Džordži će nastupati druge polufinalne večeri na "Pesmi za Evroviziju" 29. februara, sa pesmom "Luna park".
Đorđe Ćulafić, poznatiji na muzičkoj sceni kao Džordži, kasnio je akademskih petnaest minuta na dogovoreno mesto, ali sve mu je bilo oprošteno kada se javio uz obrazloženje da čeka da mu prokuva supa. Posao manekenstva odveo ga je u Ameriku, Englesku i Japan, pa ni ne čudi što je ovaj talentovani momak tog dana rešio da skuva miso supu - tradicionalnu japansku.
Džordži je za MONDO govorio o životu, filozofiji, muzici, knjigama i predstojećem nastupu na izboru za "Pesmu za Evroviziju", u kafiću koji često posećuje u kraju u kom živi. Put do uspeha nije bio pravolinijski, ali je bio izvestan i logičan za Džordžija. Ispričao nam je kako je spreman da uvek uči i razvija više veština.
O više talenata i negovanju veština
Džordži je otkrio da pored muzike voli puno da čita, voli kinematografiju, i generalno umetnost, ali, smatra da je bitno i svaki dan naučiti nešto novo. "Treba negovati više veština. Dok sam živeo u Londonu gde sam se i najviše bavio modom, baš je bila muka da silazim stalno za cigare iz zgrade. Skapirao sam da moram stalno da silazim, i kada već pričamo o veštinama, rekao sam sebi - ajde svaki put kad hoću da popušim cigaru, moram samo nogama da izvrnem čarape koje su uvrnute i da ih bez ruku obujem! Tako da, to sam navežbao, za ne daj bože."
Kada je krenula ljubav prema muzici?
"Moji su muzički nastrojeni, u smislu da vole muziku, uvek je kuća bila puna i glasna. Prijatelji su dolazili kod roditelja, bili su baš super roditelji, i kao par su bili dobri i kao rol-model. Oni završe s poslom, obavezno odspavaju, i u deset sati majka se našminka, ćale se spremi i vrata su 'otvorena' i onda dolaze prijatelji, i tako bleje do 3 ujutru, kuća je bila puna", prisetio se Džordži. "Muzika je rano krenula, kad sam bio mali profesorka me je gurala da pevam, jer sam imao sluha, tako mi je rekla. Tu je počelo sa željom da uzmem gitaru, i onda sam krenuo da sviram."
Komponuje i piše muziku, ali priznaje da je najteže raditi za sebe
"Ne pišem sve svoje pesme sam, kada zakočim treba mi pomoć. Radim sa ljudima, ali neke pesme komplet napišem. Sve zavisi. Najteže je za sebe pisati. Pišem i za druge, nešto što ja ne bih izbacivao i nešto za šta treba da se ubaciš u drugu ulogu, ili recimo kad pišeš pesmu za ženu - to je drugo stanje svesti. Najpoznatije ženske pesme su pisane od strane muškaraca."
Obzirom na vajb koji tvoja muzika ima, kao i specifičan izgled, da li su najveći uticaj na tebe imali Vikend, Princ, Majkl Džekson... ili pak, neki domaći muzičari?
"Ja sam na njihovoj muzici odrastao, sa drugovima sam imao bend 'Lem Jam', i onda smo svirali autorsku muziku na engleskom jeziku. I to je bilo super, međutim, tržište je takvo da, osim ako ne radiš to iz hobija, na engleskom pevati u Srbiji malo je teže. Želim sebe da dam, i sve te muzičke pravce koje sam ja slušao - Princ, Džekson i Vikend, koji je zapravo Džeksonu uzeo ceo fazon i nadogradio svoj na njemu. U svemu tome pokušavam da ostanem čist sam sa sobom, da zapravo pravim muziku koja se meni sviđa, pa onda ljudima, pa onda šta bude od toga. To jeste umetnički pristup, koji je teži put uvek, ali je ispravan i isplatljiviji na duže staze."
Obzirom da si mlad i drugačiji, fizički, a i po načinu razmišljanja, da li smatraš da je blagoslov razlikovati se ili to može biti i neka vrsta tereta?
"Pa, i jedno i drugo. Filozofski da se izrazim - sve ima dve strane, sve je stvar u čemu možeš da plivaš i kakav ti ishod imaš iz toga. Da li po svaku cenu biti drugačiji, to se meni ispostavilo kao loše kada sam namenski hteo da budem drugačiji, i onda kriješ neke stvari zbog kojih si zapravo takav. A kada otkriješ stvari zbog kojih jesi drugačiji, i nadmetanje sa samim sobom je kada ego ostaviš po strani, tada dođe do izražaja tvoja priroda, što se ljudima ne sviđa i sviđa. Mislim da ljudi vole iskrenost kada je šou-biznis u pitanju, kad se nešto uradi sa jakom emocijom i nekom čistom namerom. Kao i glumci, ako urade dobru ulogu ti im onda veruješ. Ljude ne možeš
da lažeš, pogotovo publiku, muzikom i javnim govorom - sve što pokušaš, nećeš uspeti. To je kao i slučaj sa decom, dete ne možeš da slažeš u lice."
"Taj momenat kod nekIh svojih kolega kad vidim, privatno su stvarno zanimljivi, ali, kad bi samo pustili i bili ono što jesu, bili bi da kažem dopadljiviji. Skinuli bi teret sa sebe i ne bi morali konstantno da budu u nekoj ulozi. I ja imam neku svoju ulogu, ali sam uspeo da se oslobodim."
Kako si ti to uspeo? Obzirom da si rekao da si po prirodi tremaroš? Kako si pobedio tremu od scene i intervjua?
