Dragana Mirković već decenijama je u žiži javnosti, a naročito poslednjih dana, pošto su joj sin Marko Bijelić i snaha Melani podarili unuku Kseniju. Osim po blistavoj karijeri i porodici, pevačica je poznata kao vlasnica ogromnog dvorca u Austriji, koji vredi oko 50 miliona evra.
Ranije je u emisiji "Spona" govorila o grandioznom imanju u mestu Ebenfurt, gde se nalazi istoimeni dvorac u kom pevačica živi od 2010. godine.
Dvorac se u istorijskim arhivima pominje još polovinom 12. veka. Našim ljudima je ovaj grandiozni zamak od 12.000 kvadrata postao izuzetno zanimljiv od 2010. godine, kad ga je kupila Mirkovićeva. U to vreme je dvorac bio u lošem stanju, ali je pevačica odlučila da ruini vrati prvobitni sjaj.
"Mnogo velikih ličnosti je prošlo dvorcem, od nama poznatih na primer Matija Korvin, kralj koji je 10 godina bio ovde u dvorcu.Marija Terezija je takođe bila vezana za ovaj dvorac, kažu da je bila jako dobra sa grofovskom porodicom fon Sutner i da je zato dolazila, dok drugi kažu da je ovde imala svoj sud, ali to ne mogu da potvrdim. Što se tiče porodice fon Sutner, ona je bitna za ovaj dvorac, ona je gotovo do mene bila vlasnica dvorca. Iz te porodice je poznata Berta fon Sutner, koja je dobitnica Nobelove nagrade 1905. godine za mir i leta je provodila ovde. Nekih 100 godina posle dobijanja te nagrade su nas zvali sa austrijske TV ORF da nešto kažemo jer je poslednji njen audio intervju bio baš ovde u dvorcu kada je bila u poseti rođacima, tako da me to fascinira. Njen lik je na kovanici od dva eura u Austriji, njen lik je bio u na novčanici od 1.000 šilinga, takođe u Nemačkoj…“, rekla je Dragana i istakla da je dvorac bio ruina kada ga je preuzela, te objasnila kako je on došao u to stanje:
"Na samom kraju Drugog svetskog rata, Rusi su pokupili sve što je bilo u dvorcu, ostao je bez prozora i vrata, nekoliko puta je bio opljačkan nakon toga. Vlasnici očigledno nisu imali dovoljno novca da se time bave i on je počeo da propada, ali ono što je jako bitno – za vreme Drugog svetskog rata, preko 4.000 izbeglica je sebi spasilo život živeći u ovom dvorcu i postoji film, prisustvovala sam njegovom snimanju, zove se ‘The Cardinal’ u koprodukciji Švajcarske, Nemačke i Austrije baš o tom vremenu kako su se izbeglice spasile. Neverovatno je da su sve freske bile sačuvane, a one su i najvrednije. Inače sam zaljubljenik u istoriju i iste čiste ljubavi sam ušla u celu ovu priču.“
Skupa restauracija
Mirković je otkrila i da li je dvorac renovirala u saradnji sa Zavodom za zaštitu kulturnih spomenika Austrije.
