"Pucao sam mu u leđa, bilo je brzo": Ispovest ubice Džona Lenona tera jezu u kosti, opisao sve do detalja

Ubica Džona Lenona, Mark Dejvid Čepman, danas puni 70 godina. Amerikanac koji je ubio engleskog muzičara Džona Lenona u Njujorku 8. decembra 1980, i dalje se nalazi u zatvoru, odakle je preko 10 puta pokušao da izađe navodima da se "promenio" i shvatio svoju grešku. Uzaludno.

Mark Čepmen je odrastao u Džordžiji i u početku je bio fan Bitlsa. Ubrzo ga je razbesneo Lenonov raskošan način života, stihovi pesama "God" i "Imagine", a najviše izjava da su "Bitlsi popularniji od Isusa Hrista".

U godinama koje su prethodile ubistvu, roman Džej D. Selindžera "Lovac u žitu" za Čepmena je dobio veliki lični značaj, do te mere da je želeo da svoj život živi po protagonisti romana, Holdenu Kolfildu.

Čepmen je takođe razmišljao o ubistvu drugih javnih ličnosti, uključujući Dejvida Bouvija, voditelja Džonija Karsona, Žaklin Kenedi Onazis, Elizabet Tejlor, Pola Makartnija i Ronalda Regana.

Nakon ubistva, Čepmanov pravni tim je nameravao da izvede odbranu od ludila na osnovu svedočenja stručnjaka za mentalno zdravlje koji su rekli da je on bio u psihotičnom stanju u vreme pucnjave. Međutim, tužilac je tvrdio da njegovi simptomi ne odgovaraju dijagnozi šizofrenije. Kako se suđenje približavalo, Čepmen je uputio svoje advokate da želi da se izjasni krivim na osnovu onoga što je odlučio da je Božija volja. Sudija je udovoljio Čepmanovom zahtevu i smatrao ga sposobnim za suđenje. Osuđen je na kaznu zatvora od dvadeset godina do doživotnog zatvora uz uslov da će mu biti obezbeđeno lečenje.

Čepmen je godinama odbijao zahteve za intervjue . Kasnije je dao audio intervju novinaru Džeku Džonsu, koji ih je koristio za pisanje istraživačke knjige "Let Me Take Iou Dovn: Inside the Mind of Mark David Chapman" 1992.

Život i porodica

Mark Dejvid Čepmen je rođen 10. maja 1955. godine u Fort Vortu u Teksasu. Njegov otac, Dejvid Čepmen, bio je narednik u vazduhoplovstvu Sjedinjenih Država, a njegova majka Dajana bila je medicinska sestra. Njegova mlađa sestra Suzan rođena je sedam godina kasnije. Kao dečak, Čepmen je izjavio da je živeo u strahu od svog oca, za koga je tvrdio da je fizički zlostavljao njegovu majku i da ga nije voleo. Čepmen je počeo da mašta o tome da ima moć poput Boga nad grupom zamišljenih "malih ljudi koji žive u zidovima njegove spavaće sobe".

Čepmen se u ranoj mladosti preselio u Džordžiju i pohađao srednju školu Kolumbija. Kasnije se prisećao da je bio na meti nasilnika jer nije bio atletske građe. Kada je imao 14 godina, drogirao se i izostajao sa časova, a jednom prilikom je pobegao od kuće i dve nedelje živeo na ulicama Majamija.

1971. Čepmen je postao ponovo rođeni prezbiterijanac i distribuirao biblijske tekstove. Upoznao je svoju prvu devojku Džesiku Blankenšip i počeo da radi kao savetnik u letnjem kampu u IMCA u okrugu DeKalb, Džordžija. 

Bio je popularan među decom u kampu, koja su mu dala nadimak Nemo (po protagonisti romana Žila Verna "Dvadeset hiljada milja pod morem"), a unapređen je u pomoćnika reditelja nakon što je dobio nagradu za izvanrednog savetnika. Oni koji su poznavali Čepmena u starateljskim profesijama, rekli su da je on bio izvanredan radnik.

Po preporuci prijatelja, Čepmen je pročitao roman Džej D. Selindžera "Lovac u žitu", koji će na kraju dobiti veliki značaj u njegovom životu, i čiji će odlomak pročitati na kraju suđenja za ubistvo Džona Lenona.

