Petra Divac, ćerka Snežane i Vlade Divca, nekoliko puta do sada je govorila na temu usvajanja. U jednoj emisiji je pričala o tome šta bi rekla biološkoj majci koja ju je ostavila, ali i s kakvim se problemima suočavala kada je krenula u školu u Srbiji.
Porodica Divac živela je u Americi, zatim u Španiji da bi se u jednom trenutku preselili u domovinu. Petra Divac, kao i njena braća išli su u inostrane škole, ali problem je nastao kada je došla u Srbiju u kojoj su deca u medijima videla da je ona usvojena. Tada se prvi put susrela sa lošim komentarima zbog kojih je plakala.
"Išla sam u američku školu na Senjaku. Bila je mešavina i strana i naša deca. Kulturološki mi nije bio mnogo veliki šok. Opet, mama i tata su nas pripremili, učili su nas našim vrednostima, ali i u školi opet nije mi bio mnogo veliki šok. Američka škola, opet engleski se priča, uči se na engleskom", rekla je Petra koja je posle toga prešla u našu privatnu školu, kada je počela da razmišlja o svom identitetu.
"Prvi buling nije bilo pitanje već komentar da sam crna ovca u porodici"
Bila je u sedmom razredu
"Ja sam i dalje učila na engleskom, nego su deca iz novina znala da sam usvojena, pa su počeli da pitaju, da komentarišu o tome. Tada sam i počela da razmišljam o tome", rekla je Petra i objasnila kakve je komentare dobijala.
"Prvi susret nije bilo pitanje, već komentar da sam ja crna ovca u porodici, da moji roditelji mene ne vole, da me nikad neće voleti, da su me usvojili da bi njihov imidž u novinama bio što bolji, je l’? To je za mene bilo jako bolno, zato što moja mama i moj tata nas nikad to nisu učili, uvek su nas učili da ljubav prevlada u svakoj situaciji. To je bio prvi moj susret sa bulingom i bilo je stvarno teško čuti to i to sam čula od nekoga da je rečeno za mene i razredna je mene pozvala je moju mamu i poslala me kući.
Petra je otkrila da je tada plakala, ali i da je nakon razgovora s porodicom našla način da se izbori s komentarima. Prvo je razgovarala s razrednom, a nakon toga majkom.
"Pa ja sam njoj rekla da sam čula taj komentar i šta se desilo jer ona je videla da ja plačem, nije znala šta je to prouzrokovalo. Malo smo popričali o tome i pitala je šta bih ja volela da se desi, pa sam ja pozvala moju mamu. I ubrzo posle tog razgovora kod kuće, na tu temu, sam znala da mogu uvek mamu, tatu, braću da zovem ukoliko se desi opet, ali isto tako sam znala kako da se suočim i sa tom decom koja mi kažu nešto.
Moja mama je ta koja je u tom trenutku sa mnom najviše pričala na tu temu, opet žena ženi ili žena devojčici i govorila mi je da uvek budem iskrena prema sebi. Šta osećam u tom trenutku, opravdano je, da li je bes, da li mi se plače, da li želim da idem kući, da li hoću da ostanem u školi… Kaže da je to skroz moja odluka bila. Ja sam to stvarno prihvatila kao da je ona najveća moja podrška u tom trenutku jer je bila spremna da sve učini, da se ja osećam dobro. Ja sam sa tom decom naučila da jednostavno sačekam par sekundi pre nego što odreagujem, što moj tata kaže da odbrojavam unazad od pet ili od deset, zavisi koliko me pogodi komentar. I nikada se ja nisam suočavala direktno s tom decom, nego odem i kažem razrednoj i psihologu, pedagogu, kome već, da sebi ne napravim problem".
Petra smatra da svi koji se suočavaju sa nekim problemom mogu da primene model koji je ona primenila.
"Ja mislim da jeste univerzalan i da može da se ne samo u trenucima bulinga, nego već i privatno ovako i na poslu ako se iznerviramo ili nešto da ne odreagujemo prebrzo, da se ne pokajemo da nešto kažemo što uopšte nismo ni mislili u tom trenutku. Mislim da to može da pomogne stvarno svima, pogotovo što ja sam uvek birala svoje reči kad se suočavam sa nekim ko je meni uputio još gore reči, zato što ja njima nikad nisam želela zlo, nisam želela ništa loše".
"Govore iz svog nezadovoljstva"
Danas, sa ove distance može da kaže šta se zapravo u njoj tada događalo.
"Mislim da su se u meni, kao i u svakom detetu, tinejdžeru, borile dve strane, da odreagujem, da kažem nešto, ali onda se i borila u meni ta strana što me roditelji nisu tako vaspitali, da to uradim. Meni su tad već krenula da se javljaju pitanja, ali isto tako sam i htela da učinim, da naučim drugu decu šta znači biti usvojen, da ja nisam ništa drugačija od njih. Samo sam malo drugačije došla u svoju porodicu, ali opet isto me vaspitaju roditelji. Tako da, ne znam, ja mislim da je to".
Petra je toj deci rekla da je voljena i srećna u svojoj porodici.
"Jesam rekla sam, ali sam isto tako znala da oni iz svog nezadovoljstva meni govore".
BONUS VIDEO:
(Blic, MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
