NISAM SE JA DROGIRALA, ON JE: Bebi Dol otkrila sve o bivšem dečku, ali i mužu - "Profesor, rođen je u Los Anđelesu!"

Bebi Dol se u medijima godinama povezivala sa konzumacijom psihoaktivnih supstanci. Ona je sve te navode negirala i pričala da je te priče pogađaju, kao i da ne bi doživela ove godine da je to bila istina.

"On je pisac, divno piše. Trenutno piše dve knjige i radi sa svojim studentima. Jako je vredan i pokupio je sve ono najbolje od ovoga sveta. Imao je sreće da naleti na mene i ja ga podučavam tim stvarima što kažem da se očima ne vide. To u Americi nemate ni u porodici. Aleksa je imao tu nesreću da je odrastao u porodici gde je rano izgubio roditelje. Sam je živeo, finansirao se, školovao i slično meni, život mu je sa strane izgledao bajkovito. Ali, nije to sve tako bilo za njega", rekla je ona za "Kurir".

Bebi je ranije ovako otkrila kako je počela romansa sa Aleksom Todorovićem:

"Moj muž se zove Aleks Todorović. Rođen je i odrastao u Los Anđelesu, baš u opštini Holivud. Tamo je završio studije i stekao zvanje profesora književnosti i ruskog jezika. Devedesetih je prvi put na duže došao u Beograd, gde je zbog poznavanja jezika i zemlje bio dopisnik za nekoliko novinskih redakcija uključujući 'Dejli telegraf'. Tada je ovde zasnovao brak u kome je dobio dva divna dečaka", otkrila je pre nekoliko godina Bebi Dol za Gloriju i otkrila kako su se upoznali:

"Kada je pre sada već dosta godina bilo aktuelno hapšenje haških optuženika, opet je izveštavao iz Beograda, a bio je smešten u kući moje prijateljice Teodore. Tada je već bio razveden. Bilo je leto i ja sam cele noći radila u jednom muzičkom studiju. Dočekalo me je jutro i nebo u stilu pesme 'Hajde da'. Kako se ispostavilo kasnije, našla sam i 'dečka kao san', kako glasi prvi stih te numere. Svratila sam do Teodore i tamo zatekla njega i njegovog kolegu. Ona nije bila tu i ostala sam da je sačekam. Za razliku od kolege Dejvida, koji je bio raspoložen da ćaska, Aleks je sedeo za svojim laptopom i kucao."

"Sela sam preko puta njega i gledala mu u prste. Imao je ruke kao da celog života svira Rahmanjinova. Pogled sa njih nisam podizala. Otvorila sam svoj laptop, pregledala poštu i slušala muziku dok se moja prijateljica nije pojavila. Ćutao je i kada je ona stigla. U jednom trenutku je ušao u kuću i pustio pesmu 'Mustafa'. To je za mene bio znak 'znam ko si ti'. Narednih nedelju dana nisam ga viđala. A onda smo se sreli na jednoj rođendanskoj žurki i tu smo se, kako se to kaže, smuvali".