Konceptualna umetnica Marina Abramović već decenijama privlači pažnju javnosti svojim provokativnim umetničkim izrazom i jedinstvenom pojavom. Njena životna priča, međutim, počela je mnogo pre nego što je postala svetski poznato ime — u detinjstvu ispunjenom porodičnim izazovima. Prvih šest godina života nije živela sa roditeljima, a odnos s majkom bio je težak i pun napetosti.
Zanimljivo je da Marina potiče iz porodice sa izuzetno neobičnim i bogatim nasleđem. Malo ko zna da joj je rođeni brat od strica bio srpski patrijarh Varnava, koji je preminuo 1937. godine pod zagonetnim okolnostima. Ruski lekari koji su ga tada pregledali tvrdili su da je bio otrovan, što je potvrdio i tadašnji sabor Srpske pravoslavne crkve. Ipak, ta verzija nikada nije zvanično potvrđena, pa se pravi uzrok njegove smrti i danas smatra misterijom.
U detinjstvu je bila sklona samopovređivanju
Prvi put je sekla vene u četrnaestoj godini, ali baka Milica je uhvatila na delu i spasila joj je život. Ostao je ožiljak na ruci i sećanje na najtužniji period u životu.
Međutim, Marina tu nije stala. Tako se kasnije, na svom umetničkom početku u Beogradu i Zagrebu kalila na radikalnim performansima tokom kojih je padala u nesvest, (samo)ranjavala se noževima i žiletima, gutala antipsihotike beležeći reakcije svog tela i psihe pred publikom... a onda se njen put ukrstio sa Frankom Uveom Lajsipenom, poznatijim kao Ulaj, čovekom koji će postati njena najveća ljubav i možda i najveći dželat.
Ulaja upoznala kad je bila u braku
Njihova romansa trajala je dvanaest godina – burnih, intenzivnih, ispunjenih ljubavlju, bolom, umetnošću i na kraju – tišinom. Veza se završila se pred očima sveta – spektakularno i razorno.
Upoznali su se kada je Marina bila u braku sa kolegom Nešom Paripovićem, u trenutku kada je želela da se preseli u Amsterdam.
Njihov susret bio je na skupu performera u Amsterdamu, a malo potom, Abramović se razvodi, upravo zbog Ulaja i njih dvoje otpočinju romansu tokom koje su izveli i mnogobrojne, neretko i po život opasne performanse.
Sebe su opisivali kao "jedan organizam", te je jasno zašto je i kraj njihovog odnosa morao biti spektakularan kao što je bila i njihova veza.
Performans za raskid
Poslednji zajednički performans "Ljubavnici" otpočeli su hodom sa suprotnih krajeva Velikog kineskog zida – ona sa istoka, iz zaliva Bohaj, on sa zapada, iz pustinje Gobi. Svako od njih je trebalo da pređe 2.500 kilometara, da bi se susreli na sredini – ne da se venčaju, kako su prvobitno planirali, već da se zauvek rastanu.
"Naš plan je bio da se venčamo kada se sretnemo. Ali o tome smo sve manje pričali. Bila je 1984. godina, i moja veza s Ulajem se raspadala," priznala je Marina kasnije.
Pogledajte kadrove sa putovanja:
Odbila da zatrudni na veče sahrane njegove majke
U tom trenutku njihova komunikacija je već bila gotovo mrtva, a emocije zatrovane.
"Od smrti njegove majke, tačnije otkako sam na veče sahrane odbila da zatrudnim, između nas je tinjalo neprijateljstvo o kojem se nije govorilo."
Nažalost, dok se njihov odnos raspadao, Marina je doživljavala stravične izdaje i poniženja o čemu je pisala u svojoj autobiografiji.
"Kad sam stigla u Bangkok, bila sam očajna. Izgorela od ljubomore, želela sam da znam s kim me vara. Lažno sam mu priznala da imam ljubavnu aferu sa jednim francuskim piscem, i da je se*s fantastičan. On mi je, glumeći ravnodušnost, priznao da je sa bogatom Amerikankom čiji je muž u zatvoru u Tajlandu."
U pokušaju da zadrži privid kontrole, Marina mu je predložila bizaran plan.
"Rekla sam: ‘Sjajno! Hajde da imamo trojku!’ Nisam osećala ništa. Želela sam samo da ga isteram iz sebe. Bila sam gola, u postelji s njima, ali više nisam postojala. Prvo smo nas dvoje imali se*s, kratko, a onda su oni, preda mnom. A ja sam ležala pored njih, budna, mrtva iznutra."