Čepmen navodno želeo da vodi život po svom glavnom liku, Holdenu Kolfildu. Nakon što je završio srednju školu, Čepman se preselio na neko vreme u Čikago i svirao gitaru u crkvama i hrišćanskim noćnim mestima, dok je njegov prijatelj Majkl Mekfarlend radio imitacije.

Nakon svog boravka u Čikagu, Čepmen je uspešno radio za Vorld Vision sa vijetnamskim izbeglicama u kampu za preseljenje u Fort Chaffee u Arkanzasu, nakon kratke posete Libanu radi istog posla. Imenovan je za regionalnog koordinatora i ključnog pomoćnika direktora programa Dejvida Mura, koji je kasnije rekao da je Čepmen duboko brinuo o deci i da je naporno radio. Čepmen je pratio Mura na sastanke sa vladinim zvaničnicima, a američki predsednik Džerald Ford se rukovao s njim

Kasnije je upisao Kovenant koledž, prezbiterijanski koledž liberalnih umetnosti, ali zaostajao je u studijama i počeo da ima samoubilačke misli. Napustio je Kovenant koledž nakon samo jednog semestra, a njegova devojka je ubrzo prekinula njihovu vezu. Čepmen se vratio na posao u kamp za preseljenje, ali je otišao nakon svađe sa nadzornikom.

1977. je potrošio svu ušteđevinu i impulsivno se preselio na Havaje, gde je pokušao samoubistvo gušenjem ugljen-monoksidom. Spojio je crevo na izduvnu cev svog automobila, ali se crevo istopilo i pokušaj nije uspeo. Psihijatar je primio Čepmena u Memorijalnu bolnicu Kasl zbog kliničke depresije. Po izlasku je počeo da radi u bolnici kao radnik na održavanju. Nakon što su Čepmanovi roditelji započeli brakorazvodni postupak, njegova majka mu se pridružila na Havajima.

1978. je krenuo na šestonedeljno putovanje oko sveta. Odmor je delimično inspirisan filmom i romanom "Oko sveta za 80 dana". Koristeći svoje IMCA veze za besplatan smeštaj ili smeštaj sa popustom, Čepmen je posetio Tokio, Seul, Hong Kong, Singapur, Bangkok, Nju Delhi, Bejrut, Ženevu, London, Pariz i Dablin. Putovanje je završeno kratkom posetom Atlanti da poseti svoju porodicu.

Takođe je započeo romantičnu vezu sa Amerikankom po imenu Glorija Abe, sa kojom se oženio 2. juna 1979. Čepmen je dobio posao u Memorijalnoj bolnici Kasl kao štampar, radeći sam, a ne sa osobljem i pacijentima. Otpušten je iz bolnice, ali je kasnije ponovo primljen, ali je dao ostavku nakon svađe sa medicinskom sestrom. Posle ovoga, Čepmen se zaposlio kao noćni čuvar u luksuznom stambenom kompleksu i počeo da pije da bi se izborio sa depresijom.

Čepmen je razvio niz opsesija, uključujući umetnička dela, "Lovac u raži" i engleskog muzičara Džona Lenona. U septembru 1980. napisao je pismo prijateljici Lindi Iriš, u kojoj je izjavio:"Poludeću". Potpisao je pismo, "Lovac u žitu".

Ubistvo Džona Lenona

Čepmen je navodno počeo da planira da ubije Lenona tri meseca pre nego što je povukao okidač. Dugogodišnji obožavatelj Lenonovog bivšeg benda The Beatles, Čepmen se okrenuo protiv Lenona zbog religioznog preobraćenja i opaske iz 1966. o tome da su Bitlsi popularniji od Isusa.

Na Čepmena je takođe uticao film Entonija Foseta "Džon Lenon: Jedan dan po jedan", koji je detaljno opisao Lenonov raskošan način života u Njujorku. Čepmen je kasnije rekao: "Rekao nam je da ne zamišljamo imovinu i eto ga, sa milionima dolara, jahti, farmama i seoskim imanjima, smejući se ljudima poput mene koji su verovali u laži i kupovali ploče i izgradili veliki deo svog života oko njegove muzike".

