Ana Šargić iz Valjeva pre 23 godine predstavljala je SR Jugoslaviju na izboru za MIS. Plasirala se u prvih 15 na izboru za najlepšu ženu sveta.
Izbor je tada bio održan u Engleskoj, a nakon što se predstavila svetu, počela je uspešnu manekensku karijeru tokom koje je upoznala sadašnjeg supruga, bogataša iz Dubaija.
Danas se bavi "muškim poslom" jer umesto krune misice nosi građevinski šlem.
Ana je sada je Stil otkrila kako izgleda život jedne poslovne žene koja upravlja preduzećem sa skoro sto zaposlenih i kako je u svetu građevine pronašla stabilnost i suštinu.
"Više od dve decenije prošlo je od te titule i zaista – život kojim danas živim nema mnogo sličnosti sa slikom po kojoj me većina pamti. Umesto reflektora modnih pista, danas su to reflektori sa gradilišta. Umesto krune – šlem. Ipak, štikle su još tu, jer sam oduvek verovala da žena može da bude i jaka i nežna, i odlučna i elegantna", rekla je Ana i otkrila kakvu firmu vodi
"Vodim firmu koja se bavi logistikom, transportom i niskogradnjom. Posao koji nije nimalo lak, koji zahteva potpunu prisutnost, brze odluke, čvrstu ruku i svakodnevnu spremnost da se rešavaju nepredvidivi problemi. Na terenu sam stalno, sa skoro sto zaposlenih i ponosna sam na način na koji gradimo zajedno. Ne bežim od prašine, niti od izazova. Taj svet mi prija, jer u njemu sve ima težinu, strukturu i rezultat koji se vidi i meri".
Nekadašnja mis Jugoslavije je otkrila da je moda bila lepa, ali da je u njoj postojala potreba da stvara "nešto čvrsto, opipljivo", što će ostati iza nje.
"Ne samo zbog mene, već i zbog moje dece. Kroz rad za Dior, rad za najviše zvanice u Emiratima i iskustva sa Institutom za mala i srednja preduzeća u Berlinu, shvatila sam da je moj put – stvaranje. I upravo tu, u građevini, sam našla sebe. Jer sve osobine koje ovaj posao traži – stabilnost, pouzdanost, odlučnost, organizovanost, čvrst karakter, ali i sposobnost da vodiš ljude, da razumeš sistem, da vidiš širu sliku - sve su to osobine koje i sama nosim. Zato se u ovom poslu ne osećam kao neko ko se prilagođava, već kao neko ko je svoj na svome".
Ana je otkrila i kako je izgledao njen put - živela je na različitim destinacijama, ali joj je srce i dalje u Srbiji.
"Pet godina sam živela u Kejptaunu, pet u Abu Dabiju, tri u Dubaiju, godinu dana u Kazahstanu, šest u Berlinu. Svuda pomalo pronađem dom. Ali na kraju dana, koreni najjače vuku – i moje srce je ipak u Srbiji. Tu sam najsvoja"
Ana ne krije da ju je titula misice nekada i sputavala.
"Ljudi su često skloni da prvo vide spoljašnjost, da vas smeste u gotovu sliku. Nekada i u predrasudu. Kada vide da se bavim izrazito muškim biznisom nakon najženstvenijeg mogućeg posla. Upravo zbog toga sam imala dodatni poriv da pokažem sve ono što se ne vidi na prvi pogled, a zapravo je suština mog bića.I morala sam da se dokazujem duplo više, i da moji razultati u poslu budu duplo bolji. Nije korektno i nije fer, ali je tako. To je bio moj prvi susret sa lekcijom koju kasnije nijedan biznis ne može da zaobiđe: da moraš da izgradiš sopstveni identitet, da te ljudi ozbiljno shvate ne zbog onoga što si bila, već zbog onoga što jesi i kako radiš".
Šargićeva ne krije da je pored lepih trenutaka bilo i teških etapa u njenom životu.
"Tokom prve trudnoće, kada su mi rekli da moram da izaberem jedno dete a drugo da abortiram, jer se radi o retkom slučaju, superfetaciji – odlučila sam da to neću. Naravno, vremenom se nijanse menjaju. Kada su došla deca, prirodno je da se sve u životu presloži. Imala sam i periode kada su prioriteti bili vrlo jasni, konkretni i teški – boravci po bolnicama, složena trudnoća, dijagnoza superfetacije... Tada nema filozofije. Tada znaš šta je važno. Ali i tada, kao i sada – porodica je ostala moj temelj. Nije to uvek bilo lako, ali mi je davalo svrhu.
Moja deca su iz mešovitog braka, rasla su na više kontinenata, i od malih nogu su učena da poštuju sve narode, vere, rase i kulture. Krštena su, imaju temelj u tradiciji, ali i širinu u pogledu na svet. Bilo je izazovno vaspitavati ih u okruženjima koja su se stalno menjala, u zemljama koje funkcionišu po različitim vrednosnim sistemima – ali ono što nikada nije bilo promenljivo bila je poruka koju su čuli kod kuće.
Učila sam ih da nijedna odluka u životu ne dolazi bez odgovornosti. Moj sin već sada sa devet godina zna – ako si napravio izbor, moraš da staneš iza njega. Ako je ispravan, ponekada budeš i nagrađen. Ako nije, posledice su tu. I moraš da znaš da preuzmeš odgovornost za svoje postupke, za sve što radiš ili ne radiš. A kada napraviš grešku, ne beži od toga. Ne želim da ih zaštitim od svega – želim da ih naučim da kroz sve mogu da prođu".
BONUS VIDEO:
(Stil, MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
