Zbog tragedije preko noći osedeo s 28 godina: Glumca iz "Lepa sela lepo gore" vest o smrti zatekla u pozorištu

Glumac Dragan Petrović Pele rođen je 17. decembra 1961. godine i za sebe je rekao da je bio veoma nestašno dete. Serije u kojima ga je domaća publika gledala su "Bolji život", "Policajac sa Petlovog brda", "Kraj dinastije Obrenović", "Vratiće se rode", "Mješoviti brak", među poznatijim filmskim ulogama su "Stršljen", "Točkovi", "Nož", "Apsolutnih sto", "Mala noćna muzika", "Montevideo, Bog te video", a svi pamte njegovu ulogu Laze u kultnom ostvarenju "Lepa sela lepo gore", i repliku o tome kako je u Švedskoj 'ladno, al' standard.

Vest o tome da mu je brat Zoran poginuo zatekla ga je u pozorištu i to pred sam početak predstave - "Saznao sam pred sam početak predstave. Bila je to sećam se 'Kolubarska bitka'. Nije u to vreme bilo mobilnih telefona, neko je javio u pozorište. Pitao sam Mišu Janketića, pošto u toj predstavi on igra glavnu ulogu, a ja sam imao dve, tri scene, da li mogu da idem, da li može da igra bez mene. Kaže mi - 'naravno'. Ulećem u neku krntiju od auta koji sam tada vozio i odlazim. Kasnije sam se osvestio. Imao sam 28 godina tada. I kada sam se vratio na Akademiju, vratio sam se kao sed čovek", ispričao je Pele u emisji "TV lica kao sav normalan svet".

Pele već više od dve decenije radi na FDU. Tu je 1997. došao kao asistent da bi posle nastavio kao profesor. O toj stalnoj fami da se Akademija upisuje preko veze, Pele je svojevremeno govorio u intervjuu za "Kurir" - "Ta fama prati ovaj fakultet od osnivanja. Ali to jednostavno nije istina. Nema veće nesreće od toga da onog ko nije talentovan primite na glumu. Vama će biti prvo problem jer nećete ništa moći da ga naučite. Kao da primate nekoga na Muzičku akademiju, a on nema ni malo sluha. S druge strane ono što je mnogo važnije vi takvog čoveka unesrećite za ceo život. Jer on ima završen fakultet, ali ga niko neće. Može da ima leđa kakva god hoće, ali ne vredi. Biće u jednom ili dva projekta i samo će nestati. Bilo je takvih primera i to ljudi koji su imali debela leđa - roditelja, stričeva itd... Oni onda završe privatne fakultete, ali ne vredi. Ako nemate dara ne vredi. Jednostavno ne može", rekao je on.

Istakao je da, od kad je na fakultetu, niko nikad nije vršio pritisak da nekoga mora da primi - "Smatram da svako može da dođe i pokaže šta ume i zna. Svako ima prava da dođe i proba da položi pijemni. Ali ja za sve ove godine nisam došao u situaciju da mi neko stoji za vratom. Ali svi koji me dobro poznaju znaju da to ne bi ni vredelo. Loše reagujem na pritisak i loše reagujem na pare. Mnogo gore reagujem na pare nego na pritisak", rekao je Pele.

Ispričao je tada i jednu zanimljivu situaciju kada mu se čovek zahvalio što mu sin nije primljen na Akademiju - "Prišao mi je jedan političar, neću reći koji, i rekao mi kako mi se posebno zahvaljuje. Pitam na čemu mi to zahvaljuje, a on me pita da li znam da je njegov sin konkurisao kod mene.

• Ne znam.
• Jeste, konkurisao je pre 6 godina i ti ga nisi primio. Mi smo tada odahnuli, odahnuli! Evo sad je završio drugi fakultet, završava sad i master.

Eto, on na primer da je primljen bio bi nesrećan, nezadovoljan. Ta tuga bi ga pojela. Gluma može da bude i smrtonosna. Da zaista...", rekao je tada Pele.

Legija stranaca

Na služenje vojnog roka otišao je u Kraljevo, međutim nakon polaganja zakletve, Pele je sa drugom Savom Filipovićem došao na ideju da ode u Tursku. Ni manje ni više nego u legiju stranaca:

"Osamdesetih sam otišao na odsluženje vojnog roka. Obuka je bila u Kraljevu, u Ribnici, i to se zvalo kurs komandira. Pet meseci je trajala obuka, a posle toga sam prekomandovan u Kičevo - to je put od Skoplja ka Ohridu i tu voz ide samo do Kičeva, tu se diže pruga i nema dalje. Bar ja kada sam išao tamo, još nije bila ograđena kasarna. Zanimljivo je to da su podigli ogradu kako se meštani ne bi mnogo šetali kroz kasarnu, jer je ona bila najlepša i najuređenija u celom tom predelu. Onda možete da zamislite kako je to izgledalo, danas izgleda, naravno, drugačije.

Posle vojske sam imao neke šašave ideje sa jednim drugarom Savom Filipovićem. Bila je 1982. godina i u Turskoj je bio državni udar. Istanbul je bio u haosu, na ulicama su bili vojnici sa dugim cevima, u uniformama... Sava i ja smo razmišljali da odemo u Legiju stranaca, pogotovo zato što smo tada izašli iz vojske".

Kako je objasnio ni sam ne zna zbog čega je doneo takvu odluku, a veruje da istu može da pripiše onoj staroj krilatici "mladost-ludost" - "On i ja smo odlučili da odemo do Istanbula, usput ćemo kupiti i neke farmerke, jakne - potpuno suluda ideja. Ne znam ko nam je to sipao u glavu, da ne odemo u Trst - tada se tamo išlo, već u Istanbul. Sednemo u autobus i putovali smo tri dana do tamo. Tamo smo proveli nekih deset dana u hotelu 'Madmare', koji je danas fantastičan hotel sa pet zvezdica, a tada je bio jedna buvara, isto se zove. Prozor je gledao na atrijum hotela, čak nije imao prozor koji je gledao na ulicu - bukvalno buvara, kao u nekom američkom filmu, sa česmom u sobi... Sava i ja lunjamo po Istanbulu, tamo vojnici s puškama, a mi idemo i razumemo celu situaciju, sve znamo, to nam je sve poznato", otkrio je tada Pele.

Radio u fabrici cipela

Kako je njegov otac bio veoma strog, Pele je doneo odluku da se zaposli u fabrici cipela, jer "Ne možeš da sediš i džabe jedeš hleba" - "E, posle vojske sam se zaposlio u prodavnici cipela, kod mog tate je bilo da ne možeš da sediš i džabe jedeš hleba. Meni nije ni padalo na pamet da mu tražim novac, već sam bio izdresiran da to ne dolazi u obzir. Onda sam odlučio da radim, pa sam radio u prodavnici obuće - kao iz jednog američkog komada. S toga sam konkurisao na Fakultet dramskih umetnosti, na glumu", prisetio se Pele koji je otkrio da je od Žarka Lauševića saznao da je dobio sina.

BONUS VIDEO:

(MONDO/Anja Konstantinović)

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!