Čepmenovi razlozi zašto je ubio Lenona su zbrkani - tokom godina je potrvrdio, ali i porekao da je to uradio da bi postao slavan, a u jednom pismu koje je poslao "Njujork Tajmsu", napisao je da je "hteo da promoviše roman Lovac u žitu" i tražio od javnosti tim putem da ga pročita.

Na dan ubistva Džona Lenona, pevač Dejvid Bouvi se pojavio na Brodveju u predstavi "Čovek slon". 

"Bio sam drugi na njegovoj listi", rekao je kasnije Bouvi. "Čepmen je sledeće večeri imao kartu u prvom redu za Čoveka slona. Džon i Joko su takođe trebali da sede u prvom redu za tu predstavu. Tako da su noć nakon što je Džon ubijen bila tri prazna mesta u prvom redu. Ne mogu da vam kažem koliko je to bilo teško dalje. Skoro da nisam uspeo da izdržim nastup".

Čepmen je otišao u Njujork krajem oktobra 1980. sa namerom da ubije Lenona, ali je otišao da nabavi municiju od svog prijatelja Dejna Rivsa u Atlanti pre nego što se vratio u novembru.

Dok je bio u Njujorku, Čepmen je bio inspirisan filmom "Obični ljudi", nakon čega se vratio na Havaje i rekao ženi Gloriji da je bio opsednut ubistvom Lenona, pokazujući joj pištolj i metke.

Glorija nije obavestila policiju ili službe za mentalno zdravlje. Čepmen je kasnije rekao da mu je zapovest "ne ubij" bljesnula na televiziji i da je bila na zidu u njihovom stanu.Zakazao je sastanak kod kliničkog psihologa, ali ga nije održao i odleteo je nazad u Njujork 6. decembra 1980. godine. U jednom trenutku je razmišljao da okonča svoj život skokom sa Kipa slobode.

7. decembra, Čepmen se obratio pevaču Džejmsu Tejloru na stanici metroa. 

"Tip me je prikovao za zid i blistao je od znoja i pričao da neka nakaza govori o tome šta će da uradi,i kako će stupiti u kontakt sa Džonom Lenonom", pričao je Tejlor.

Ostavio je stvari da ih policija pronađe

Ujutro 8. decembra, Čepmen je napustio svoju sobu u hotelu "Sheraton", ostavljajući za sobom lične stvari koje je želeo da pronađe policija. Kupio je primerak "Lovca u žitu" u kome je napisao "ovo je moja izjava", potpisujući je "Holden Kolfild".

Veći deo dana je proveo blizu ulaza u stambenu zgradu u Dakoti u kojoj je Lenon živeo, razgovarajući sa fanovima i vratarom. Rano ujutru, Čepmen je bio rastrojen i propustio je da vidi Lenona kako izlazi iz taksija i ulazi u Dakotu. Kasnije ujutru, sreo je Lenonovu domaćicu, koja se vraćala iz šetnje sa Lenonovim petogodišnjim sinom Šonom. Čepmen je posegnuo ispred domaćice da se rukuje sa Šonom i nazvao ga prelepim dečakom.

Oko 17 časova, Lenon i njegova supruga Joko Ono napuštali su Dakotu na snimanje u "Record Plant". Dok su išli ka svojoj limuzini, Čepmen je, bez reči, pružio kopiju Lenonovog albuma "Double Fantasy" (1980) da bi Lenon potpisao.

Fotograf amater Pol Goreš je stajao u blizini i slikao dok Lenon potpisuje album. Čepmen je u jednom intervjuu rekao da je pokušao da natera Goreša da ostane, i zamolio je još jednog Lenonovog obožavatelja da izađe sa njim te noći. On je sugerisao da ne bi ubio Lenona te večeri da je žena prihvatila njegov poziv ili da je Goreš ostao, ali bi verovatno pokušao drugog dana.

Ovako danas izgleda Dejvid Čepmen:

Čepmen je zvanično optužen za ubistvo drugog stepena, što je bila najteža optužba za ubistvo u zakonu države Njujork.

Priznao je policiji da je koristio metke sa šupljim vrhom "kako bi osigurao Lenonovu smrt". Čepmanova žena je znala za pripreme svog muža za ubistvo Lenona, ali nije preduzela ništa jer Čepmen u to vreme nije izvršio ubistvo. Nije se suočila ni sa kakvim optužbama.

