Sinoć je na Zlatiboru svečanom dodelom nagrada zatvoren prvi Nacionalni festival filma i televizije. U centru pažnje našao se legendarni glumac Petar Božović, kome je uručen Zlatni bor za životno delo, priznanje za bogat opus kojim je obeležio decenije domaćeg filma, pozorišta i televizije.
U razgovoru sa medijima, Petar Božović se osvrnuo na svoj odnos prema sceni i publici, priznajući da ne bi voleo da umre na pozornici, ali i na kolege i prijateljstva koja su ga pratila tokom decenija u glumi.
Dobitnik ste nagrade za životno delo. Koliko Vam to znači i šta zapravo ta nagrada nosi?
"Mogu da kažem da mi prija. Onako, malo u šali, a malo u istini, čini mi se da je došla prerano. Meni je tek osamdeset, prošlog leta napunio sam osamdeset. Žao mi je... Nije toliko važno šta je bilo, važno je šta je sada, a još važnije kako mi je danas. A danas mi je, skoro nikako."
Da li Vas je ikada udarila slava u glavu i da li ste osetili teret popularnosti?
"Bog me je čuvao od toga. Shvatio sam da je talenat dar od Boga. Ne da bih se pojavljivao na naslovnim stranama i davao gromoglasne izjave protiv ovoga ili onoga, već da služim. Da služim ljudima. Čovek najviše voli da gleda sebe, ali voli i da se prepozna u tuđim sudbinama, u situacijama koje mu nisu bliske. To ga oslobađa sopstvenih slabosti, grehova ili sujete. U komedijama se to najbolje vidi. Nušić je bio majstor za to. Kada sam primio nagradu koja nosi njegovo ime, rekao sam: 'E moj Brano, nisi popravio ovaj narod. Narod je postao još gori. Šta bi ti danas imao posla...'"
Da li glumci odlaze u penziju?
"Ima onih koji se povuku, ali ja u to ne verujem. Pogledajte film 'Do poslednjeg daha'. Ljuba Moljac je umro izvodeći svoju monodramu u Hrvatskoj. Bata Stojković bi, verujem, sve dao da je umro na sceni, ali nije."
Prisetimo se Bate:
A Vi, da li ste razmišljali o tom trenutku? Da li biste voleli da Vam se to desi na sceni?
"Ne, uopšte ne bih voleo. Volim život. Smrt je neminovnost, svi znamo da moramo da umremo, ali uvek se bunimo protiv toga. Na kraju čovek se pita ima li izlaza i odgovor je: ima. Hristos je vaskrsao. Zato je vera iznad svega. Racionalizam je uništio mnoge stvari, a osećanje je nešto što razum ne može da postigne. Instinkt je jači od pameti. Njegoš je rekao: 'Da li je instinkt ili vrhovni vođa?' A zna se ko je vrhovni vođa - Gospod Bog."
Iza sebe imate mnogo festivala na kojima ste bili. Sećate li se neke anegdote?
"Sećam se jedne situacije sa Filmskih susreta u Nišu. Pokojni Josif Tatić i ja smo jedne večeri zaglavili u čuvenoj kafani 'Amerikanac'. Bili smo toliko pijani da smo se uspavali u obližnjem parku na klupi. Ujutru nam prilazi jedna gospođa, budi nas i kaže: 'Deco, alo, gotova je kisela čorba da se okrepite'. Pa to ni rođena majka ni baba ne rade. Eto koliko su Nišlije gostoprimljivi."
Prisetimo se Tatića:
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