Nažalost, ovo je bio trenutak kada se u Marini sve slomilo.
"Sećam se mirisa, tišine, kako spavaju pored mene. Ustala sam, istuširala se i otišla. Tog jutra prestala sam da volim njegov miris. A kada sam prestala da volim njegov miris – sve je bilo gotovo."
Tako se zamisao venčanja pretvorila u plan za finalni oproštaj. Inače, zid više nije bio kontinualna staza, već ruševina. Hodali su uz čuvare i prevodioce, nisu smeli da kampuju, već su spavali po selima. I više nisu bili ljubavnici.
"Naša početna motivacija nestala je. I mi smo nestali," napisala je Marina. Polovina puta prošla je bez susreta. A onda je, jednog dana, stigla poruka od Ulaja:
"Hodanje po zidu je najlakša stvar na svetu."
"Mogla sam da ga ubijem", priznala je Marina. "Naravno da mu je bilo lako – on je hodao pustinjom. Ja sam se pela po planinama."
Uprkos svemu, Marina je u sebi i dalje nosila nadu da se nešto može spasiti.
Konačni susret i sramna afera
Do susreta je došlo 27. juna 1988. u mestu Erlang Šen, između dva hrama u kineskoj provinciji Šansi, međutim, umesto filmske scene dočekao ju je hladan doček.
"Čekao me je tri dana jer je taj pejzaž bio savršen za fotografisanje. Nije bilo ljubavi u njegovom zagrljaju – samo telo, bez topline.Uskoro sam saznala da je sa njim bila trudna njegova tadašnja prevoditeljka. U decembru su se venčali u Pekingu."
Marina je bila slomljena. Ali to nije bio samo kraj ljubavi.
"Plakala sam jer smo završili monumentalno umetničko delo – ali svako sam za sebe. Moj deo puta bio je epski, duga borba koja je konačno bila gotova."
Marina je godinama ćutala o svemu. Stidela se kraha, bola, banalnosti propasti.
"Poslednje tri godine naše veze, skrivala sam od prijatelja da više nismo zajedno. Nisam mogla da prihvatim neuspeh. Ostavila sam sopstveni rad zarad nečeg višeg – zajedničke umetnosti. Ispostavilo se da nismo uspeli zbog najglupljeg razloga – neuspeha u svakodnevnom životu."
Njihov odnos, kako kaže, bio je "životna umetnost". Privatno je bilo jednako sveto kao i javno.
"Naša saradnja je uvek bila o žrtvovanju – sve zarad te treće energije koju smo stvarali. A na kraju smo pali zbog nečeg malog."
Susret nakon 22 godine
Decenije su prošle pre nego što se nekadašnjim ljubavnicima ponovo ukrstio put. 22 godine nakon raskida Marina je izvodila performans "Umetnik je prisutan" u čuvenom njujorškom MoMA muzeju.
Te 2010. godine, Marina je sedela nepomično za stolom, dok su posetioci mogli da sednu naspram nje i da je gledaju u oči – bez reči, bez dodira, bez pokreta. Ceo performans trajao je ukupno 736 sati i 30 minuta, a kroz muzej je prošlo hiljade ljudi koji su želeli da osete taj trenutak "prisustva". Marina bi zatvorila oči između učesnika, a onda je, od svih ljudi, preko puta nje seo Ulaj.
Njihov susret zabeležen je kamerom i jedan je od najemotivnijih trenutaka u istoriji moderne umetnosti. Marina je pogledala Ulaja, i u trenutku su im oči zasuzile. Nisu izgovorili ni reč, ali je emocija između njih bila toliko snažna da je dirnula i publiku i svet, a umetnica mu je samo ispružila ruku.
"To je bio trenutak izvan vremena," rekla je kasnije. "Osetila sam sve – od početka do kraja – u tom jednom pogledu."
Ali to nije bila ljubav – to je bio oproštaj. Iako su kasnije imali i pravne sporove, na kraju su pre smrti Ulaja 2020. godine (nakon duge borbe sa rakom limfnih čvorova) zajedno pronašli mir u tišini meditacije u Indiji.
"Univerzum ima svoje načine. Bilo je neverovatno što smo zajedno proslavili moju izložbu i ispratili prošlost, " rekla je Marina na kraju.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