Procena mentalnog stanja

Više desetina psihologa i psihijatara intervjuisalo je Čepmena šest meseci pre njegovog suđenja – tri za tužilaštvo, šest za odbranu i još nekoliko u ime suda – i sproveli su niz standardnih dijagnostičkih procedura i više od 200 sati kliničkih intervjua.

Svih šest stručnjaka odbrane zaključilo je da je Čepmen psihotičan; petoro je dijagnostikovalo paranoidnu šizofreniju, dok je šesti smatrao da su njegovi simptomi više u skladu sa maničnom depresijom. Trojica veštaka tužilaštva izjavili su da njegove zablude nisu bile u skladu sa psihozom i umesto toga dijagnostikovali su razne poremećaje ličnosti.

Veštaci koje je imenovao sud složili su se sa istražiteljima optužbe da je on bio u zabludi, ali je bio kompetentan da mu se sudi. Tokom ispitivanja, Čepmen je više sarađivao sa stručnjacima za mentalno zdravlje tužilaštva nego sa stručnjacima odbrane; jedan psihijatar je pretpostavio da ne želi da ga smatraju ludim i bio je ubeđen da su ga veštaci odbrane proglasili neuračunljivim samo zato što su za to angažovani.

Priznanje krivice

Čepmanov advokat Herbert Adlerberg, imenovan od suda, povukao se iz slučaja zbog pretnji linčom. Policija se plašila da bi Lenonovi obožavatelji mogli da upadnu u bolnicu, pa su zbog njegove lične bezbednosti prebacili Čepmena na ostrvo Rajkers.

Na prvom saslušanju u januaru 1981. Čepmanov novi advokat, Džonatan Marks, uputio ga je da se izjasni da nije kriv zbog ludila. U februaru je Čepmen poslao rukom pisanu izjavu "Njujork tajmsu" pozivajući sve da pročitaju "Lovca u žitu", nazvavši je "izuzetnom knjigom koja sadrži mnoge odgovore".

Tim odbrane je pokušao da utvrdi svedoke o Čepmanovom mentalnom stanju u vreme ubistva. Međutim, Čepmen je u junu rekao advokatu Marksu da želi da odustane od odbrane ludila i da se izjasni krivim. Marks se usprotivio "ozbiljnim pitanjima" u vezi sa Čepmenovim razumom i pravno osporio njegovu nadležnost da donese ovu odluku. 

Na sledećem saslušanju 22. juna, Čepmen je rekao da mu je Bog rekao da se izjasni krivim i da nikada neće promeniti izjašnjavanje o krivici niti se ikada žaliti, bez obzira na kaznu. Marks je pred sudom rekao da se protivi Čepmanovoj promeni izjašnjavanja o krivici, ali Čepmen ga nije poslušao. Sudija Denis Edvards mlađi odbio je dalju procenu, rekavši da je Čepmen doneo odluku svojom voljom i proglasio ga nadležnim da mu se sudi.

Izricanje presude

Izricanje presude održano je 24. avgusta 1981. u prepunoj sudnici.

Čepmena su pitali da li ima nešto da kaže, a on je ustao i pročitao odlomak iz "Lovca u žitu" u kojem Holden govori svojoj maloj sestri Fibi šta želi da uradi sa svojim životom:

"Stalno zamišljam svu ovu malu decu kako igraju neku igru na ovom velikom polju raži i sve to. Hiljade male dece, a nikog nema – niko veliki, mislim – osim mene. A ja stojim na ivici neke lude litice. Ono što moram da uradim, moram svakog da uhvatim ako počnu da idu preko litice – mislim ako trče i ne gledaju kuda idu, moram odnekud da izađem i da ih uhvatim. To je sve što radim ceo dan. Ja bih samo bio hvatač u raži i sve to".

Sudija je odredio psihijatrijsko lečenje za Čepmena tokom njegovog boravka u zatvoru i osudio ga na 20 godina doživotne kazne, pet godina manje od maksimalne kazne od 25 godina do života.

