Smrt Halida Bešlića glavna je tema u regionu već danima, a vest o pevačevom odlasku duboko je pogodila i njegovog dugogodišnjeg saradnika i prijatelja Nazifa Gljivu.
Tekstopisac i kantautor prisetio se zajedničkih godina i saradnje koja je obeležila zlatno doba narodne muzike. Nazif je na početku razgovora otkrio kako se upoznao s Halidom.
"Mi smo se upoznali u jednom restoranu gde je pevao Toma Zdravković. Halid je tu došao s tim svojim drugarima, imao je tad 21-22 godine, a ja 26. Pevao je Toma, napravio je dobar štimung, ludnica prava, i onda su oni zamolili da i Halid nešto zapeva. Kad je on izašao na scenu, taj momak sa Romanije, on je zaokupirao našu pažnju i svi smo ostali u čudu kako je dobro tonove slagao i kako je dobre pesme izabrao. Ličio je na Alena Delona. U njegovim očima sam video nešto vanzemaljsko i čudnovato i više ga nisam ispuštao iz vida. Oni su tad bili tu na Grbavici, učio je zanat za tesara tu i spavao je u domu. Tada sam ja išao po kafanama i počeli smo se družiti, upoznali smo nekoliko dobrih muzičara i počeli praviti muziku", započeo je Gljiva.
Istina o čuvenoj Beograđanki
"Ta pesma je napravljena za jednu devojčicu Draganu iz Beograda, koja je imala devet godina, i za mog sina Emira, koji je imao tada 11. Ona se posle dva puta udavala i razvodila, živela je na relaciji Beograd-Sarajevo. Tada smo Halid i ja ležali na plaži u Srebrnom, a oni su sedeli u plićaku i kupali se kao da su momak i cura. I ja kažem Halidu: "Šta misliš za ovaj stih: Samo za tebe, Beograđanko mala..." Kaže on da je dobra ideja i ja onda odem i za 15 minuta napišem strofu i refren. Drugu strofu sam napisao kad sam išao da gledam Snežanu Savić kao Koštanu u Narodnom pozorištu, pa sam krenuo s Terazija ka hotelu "Metropol", kod Skupštine", prisetio se on.
Nazif se osvrnuo i na njihov odnos poslednjih godina Halidovog života, ali i na to šta su radili kad je išao kod njega u posetu u bolnicu.
"Halid je radio i s drugim autorima. Oni su se strašno bojali kad bi ja dolazio kod Halida, da ću ponovo da počnem da pišem za njega, a to mi nije bilo ni na kraj pameti. Posle onakvog rata nisam ni pomišljao da pišem više o ljubavi. Poslednju pesmu sam mu napisao 2002.
Kod mene je Halid imao neko vreme, dok je on hteo, obezbeđen "rols-rojs", šofera, guvernantu i dadilju. Nije morao da se sekira ni zbog čega, samo da izađe i peva. Sin je bio uz njega, divan dečko. Bio sam dva puta kod Halida u bolnici, bio je jako žut. Smejali smo se, pričali fore i viceve... Kažu mi da su ga našli nasmejanog kad je preminuo", otkrio je Gljiva.
Za kraj, Nazif je s nama podelio svoje mišljenje o Bešliću i zašto ceo region ovih dana tuguje za njim.
"Halidove pesme su bile univerzalna priča. Kad on peva pesmu "Sarajevo, grade moj, njoj sam dao život svoj...", istog momenta se misli i na Beograd, i na Zagreb, Mostar, Niš... Ljudi su osetili da je on bio takav i da on to prenosi. Voleli su ga zbog pesme, melodije i zato što je bio dobar čovek. Niko nije bio kao Halid... Da je pevao o urmašicama, i to bi bio hit. Bog ga je takvog stvorio. Voleo je da se šali i bio je beskrajno tolerantan, nije bio izdajnik. Nikad nije dao na mene, uvek me je branio. I nikad nije zabušavao kao pevač, nije varao publiku kao neki", zaključio je Gljiva.
Bonus video:
Izvor: Kurir/ Mondo
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
