Hari Mata Hari iskreno o detinjstvu, ljubavi prema muzici, osnivanju i raspadu grupe, ratu, privatnom životu, ali i estradi.
Hari Varešanović, poznatiji kao Hari Mata Hari po istoimenoj grupi koja je bila jedna od najpopularnijih grupa zabavne muzike u vreme stare Jugoslavije, o privatnom životu retko priča, ali je u intervjuu za Kurir otkrio sve o detinjstvu, prvom susretu s muzikom, prvom velikom zarađenom novcu, ali i o estradi na kojoj, kako kaže, nema nijednog prijatelja.
"Na svet sam došao 16. januara 1961. godine kao drugo dete oca Reufika, mehaničara, i majke Zlate, koja je radila kao blagajnica. Najzanimljiviji događaj u mom detinjstvu vezan je za moje rođenje, jer me je tata ukrao iz bolnice. U Sarajevu je te godine bila izuzetno jaka zima. Novorođena deca su masovno počela da umiru, jer grejanja u bolnici nije bilo. Otac je doneo mami pomorandže, a mene je bukvalno strpao u kesu i odneo u strahu da ne umrem od hladnoće. Stigao sam tako na zanimljiv način u topli dom", priča Hari.
"Odrastao sam u predgrađu Vratnik, koje je uvek bilo srce Sarajeva. Tu su rođeni i Goran Bregović, Emir Kusturica, Zdravko Čolić i Dino Merlin, a detinjstvo pamtim kao najlepši period života i esencijalnu sreću nepokvarenu materijalizmom. Inače, roditelji su osamnaest meseci stariju sestru Sabinu i mene tretirali kao vršnjake, tako da su nas odgajali u istom duhu, a zajedno smo uvek dobijali i batine. Važio sam za manje-više dobro dete, iako sam bio nestašan i redovno se tukao sa sestrom. Roditelji su me vaspitali da budem samostalan, slobodan i skroman. Ponekad me te osobine nerviraju, jer mi fali nekih ekstrema u karakteru, ali sam sa druge strane i ponosan na njih", kaže popularni pevač, koji je ispričao i kako je izgledao njegov prvi kontakt s muzikom.
"Prvo što pamtim bio je zvuk violine, sevdalinska nošnja i puna kuća ljudi. Moj deda Mehmed Aga Varešanović bio je čuveni pevač sevdalinki, odrastao sam uz njegovu violinu i smatram da mi je on preneo iskrenu ljubav prema muzici. Kad god bi se okupila cela familija, stavljali bi me na kaljevu peć da slušaju i gledaju čudo od deteta, jer sam pevao sevdalinke i redovno pravio šou program. Nekad je bila u našoj kući atmosfera kao u filmu 'Ivkova slava'." Dok je u muzici bio maestralan, škola ga nije preterano zanimala.
"U školi se nisam proslavio, jer sam bio slab učenik, ali sam zato već u prvom razredu osnovne škole bio poznato dete koje peva i svira za Dan republike, Dan mladosti i Prvi maj, podrazumevalo se da priredba ne može da se održi bez Harija. Čim bih nakupio dovoljno jedinica i neopravdanih izostanaka, na red bi došli i moji dani, to jest veliki praznici, tako da je automatski išla trgovina s razrednim većem. Na njihova prozivanja večito sam koristio izgovor: 'Ne mogu ja u isto vreme da se bavim muzikom i školom, morate malo da mi pomognete!'."
OTAC GA UKRAO IZ BOLNICE, BIO JE ČUDO OD DETETA: Životna priča Harija Mata Harija - Na estradi nemam NIJEDNOG prijatelja
"Grupa Hari Mata Hari je nastala u septembru 1985. godine, i to na predlog reditelja Pjera Žalice, dok je ime bendu dao grafički dizajner Davor Papić. Iste godine grupa je objavila debi album 'U tvojoj kosi', a potom i 'Ne bi te odbranila ni cela Jugoslavija', koji je postao najbolji album godine. Međutim, prva ozbiljnija popularnost snašla nas je 1988. godine dolaskom u diskografsku kuću 'Jugoton'i s pločom 'Ja te volim najviše na svetu', na kojoj su se našle pesme 'Kad dođe oktobar', 'Javi se' i duet s mladom pevačicom Tajči 'Sedamnaest mi je godina', koja je prodata u 400.000 primeraka. Usledila je turneja od Vardara do Triglava, na kojoj smo zašli u svako selo i malo mesto kojih nije bilo ni na topografskoj vojnoj karti. Posle tih 300 koncerata doneo sam kući sto maraka, apsolutno ništa nismo zaradili, ali smo obišli čitavu Jugoslaviju i pokazali ljudima da nismo virtuelna televizijska pojava. Osvajanjem publike napravili smo najbolji posao. U godinama kada se stiče muškost i hrani ego, kao i svi drugi muškarci, bio sam blesav i gladan stvari koje nisam prošao, tako da sam plivao u hedonizmu. Jurili smo devojke, dokazivali se sami sebi. Bile su to godine ludila uvijene u uspeh. Život je bio tako lep i neopterećen, a mi smo svake godine provodili po dva-tri meseca u hotelu 'Park' u Novom Sadu, dok smo u Beogradu na početku karijere imali stan u Molerovoj ulici", ispričao je Hari Mata Hari. A onda se desio rat...
"Kad su krenuli nemiri u Sarajevu, bio sam u Švedskoj na turneji, pozvao sam Aidu i rekao joj da sa detetom ode u Sloveniju kod familije. Rasformirao sam bend, jer tada nisam želeo da pevam ni u Beogradu ni u Zagrebu. Ostali smo nekoliko godina na Kranjskoj Gori, gde nam se 1994. godine rodio i sin Damir. Bavio sam se produkcijom, napravio sam dobre ugovore u Švedskoj i Finskoj, tako da sam to haotično vreme popunjavao studijskim radom. Sve što se dešavalo tada sporo sam sabirao, pošto sam bio izbačen iz svoje kolotečine. Grupa Hari Mata Hari na scenu se vratila tek 1998. godine, albumom 'Ja nemam snage da te ne volim'". O estradi danas misli da je sve jedna velika gluma, a prijatelje sa estrade nema.
"Nemam nijednog prijatelja na estradi. To je jedna vrsta glume - javne stvari. To je predstava za narod gde ti pevaš, glumiš. To je umetnost. Ja to gledam kao svoj posao, uživam u njemu. Što se tiče kolega, kolege žive na svim krajevima sveta i najčešće se srećemo na aerodromima, popijemo kaficu jednu pre leta i to je to", iskren je Hari.
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