"Nisam morala, ali sam želela. Ne kupuje se dvorac da bi se umanjila njegova vrednost, onda se kupuju vile gde vam ne treba toliko novca, na primer, pitala sam za natkrivanje centralnog dvorišta jer su to uradili mnogo dvorci u Austriji, ali sam za svaki slučaj pitala i oni su potvrdili da to ne remeti ništa, pa čak i dvorac Hofburg ima jedan zastakljeni deo, ali to ništa nisam morala, ali sam želela. Mnogo je jeftinije kupiti vilu nego restauirati nešto ovako. Ostavili smo barok stil bez obzira što ovaj deo gde živim je moderan, ovaj zid koji je ovde bio sam skinula. Bilo je ovde više manjih soba, trudila sam se da sve ispoštujem maksimalno. Povremeno ćemo otvarati zdanje za decu iz škole. Najavili su se studenti i profesori istorije umetnosti iz Beča. Restauiranje je uradila Sandra Jakovljević iz Beograda, preponosna sam što je neko naš to mogao da uradi.“
Dvorac jeste bio ruševina što se tiče prozora, vrata i tako dalje, ali nećete verovati – najtanji zidovi su metar i po debljine. Glavni zidovi su tri i po metra debljine, a toliko su bili zdravi da je to neverovatno i zato su opstale freske bez obzira na godine, sneg, kišu… Kad smo otkopavali jedan deo pronašli smo rimsko kamenje gde su temelji pravljeni, zato se smatra da je on još stariji nego što piše, a prvi zapisi su iz 1160. godine, pa se zvanično računa od tada, ali stručnjaci smatraju da je ovaj dvorac nastao i pre. Posebno prva kula kad ulazite u dvorac, sa desne strane – ta kula je najveća, građena je tako da ništa nije isto. Nijedan prozor nije iste veličine, to je bilo zahtevno, neverovatno. Ima više od 250 prozora, a nijedan nije identičan, namučili smo se oko toga. Uradili smo sve da liči na stare okvire dvorca.“
Voditeljka je pitala i koliko košta da se zimi zagreje ovoliki prostor?
"Nećete verovati, živela sam u kući od 1.000 kvadrata pre dvorca, mene su malo manje koštali struja, voda i svi ti ostali troškovi, nego što me košta za dvorac zato što imam ovde privilegije, a na krovu sa dve strane imam solarne panele, toliko imam tih panela, da mogu i da prodajem struju. Plašila sam se toga kako da zagrejem, koliki će biti mesečni troškovi jer sam baš upoređivala troškove koje sam imala u kući od 1.000 kvadrata, a ovaj dvorac ima 12.000 kvadrata – mislila sam, Bože dragi koliko će to da košta, međutim, onda sam shvatila. Ne gleda se to po kvadraturi. Nisu to beneficije od države, to je neka vrsta razumevanja za ulaganje u nešto što je njihova istorijska vrednost.“
Dragana ističe da ni posle 14 godina života u dvorcu ne zna koliko tačno soba ima: "Nisam brojala, a to me svi pitaju, a ja nikada ne znam da dam tačan odgovor. Ima više sala i svega. Ima različitih stvari, pitanje je šta je soba, da li su to prostorije ili spavaće sobe?“
Kako se čisti 12.000 kvadrata?
Voditelja ju je pitala i da li joj je potrebna armija ljudi za održavanje čistoće u dvorcu.
"To pitanje sam i ja sama sebi postavila, ali sam se bezrazložno toga plašila. Iskrena da budem, visoki su prozori i plafoni, za detaljno čišćenje iznajmljujem firmu mog prijatelja, oni dođu sa svom opremom, to su ljudi koji su osigurani. Recimo, da se obriše natkriveni deo dvorca – to mogu samo ljudi koji se time bave, oni imaju visoke merdevine, kranove i tako dalje. Oni dolaze tada, a ovako svakodnevno imam samo dve žene koje rade i to vrlo lako i bez problema jer kada se svakodnevno održava, uopšte nije problem. Moram da kažem da dvorište još uvek nije završeno, sada se radi biblioteka u najstarijoj kuli koja ima stepenište.“
Folkerka je naglasila da želi da u budućnosti otvori kapiju svog dvorca za posetioce: „Ne moram, ali želim iz pristojnosti. Ipak sam ja ovde stranac. Ne znam da li bih dozvolila nekom strancu u Srbiji da kupi nešto naše, a oni su ovde meni dozvolili da budem vlasnik. Imam moralnu obavezu da pustim ljude povremeno kada ja želim i kada meni odgovara da uđu i da vide, da zabeleže ono što je njima interesantno. Uradila sam to prošle godine kada je bila proslava grada, naravno potpuno besplatno. Ne želim da budem sama ovde, i nisam naravno. Deca su mi ovde. Ljudi koji su zaposleni takođe žive na četvrtom spratu…“
Pogledajte:
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
(RTS, MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
