"Vujadin i ja nikada nismo imali neke konkretne dogovore, niti u tom smislu planove kada će biti pauza, kada će biti nova trudnoća I koliko će dece biti. Sa nekih 19-20 godina kada smo stupili u vezu osvestili smo i razgovarali i želeli obostrano da naša veza preraste u porodicu i da imamo decu. Da budemo mnogočlana, stabilna, zdrava i srećna porodica. Jako sam zahvalna Bogu što se to ostvarilo bez nekih velikih muka i poteškoća, koje su nažalost u današnje vreme jako prisutne. Njih troje je nekako vezano došlo, jedno za drugim i sve to je trebalo izgurati da oni stanu na svoje noge, jer je tu bilo tri flašice, tri pelene, tri cucle koje je trebalo uvek videte da li je sve na svom mestu, da li je čisto, da li je uredno, da li se radi sa njima I da li napreduju. Nekako kad su oni stali na noge shvatili smo da miris bebe u kući nemamo, da su deca porasla i da im već za neke stvari smetamo i ne trebamo. Naše okruženje je nekako tek tada pre godinu, dve dana počelo da dobija decu i da smo u kontaktu sa tim čistim mirisom i sa lepotom novog člana u porodici. Poželeli smo da i mi ponovo osetimo taj miris, a i da njih troje nekako uživaju i osete šta znači imati bebu u kući jer su njih troje u isto vreme i bili bebe. Mogu da kažem da sam ja najviše osvešćena sa bebom sada, zato što je samo ona beba u kući, a i deca da uživaju i da se raduju nekom novom napredku i da učestvuju u njenom odrastanju. Što se tiče dece uvek su nam zarez i tri tačke tu stavljene, nikada nismo dogovarali kada će biti tačka I zašto će biti stavljena. To je naša želja, volja, trud i rad, a prosto na sudbini i na Bogu je koliko ćemo imati dece i kada. Za sada smo zadovoljni sa njih četvoro, velika je organizacija, veliko je odricanje da svoje vreme uskratite I još mnoge stvari da bi imali više vremena za njih. Imamo 33 godine, život je pred nama, a šta će biti u budućnosti - vreme će dokazati, kao što je i do sada", jasnog je stava bila Mirka.