Odbijao da jede u zatvoru

1981, Čepmen je bio zatvoren u popravnom zavodu Atika u blizini Bafala u Njujorku. U februaru 1982. postio je dvadeset šest dana, pa je Vrhovni sud države Njujork ovlastio državu da ga nasilno hrani. Direktor Centralnog njujorškog psihijatrijskog centra Martin Von Holden rekao je da je Čepmen odbio da jede sa drugim zatvorenicima, ali je pristao da uzima tečnu hranu.

Bio je u samici za nasilne i rizične zatvorenike, delom zbog zabrinutosti da bi ga Lenonovi obožavaoci mogli povrediti u opštoj populaciji. U ustanovi je bilo 105 zatvorenika.

15. maja 2012. prebačen je u popravnu ustanovu Vende u Aldenu u Njujorku, koji se nalazi istočno od Bafala.30. marta 2022. prebačen je u popravnu ustanovu Green Haven u Beekmanu u Njujorku, koja se nalazi u okrugu Dačes.

Od 2014. su mu dozvoljene bračne posete. Program mu omogućava da provede 44 sata sam sa suprugom u posebno izgrađenom zatvorskom domu, prikolici na zatvorskom terenu opremljenom kuhinjom, kupatilom i spavaćom sobom.

Čepmena povremeno posećuju njegova sestra, sveštenstvo i nekoliko prijatelja. 2004. portparol Odeljenja za popravne službe Džejms Flato je rekao da je Čepmen bio umešan u tri manja incidenta između 1989. i 1994. koji su uključivali odlaganje brojanja zatvorenika i odbijanje da se pridržava naređenja.

Knjiga, intervjui i nastupi u medijima

Čepmen je odbio sve ponude za intervjue nakon ubistva i tokom prvih šest godina u Atici, kasnije izjavivši da nije želeo da ostavi utisak da je ubio Lenona da bi stekao slavu.

Uprkos njegovoj tvrdnji da je odbio sve intervjue tokom tih šest godina, Džejms R. Gejns ga je intervjuisao i napisao seriju časopisa "People" od tri dela.

Dao je seriju audio snimaka intervjua Džeku Džonsu iz "Rochester Democrat and Chronicle", a Džons je objavio "Let Me Take Iou Dovn: Inside the Mind of Mark David Chapman", 1992. godine. Džons je zamolio Čepmena da ispriča svoju priču za "Mugshots", program CourtTV iz 2000. godine, pošto se približavalo njegovo prvo saslušanje za uslovnu slobodu.

Čepmen je odbio da pred kamerama, ali je dozvolio da ispriča svoju priču u nizu audio kaseta.

4. decembra 1992. godine, ABC je emitovao intervju sa Barbarom Volters, prvi Čepmanov televizijski intervju.17. decembra 1992. Lari King je intervjuisao Čepmena u njegovom CNN programu Larri King Live, u kojem je otkrio da "Džon Lenon nije znao šta ga je snašlo, jer mu je pucao u leđa".

Pogledajte:

Tražio da ga puste na slobodu

Čepmen je nekoliko puta, na dve godine nakon odsluženih 20 godina zatvorske kazne, podnosio zahteve za otpuštanje iz zatvora. Zatvorske vlasti su tvrdile da bi oslobađanje Lenonovog ubice predstavljalo problem javne bezbednosti, jer bi neko mogao da napadne Čepmena "iz besa ili osvete".

S druge strane, vlasti i dalje trpe stalni pritisak od Lenonove udovice, Joko Ono, koja sa 89 godina i dalje stalno piše Odboru da Čepmena zadrži u zatvoru.

Čepmen se izvinio Lenonovoj udovici

Ubica se i javno izvinio Joko Ono, udovici Džona Lenona. Mark je najpre istakao da je svestan da je to što je uradio odvratno i da zaslužuje smrtnu ili doživotnu kaznu zatvora, ali s druge strane ne odustaje godinama od toga da dobije uslovnu slobodu.

"Želim da ponovim da mi je žao zbog toga što sam uradio. Ne postoji opravdanje. Uradio sam to zbog slave. Smatram da je to najgori zločin koji može da se uradi nekome ko je potpuno nevin", rekao je Čepman, a zatim istakao da saoseća sa udovicom muzičara.

