Odrastala u bordelu, a prostitutke je gajile: Ljubila 20 godina mlađeg, a kad je umrla crkva zabranila da je pokopaju

Edit Đovana Gasion rođena je 1915. u Parizu, u haotičnoj i siromašnoj porodici umetnika koji su više živeli na ulici nego pod krovom.

Sa sedamnaest godina rodila je ćerku Marsel, ali devojčica je umrla sa dve godine nakon što je obolela od meningitisa. Taj bol Edit je nosila zauvek, i on je, kažu, učinio da svaka njena pesma zvuči kao ispovest.

Sudbina joj se menja 1935. kada je vlasnik kabarea Luj Leple čuje na ulici i odmah prepoznaje dragulj. On joj daje nadimak "La Môme Piaf" – "Mali vrabac", i oblači je u crnu haljinu kako bi izgledala odraslo, a potom je prvi put postavlja na pravu scenu. Publika je u njoj videla krhku devojku, ali čim bi otvorila usta, svi bi zaćutali, hipnotisani nestvarnim glasom.

Međutim, pravi uspeh donela joj je saradnja sa Rejmonom Asom, kojeg je upoznala 1936. godine, a koji joj je postao menadžer i ljubavnik. Aso je prepoznao njen talenat, nastavio da je oblikuje i od Malog vrapca stvorio Edit Pjaf. Radio je sa njom na scenskom nastupu, dikciji i interpretaciji, ali i manirima, bontonu, kulturnom uzdizanju i ponašanju uopšte

Optužena za ubistvo

Nastupi u klubu doneli su joj ugovor za snimanje albuma i činilo se da je uspeh nadomak ruke, ali ubrzo je vlasnik spomenutog kluba pronađen mrtav, a Edit se našla na spisku osumnjičenih. Krivice su je oslobodili, ali imidž je trebalo vratiti. Međutim, hrabra, istrajna i jaka, uspela je da sačuva svoju karijeru i nastavi dalje.

Nakon Lepleove smrti, uz pomoć pisca Rejmona Asoa, Edit počinje da gradi sebe kao umetnicu. Uči, radi, stvara svoj stil, i pretvara ulicu, bol, ljubav i gubitke u realističnu šansonu – žanr koji će zahvaljujući njoj postati francuski simbol. Tokom Drugog svetskog rata stiče veliku popularnost, a posle rata snima "La Vie en Rose", pesmu koja je učinila da joj se otvore vrata celog sveta. Ubrzo kreće sa nastupima u Americi, puni sale, pa čak i čuveni Karnegi hol.

Gubitak najveće ljubavi

Ali njen život nikada nije bio jednostavan. Velika ljubav, bokser Marsel Serdan, poginuo je u avionskoj nesreći, što ju je potpuno slomilo. 

Do kraja života umetnica je živela u ubeđenju da ga je ona ubila, pošto je, u želji da što pre vidi svoju ljubav, nagovorila boksera da ne putuje brodom već avionom.

Kasnije se, 1952. udala za pevača Žaka Pilsa, čak joj je i Marlen Ditrih bila kuma na venčanju, ali Serdana nikada nije prebolela. Na ovaj brak stavila je tačku 1956. godine, a u to vreme već je uveliko gradila svetsku karijeru.

Međutim, pod pritiskom i zbog svog načina života, postala je zavisnik od tableta za spavanje, morfijuma i alkohola. Lekar koji je pratio je, čak deceniju pre nego što je preminula, isticao njeno izuzetno loše zdravstveno stanje, koje se dodatno pogoršalo nakon tri saobraćajne nesreće tokom manje od godinu dana.

Iako je telo izdavalo, glas ju je nosio sve do poslednjih nastupa 1963. godine. Ipak, i pored slabog zdravlja nije odustajala od muzike, ali ni od muškaraca - udala se za 20 godina mlađeg Tea Sarapou, mladog i zgodnog pevača koji je brinuo o njoj.

Nažalost, Edit Pjaf je preminula ubrzo potom, 10. oktobra 1963. godine, a sahranjrna je obučena u jednu od svojih crnih haljina, sa ružom u jednoj i orhidejom u drugoj ruci. Šarl Aznavur je istakao da je njena sahrana prvi događaj od Drugog svetskog rata koji je potpuno zaustavio saobraćaj u Parizu.

Crkva nije želela da je pokopa

Zbog stila života koji je vodila, katolička crkva, uprkos njenoj veri, nije odobrila versku sahranu. Edit je saranjena na groblju Per Lašez, a na večni počinak ispratilo je više desetina hiljada ljudi koji su se kretali ulicom Lan do groblja.

Bonus video:

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!