"Ne znam. Tremaroš sam po prirodi što se tiče nastupa, kamera i svega, ali sam pustio da me to vozi. To je kao ono - plašiš se visine i 'lečiš se' tako što ćeš da skačeš sa sve veće i veće visine dok to ne postane normala, ali u biti je taj početni strah. Ta početna emocija koja te ukoči, ali kad pređeš to, nekako je bolje. Tako jedino čovek može da raste. Mislim da sam u tom smislu nekako sazreo, gde balansiram scensku ulogu i ono što zapravo mislim. Tu mi je dosta pomogao IDJ show, i voditeljstvo. Bilo mi je strašno kada su me zvali."
Da li si odmah pristao na ulogu voditelja?
"U glavi sam odmah pristao, ali njima sam rekao da ne pristajem odmah. Rekao sam im da mi treba vremena da razmislim, uslov je bio da odem na časove dikcije, to mi je jako bilo bitno. Jer, pred kamerama - manekenstvo je jedno, nije mene strah od kamera, tu sam ok, ali govor je bio potpuno drugačije iskustvo. Izađeš iz tela gde retrospektivno počneš da gledaš sebe, čudno je jako. Ali opet, sve je stvar iskustva. Što se više izlažeš tome to postaješ i više imun".
Da li misliš da si dosta samokritičan ili sebe analiziraš?
"Ne analiziram previše, impulsivno radim stvari, i jedini razlog tome je iskrenost. Radim stvari iz osećaja, nekad mi se to obije o glavu, ali sam naučio da jednostavno ne prihvatam svačije mišljenje na tu temu. Sve dok je mojoj kevi ok, neke stvari koje kažem javno,znam da i ona zna kojim ja putem idem. Samo posmatram bitne ljude i eventualno uvažavam kad mi neko blizak skrene pažnju oko neke situacije ili o nečemu šta sam rekao."
Kako idu pripreme za nastup na PZE?
"Nešto sam imao malih problema sa grlom, pa se ta prva proba nije nešto proslavila, ali imamo uskoro i drugu. Nastupam drugo veče, 29. februara, tako da ide dobro. Imamo malo neke situacije, još jedan kandidat i ja imamo iste vizuale, pa smo to peglali ko će da menja, šta i kako. To je bila mala frkica. Ali dobro, imam dobar tim iza sebe".
Pesma je, za razliku od većine drugih koje će se takmiliti za predstavnika Srbije na Eurosongu, brža?
"Nisam očekivao da će ljudi sa toliko žalopojki da se prijavi. Obzirom da mi je pesma brža, našao sam i ženski bend koji će nastupati sa mnom, tri mega-talentovane mlade devojke koje zaista sviraju svoje instrumente. Sve su 2001, 2002. godište. Sviraće na plejbek, ali sve jedno, neće biti kao u spotu 'Addicted to love' gde prelepe devojke glume da sviraju, meni je trebala energija. One nisu samo lepe, a i ovo je drugo vreme, iz vremena tog spota se to i praštalo. Ja sada ne praštam da neko nema energiju, nego da stvarno svira, makar to bilo i na plejbek. Sve tri zaista su muzičari i sviraju svoje instrumente. Kao anđeli su, jedna od njih svira bubnjeve na primer, a pritom je veoma ženstvena. Pokušavam da mlade umetnike koji usavršavaju svoje veštine i instrumente, da ih malo prikažem na bini jer ih malo ima, pogotovu žena."
Da li si čuo, i kako komentarišeš izjavu Jelene Karleuše, koja te je izdvojila kao jedinog takmičara PZE koji može da prođe u svetu?
"Nekome se nešto svidi i prokomentariše, meni se tu sviđa što sam uhvatio i njenu pažnju, koja je na sceni već toliko dugo. Pamtim još ono 'Ide maca oko tebe' drago mi je što me je prokomentarisala. Očekivao sam neku pozitivnu reakciju, i pritom je ona to podelila javno a nije morala. Meni je to top. Nekome je ova industrija džak za udaranje, to ljudi ne kapiraju. Ako pogledaš, neko je u muzici slikar, npr. Balašević je pisac-slikar, on ti celim tekstom opiše sliku. A Karleuši je ovo područje gde će kao da 'udara u džak', što je potpuno Ok, ona je fajter."
Složio se sa konstatacijom da je svestan sebe, i da mu, kao što je rekao, tuđa mišljenja nisu od presudnog značaja, ali da je lepo kada te neko toliko uspešan podrži. Kada je njegovo mišljenje o drugim takmičarima za PZE, izdvojio je Breskvicu, Tea Doru i Keni nije mrtav.
"Oni su super, a što se stranih predstavnika tiče, ja to ne pratim pre samog takmičenja. Ja to pratim eventualno kada je sama Evrovizija, ali prestao sam posle Nevene Božović, tada mi je već opalo interesovanje."
Da li priželjkuješ pobedu i da predstavljaš Srbiju na Eurosongu u Malmeu? Izjavio si da ne voliš da planiraš previše unapred.
"Vidim sebe u finalu 3. marta, tako sam odlučio. Ali, za pobedu - nemam pojma, to je do samog kraja neizvesno kako će ljudi da reaguju na nastup. To je uvek ključna tačka, i naravno pokret koji iza toga stoji. Nisam imao u planu da se prijavim za PZE, prijavili su me saradnici. Predstaviću se sa radijskom pesmom, koja vozi, zabavna je. Da sam to imao u planu ja bih se prijavio sa pesmom koja bi se bavila nekom temom. Luna park je zabavna pesma, brža, biće zanimljivo!"
"VIDIM SEBE U FINALU, TAKO SAM ODLUČIO"! Džordži za MONDO: O nastupu na PZE, karijeri, komentarima, Karleuši i Breskvici
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
