Pevačica Kaća Sotirović ima dvoje dece iz prethodnog braka sa košarkašem, a sada otkriva kako izgleda prolazak kroz pubertet i koje metode koristi u vaspitanju!
Kaća Sotirović je već godinama na muzičkoj sceni, pa iako se na malim ekranima dozirano pojavljuje, i dalje vredno nastupa sa svojim "Pozitiv bendom". Kaću smo posetili u naselju u kom živi sa dvoje dece, Julijom i Davidom, i psom Višnjom.
Komšiluk ima samo reči hvale za atraktivnu pevačicu, i govore da je uvek spremna za razgovor i šalu, i po svemu sudeći jako je cene i vole. "Kaća je neposredna i prirodna. Ona razgovara sa svima isto, ne zanima je da li ste doktor nauka ili prodavac u radnji. Sa istim poštovanjem i stavom se ophodi prema svima. Nije uobražena i jako je pozitivna", navodi jedna komšinica.
Nakon razvoda od košarkaša Aleksandra Rašića, sa kim je ostala u sjajnim odnosima, Kaća živi sa decom u moderno sređenom stanu koji je njihova oaza mira. Ipak, u svakoj oazi ima i izazova, posebno kada su u pitanju tinejdžerske godine, u kojima se ćerka Julija trenutno nalazi. O pubertetu, "dečjim bubama" i vaspitanu u današnje vreme, ona je pričala ekskluzivno za MONDO.
"Imaju jednu neobičnu potrebu da stalno jedu... prosto da ne prepoznaš svoje dete. Taj period kada deca uđu u pubertet, mi roditelji smo na ozbiljnom testu, i tada zaista kreće jedna ozbiljna priča za koju naravno niko od nas nije spreman. Malo jeste možda od strane naših roditelja koji su govorili 'videćeš ti jednog dana', i taj jedan dan je došao. Verujem da će se mnogi roditelji prepoznati." iskrena je Kaća.
"Oni su sada jedna najnovija generacija, najnoviji model tinejdžera koji je izašao, u odnosu na nas stare modele. Njima je sada sve dostupno, samo jedan klik je dovoljan, samo je pitanje kako smo ih pripremili na to, na upotrebu mobilnih telefona i uopšte na korišćenje društvenih mreža. Imati ili nemati, kada je uopšte poželjno ući u taj svet", i navodi da Julija (11) još uvek nema TikTok ni Instagram, i da pokušava da kod njih promeni neke navike. "Ne umeju da uče, nemaju stečene navike, ne znaju šta znači sedeti i naučiti lekciju. Misle da će stvari same da se sklone iz sobe, kao nekim čarobnim štapićem, da će se iza kreveta pojaviti neki mali vilenjaci. Što u šali kaže moj brat - jednog dana ćeš naći porodicu nekih malih ljudi koji su iz mahovine izrasli iza tog kreveta. Maleni ljudi koji su se tu nastanili. "
"JEDNOG DANA NAĆI ĆU NEKE MALE LJUDE ISPOD KREVETA!" U intervjuu za MONDO Kaća Sotirović govori o izazovima roditeljstva
Kako se razlikuješ ti iz tinejdž perioda od tvoje ćerke? Da li si sve sređivala, da li je sve bilo "cakum-pakum"?
"Ja sam drugačija totalno, ali dok sam bila jako mala volela sam da se šminkam, ali kasnije. Ja samodrastala sa roditeljima u istoj sobi. Nikada nisam imala svoju sobu. Tek tamo u 22-23 godini sam se odvojila od roditelja, praktično malo pre toga sam dobila i neki svoj prostor i svoj mir. Ali, u periodu odrastanja i školovanja tu je moralo da se zna gde šta stoji, jer smo mi bili osuđeni jedni na druge, moji mama, tata i ja. Morala je da vlada jedna disciplina da bi se lakše živelo."
Kaća je objasnila da nema nikakvu pomoć, da kao i većina žena sve kućne poslove obavlja sama. Jedino joj priskoči u pomoć mama, koja ponekad skuva, a ujedno njena domaća hrana je nešto što ona najviše voli da jede.
"Mama mi dođe da olakša logistiku. Svi obožavamo kako ona kuva, pa ja mogu da radim neke druge 'tehničke stvari'- prošetam psa, odem po decu u školu, ili ih vozim na trening. Tri treninga nedeljno koja su van naselja u kom živimo. Vozim i dovozim decu, i sve je nekako lakše kad dođem, bar ručak da imam. Sve ostalo, volim da spremam kuću, to mi je neki izduvni ventil."
Kada je majčinstvo i vaspitanje u pitanju, da li si pobornik modernijeg stila gde je detetu dato više slobode da upoznaje svet, aili tradicionalnijeg? Ili kombinuješ moderno sa tradicionalnim i uzimaš najbolje iz oba sveta?
