Danas je popularan i sve može da priušti sebi i svojoj porodici, a teško i siromašno detinjstvo je Đoletu Đoganiju i dalje najlepša uspomena.
Đole Đogani, za kojeg kažu da "kida" u sedmoj deceniji i koji je ovog leta s porodicom u Crnoj Gori, gde redovno nastupaju on i Vesna, prisetio se jednom prilikom teškog odrastanja u beogradskom Mirijevu.
"Ukupno nas je 9, bilo nas je 5 muških i 4 devojke. Živeli smo u jednom malom prostoru, u trošnoj kući koja nije imala više od 38 kvadrata, mala kuhinja i sobica, neka ostava. Svi smo spavali zajedno, deca su ležala kao sardine, svi jedan pored drugoga. Prvo mama i tata i najmlađe dete i onda po starini", ispričao je i dodao da, iako su živeli skromno, taj period pamti kao najlepši u životu, kada se bezbrižno igrao sa braćom i sestrama.
"Nama to nedostaje, danas kad razgovaram sa sestrama i braćom, to kad se probudiš i pored sebe vidiš brata, sestru, pričate, dečački nestašluci. Mnogo je bilo lepo, mama ustane, pravi doručak, pozove mene pošto sam uvek bio najbrži, prvi ustanem i mama mi kaže da odem da kupim hleb. Treba da nosiš 5-6 kilograma hleba i to je problem. I onda sam morao da vodim mlađeg brata koji je pomagao, on uzme jednu ili dve vekne hleba, ostalo ponesem ja i to je doručak", prisetio se Đogani u emisiji "Iza profila", a pored toga što nisu bili materijalno obezbeđeni, nosi lepe uspomene.
"Ništa nismo osećali, to je bilo magično vreme, kao bajka. Mi smo svi tako živeli, da nam ništa nije falilo, imali smo da jedemo, pijemo, živimo normalno. A pošto je takav sistem bio u ono vreme, mi u školi nismo osećali da nešto nema, imali smo socijalno. Nama su u školi davali besplatne užine. Kada je bilo da treba da se ide na ekskurzije, ili negde na 10-15 dana sa školom, i tu smo dobijali besplatno. Živeli smo predivno detinjstvo. Mirijevo je tada bilo selo s velikim poljanama, prelepim i ukusnim trešnjama i mi smo samo razmišljali kako da izađemo da se igramo, idemo u školu i ne dobijamo jedinice, budemo što bolji učenici", detaljno je opisao Đole Đogani ovaj period, a za sebe kaže da je bio nestašan i dominantan.
"Kad si u velikoj porodici, onda je tu stalno neko takmičenje i borba. Danas deca nisu gladna, onda nemaju tu borbu za uspehom, sve imaju. Mi kao ljudska bića moramo da osetimo životinjski instinkt, jer to nam daje borbu. Ja ne mogu da budem takav da deci mojoj ne dam, a možda bi trebalo u nekim stvarima da ih zaustavimo, da kažemo nemamo dovoljno", smatra denser, koji danas živi potpuno drugačije.
ŽIVELI OD SOCIJALNE POMOĆI U TROŠNOJ KUĆI OD 38 KVADRATA: Đole Đogani se prisetio detinjstva - "Deca ležala kao sardine"
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