"Hoću da naglasim da je to bio veoma sebičan čin. Bio je izuzetno poznat. Nisam ga ubio zbog njegovog karaktera ili toga kakav je čovek bio. Bio je ikona. Bio je porodični čovek. Bio je neko ko je govorio o stvarima o kojima mi danas smemo da govorimo. Jedini razlog za to što sam uradio jeste zato što sam želeo slavu za sebe. Žao mi je zbog bola koji sam uzrokovao njoj. Razmišljam o tome stalno", rekao je počinitelj govoreći o Joko.

"Joko Ono gora od Čepmena"

Zanimljivo je da i dan-danas mnogi smatraju da je nije Čepmen taj koji je ubio Lenona, već je mnogo pre toga to uradila Joko Ono, žena koju svet smatra direktno odgovornom za raspad kultnog benda Beatles.

Kako se kasnije otkrilo, pre nego što će se Joko i Džon "slučajno" sresti u galeriji, sledila ga je gde god se pojavio. U knjizi "Biti Džon Lenon: Nemirni život", autor Rej Konoli tvrdi da je Joko u početku htela da Lenon bude sponzor njenih umetničkih dela i da nije prihvatala "ne" kao odgovor. Obasipala ga je pismima, a kako se navodi, sem njega niko njom nije bio oduševljen.

Opsedala Pola Makartnija

Joko je najpre opsedala Pola Merkatnija, ali ju je on odbio, pa je prešla na Lenona. Ni Lenonova porodica nije bila oduševljena njome, a Džonova tetka Mimi navodno ju je zvala "otrovnim patuljkom". Joko se nije dopadala ni ostatku benda, niti su je želeli u njihovoj blizini, na probama niti u studiju dok su svirali.

Joko je polako zavodila Lenona, čak se pojavila i sa duhovnim učiteljem u Indiji gde su bili Džon, Pol i Džejn Ašer. Na kraju je on zbog nje odlučio da ostavi svoju suprugu Sintiju. Joko je pre Džona imala dva braka. Joko i Džon su postali i par i bend.

"Ona je dobila šta je htela, postala je slavna", piše autor, te dodaje da se nakon toga Džon više nije odvajao od nje. Prisustvovala je svim snimanjima "Bitlsa", a čak su se isto i oblačili. Prigovarala mu je i da je rokenrol previše agresivan i govorila da joj se ne sviđa to što sviraju.

"Postao zavisan od heroina zbog nje"

Navodi se i da je Lenon postao zavistan od heroina upravo zbog Joko, te da je zabavljanje sa jednim od Bitlsa bio jedini način da se proslavi s obzirom da je u to vreme bila slabo poznata avangardna umetnica.

Lenon je u početku uzimao amfetamine i pio mnogo alkohola, a nakon toga se prebacio na marihuanu s kojom ga je upoznao Bob Dilan. Nakon toga je prešao na LSD. Bitlsi su se u to vreme odlučili za pauzu, a Lenon je počeo da se zanima za produhovljenost.

Međutim, onda je 1972. godine u vezi počelo da nestaje "magije". Lenon se nije mirio sa tim da ga Joko ostavi, te je jedino rešenje bilo da mu pronađe ljubavnicu. Ta uloga pripala je 22-godišnjoj Mej Pang koja je radila za njih i s kojom je Džon proveo neko vreme.

Zajedno su proveli 18 meseci u Los Anđelesu, a Džon je navodno tada bio srećniji nego ikad. Osim kad bi ga Joko pozvala, a to bi se događalo desetak puta dnevno.

Terala ga da je zove MAMA

Kako autor knjige navodi, Joko je Lenonu bila više od žene, i čak ga navodno terala da je zove "majka" što je on radio do sve pred smrt. Na kraju je postala njegov menadžer, preuzela kontrolu nad svim njegovim finansijama i obavljala poslove umesto njega. Džon se povukao iz javnosti.

Lenon je sve ostavio Joko i njihovom sinu

Džon Lenon je sve što je imao ostavio upravo Joko i njihovom sinu, dok svojoj prvoj ženi i sinu iz tog braka nije ostavio ništa. Razlog više zbog koga su konceptualnu umetnicu Joko Ono smatrali "najodvratnijom ženom svih vremena", a nemili nadimak zadržala je do dana današnjeg.