Duško Radović bio je jutarnji osmeh Beograda — čovek koji je, samo jednim aforizmom, umeo da podigne ceo grad na noge. Njegove misli odjekivale su sa talasa "Studija B", prelazile iz autobusa u kancelarije, sa ulica u domove, i postajale deo svakodnevice Beograđana. Bio je majstor reči: pesnik, pripovedač, novinar i urednik koji je sve radio s lakoćom i nekom posebnom toplinom.
Ali, kao što to često biva sa onima koji govore iskreno, njegova otvorenost nije svima prijala. Kada je jednom sklonjen sa radija, grad je danima brujao — telefoni su zvonili, ljudi su pitali, tražili, nadali se da će se njegov prepoznatljivi, pomalo promukao glas ponovo oglasiti u sedam ujutru. Ipak, od kraja 1982. nikada više nije rekao ni reč svojim slušaocima.
Šta se dogodilo?
Ivan Stambolić, prvi čovek Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i general Nikola Ljubičić, predsednik predsedništva Srbije, koji su posle smrti Josipa Broza Tita držali poluge moći, pomno su pratili šta je Radović govorio u etar. Pratili su i od ranog jutra se nervirali.
"Jesi li čuo šta je onaj ludak jutros rekao!", svako malo se jadao Ljubičić tada već bivšem gradonačeniku Beograda Branku Pešiću. Međutim, nekada omiljeni gradonačelnik nije mario za te opaske, jer je cenio Duška.
Ipak, ti aforizmi mnogo su smetali Stamboliću. Jednom prilikom se, kada je sa priajteljima malo popio na svojoj vikendici, pohvalio:
"Onaj Radović opet ne pazi šta priča, moram sutra da mu izvučem uši", rekao je za "Ekspres" Dušanov brat Brana Radović, kome je ovaj detalj kasnije, posle Duškove smrti, prepričao jedan od svedoka.
Kap koja je prelila času bila je ova Duškova rečenica, izgovorena u etru: "Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih".
Nakon toga stvari postaju ozbiljne. Radović će ubrzo biti glavna tema Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Predsedništvo CK SKS koje je 8. novembra 1982. "razmatralo aktuelna idejno-politička pitanja informativnih delatnosti", 16. novembra je objavilo zaključke.
"Aforizmi u popularnoj satiričnoj emisiji 'Beograde, dobro jutro' u poslednje vreme sve češće imaju obeležja političkih poruka sa izraženom moralističkom i demagoškom pozadinom. Sadržina tih poruka ponekad je krajnje destruktivna i neprihvatljiva. Potrebno je izvršiti podrobniju analizu idejne usmerenosti ovakvog delanja", navodi se u saopštenju CK SKS, a ubrzo je usledilo i gašenje emisije.
Stambolićevo pokajanje i Duškova osveta
Nije prošlo mnogo vremena i Stambolić se gorko pokajao, jer je video koliku je grešku napavio, navukavši ogroman gnev javnosti. Shvata da partija ukidanjem Duškove emisije ima više štete nego koristi i krajem 1983. godine nudi Radoviću da mu vrate emisiju. On, u svom stilu odgovara:
"Ja jesam mali čovek sa radija, ali nisam onaj koji se pali i gasi na dugme", odgovorio mu je, odlučivši da više nikad ne izgovori čuvenu rečenicu: "Beograde, dobro jutro!".
Nažalost, to "ućutkavanje" mu je mnogo teže palo nego što je dozvoljavao da se primeti. Posle ukidanje emisije se ozbiljno razboleo.
"Najvažnije je umeće razlikovanja važnog od nevažnog. Tu je granica između bolesti i zdravlja. Ja sam to pobrkao. Sada me leče", rekao je Duško svom prijatelju Miovanu Vitezoviću kada mu je bio u poseti. Dušan Radović umro je 16. avgusta 1984. godine, a na sahrani je bilo preko 10.000 ljudi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
(Stil.kurir.rs/MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
