samo ako zapne. Uvek sam bio za to da udarnički radim deset dana, ali da nemam šefa. Kad sam napustio školu, zaposlio sam se kod jednog od najvećih pčelara u Evropi".

U to vreme, Mikijeva majka Mirjana radila je dva posla, dok je otac voleo da popije.

"Bila je zaposlena u firmi za konfekciju, a uporedo je pravila i prodavala fantastične torte i kolače. Mirko je bio boem. Kod nas u kući su svi bili vredni, sem njega, koji jedini nije radio kućne poslove, ali je imao hobije od kojih je zarađivao. Baba i deda su ga razmazili i moglo mu se", prisetio se Đuričić koji je danas suprug i ponosan otac male devojčice, a njegov brat je otkrio koliko ga je uloga roditelja promenila.

Ipak, posle srećnog detinjstva usledio je period sankcija:

"Devedesete su bile najgore! Moja generacija je ostala željna svega. Proveli smo pubertet pod sankcijama. Bila je inflacija, ratovi u koje su odlazile komšije, rođaci, prijatelji... Unuk naših porodičnih prijatelja, koji je rođen u zemunskoj bolnici kad i ja, nastradao je na Kosmetu 1999, spasavši jedan život".

(MONDO/InformerHit)

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!