"Mislim da smo u takvom vremenu da treba definitivno kombinovati. Ne možemo mi kao generacija stare škole, moja mama misli da sam ja previše blaga, da mnogo popuštam, ali ja onda to obrazložim time da se mi malo iskreno i plašimo naše dece, plašimo se njihovih reakcija, i da oni neće pomisliti da smo mi loši roditelji ukoliko im nešto ne dozvolimo. Tu je krucijalna greška i caka. Mi moramo da shvatimo da su oni ipak samo deca, kao što smo i mi bili, i da mora da postoji neka kazna za neželjeno ponašanje. Kad sam ja bila tinejdžer, to je bilo nešto što je bilo preko potrebno, i nije uticalo na moju ljubav prema mojim roditeljima i na moje poštovanje prema njima," objašnjava i dodaje, "Majka je umela da me kažnjava kada je to bilo potrebno. Roditleji su bili tim, kad ja napravim glupost, padne zabrana- dođu 'delfini' u Boegrad, a ja- nema Tašmajdan. Mora da se nauči da ne mogu da se ponašam kako ja želim. I mi smo imali svoje ludosti i bubice, bez interneta i mobilnih telefona i nismo imali toliku dostupnost baš svemu i svačemu. Doživljavali su i naši roditelji stresove, da se ne lažemo, ali su oni stara škola, jedna vojnička - sistem kazni i nagrade, i to je to. E sad, u današnje vreme, moraš da kombinuješ malo to tradicionalno i ovo moderno, i ko uspe to da izbalansira onda je napravio zaista pravu priču. Ja sam se trudila da dosta razgovaram sa svojom decom od malih nogu. Potrudim se da im odgvorim na sva pitanja, nismo ih nikad tukli, ni za uši vukli zaista. Sve se trudim da rešim razgovorom, strpljenjem, čučnem da budem na istoj visini kao i oni, da se ne derem, nema potrebe da im uvlačim strah u kosti, Samo razgovor!"
"Dogovorili smo se da mora da se uči, da se popravljaju ocene, pa ćemo onda određenu kaznu da popustimo, ako pokažu da su shvatili. Proveravam ih, oni su samo deca, koja odrastaju u svom vremenu, a mi kao stara škola treb da se malo priviknemo na to, i da nađemo način kako da od njih napravimo zdrave i prave ljude, Poštene, dobre i vredne, a sport je jedna od stavri kojima trebaju da se bave. Ne pet sportova, da roditelji leče neke svoje komplekse, po jedan je dovoljno. David igra fudbal, Julija odbojku, ali moraju da imaju i vreme za druženje, igranje u kraju, onda kvalitetno vreme sa rodieljima. Da na primer napravimo kokice i sdnemo i gledeamo film zajedno. Ne treba ih pretrpavati obavezama, to je jako važno! Pustiti ih da budu deca."
Kako ih učiš da se psotave prema deci sa kojima se roditelji manje bave, koja možda nemaju isti sistem vrednosti? Da na agresivno ponašanje ne odgovore agresijom?
"Upravo smo u tome ovih dana bivši muž i ja. Sin je još uvek mali, drugi razred, ali ćerka je peti-šesti razred, to je već druga priča. I u žuvotu pa i u školi uvek postoji vođa čopora, i među ljudima. Jedan taj koji vuče i u neku ruku bude idol ostalima. Da li je to drug ili drugarica, i bore se za prevlast. Ima i ljubomore, posesivnosti, to se plače i drami... Mi moramo da razgovaramo i objasnimo joj, i damo joj primere, jer se iz primera najbolje uči. Pokušamo da joj približimo kako da bira društvo, kakav uticaj vrše na nju, u odnosu na loš uticaj. Neko od njih je motiviše da bolje uči, dok drugi kontra.
Moramo da učimo i iz grešaka naših roditelja, da nešto što možda oni nisu uradili u nekim krucijalnim momentima, mi moramo sada. Da im pokažemo, i da molimo Boga da će to da usvoje i prihvate. I konstantno kontrola i špijunaža telefona. Nije zločin i nećete biti loši roditelji, ako prečešljate telefon svog deteta."
Kako uspevaš sve sama da postigneš - deca, karijera, putovanja, pas, dnevne obaveze? Gde je tu prostor za tebe i za tvoj privatan život?
"Legnem ranije, nigde ne idem zaista, ne izlazim. Nemam snage i energije uveče za piće sa drugaricama. Imam puno drugarica koje nemaju još uvek decu, pa možda imaju malo više energije, ali mene nema u takvim društvima uveče, čak ni u nekim kućnim varijantama. U deset uveče sam kao pokošena, ne mogu i onda ustajem rano već u 6 i 45 mi počinje dan svakog jutra i proleti dan."
Na pitanje kako nalazi trenutak za sebe odgvora da ga nema. "Vikendom radim,
kombinujem tu neku emotivnu stranu da se vidim sa partnerom ali jednom nedeljno bukvalno. Zbog prirode poslova i njegovih i mojih. Guramo kako tako... imamo motivaciju da se vidimo, i da tada bude super. Danas sam krenula po Davida, i toliko sam bila umorna da sam samo produžila, i u jendom momentu sam skontala da sam već davnno prošla skretanje za boravak i da moram da se okrenem i da se vratim, jer su mi misli
već ko zna gde. Nemam vremena niti volje da u ovim godinama nešto treniram, nešto kod kuće kao vežbam."
Ipak, iako ne vežba uredno, Kaća ima sjajno figuru. Objašnjava da recept nema. "Evo ovako 'čučnem- ustanem, čučnem- ustanem. Kupila sma neku traku rastegljivu, zatvorim se u svoju sobu i čučnem-ustanem iz tri puta, i to je moja vežba! Jurnjava po gradu, uđi/izađi i to ti je to! Zato imam brz metabolizam zbog načina na koji živim, i nema ni vremena da se nataloži nešto, samo ide, nestane i opet sam gladna." zaključuje Kaća.
"JEDNOG DANA NAĆI ĆU NEKE MALE LJUDE ISPOD KREVETA!" U intervjuu za MONDO Kaća Sotirović govori o izazovima roditeljstva
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
