Pevačica Ivana Olujić devedesetih godina bila je muzička zvezda. Godinama kasnije optužena je za organizovani kriminal, a na kraju je pravosnažno oslobođena optužbi. Ona je za domaće medije govorila o svom boravku u zatvoru, kao i kolegama sa estrade.
Pogledajte fotografije Ivane Olujić:
Koliko ste dugo bili u pritvoru? Kakvo je to bilo iskustvo za vas?
"Ja sam bila u istrazi u pritvoru, zabranjen mi je bio kontakt sa svima osim sa onima s kojima sam bila u ćeliji. To je najvažnije u pritvoru s kim te stave u sobu. Bila sam sa ženom koja je osumnjičena za ratne zločine. To je bilo jako traumatično iskustvo. Njoj su doktori ustanovili akutnu psihozu. Držali su je u specijalnoj bolnici u okviru zatvora. Imala je vrlo ozbiljnu dijagnozu. Nisam mogla spavati mirno. Žene su dosta drugačije nego muškarci. Mi koji smo odgovarali za dela iz privrede, koji smo bili na Specijalnom sudu, to je više fensi priča.. Pored nje u pritvoru sam bila i s profesorkom iz Indeks afere, pomoćnicom ministra. Tu nije bilo nekih fizičkih obračuna. Bili smo jako često u medijima, pa smo s te strane imali privilegiju. Mediji su nas čuvali. Udarila sam jednom prilikom prst na nozi i odmah sam davala izjavu da me niko nije napao, jako se vodilo računa. S te strane nisam imala problem. Problem je bila ta zatvorenost i kad čoveku onemogućiš slobodu to ostavlja posledice zauvek. Od 2007. godine do 2008. sam bila u pritvoru. Ja i dan-danas imam osećaj kao da je to bilo juče. Ceo život znaš da nisi slobodan, da si samo jedno zrno u pesku i da možeš nastradati jako lako."
"Ja ću jednog dana napisati knjigu o tome šta sam proživela u pritvoru. Mene su tog dana, kad je ona pravila haos, prebacili u drugu ćeliju, ja sam njeno ludilo posmatrala. Rekla mi je 'majku ti je**m, videćeš ti'. U jednom momentu ulaze komandiri sa pendrecima da je prebace u zatvorsku bolnicu, a ona im kaže 'nemojte me, molim vas'. Totalno je promenila boju glasa. Ona je pucala čoveku u glavu, za to je bila osuđena, ali ja mislim da se ona tamo dokazivala. Sada je na slobodi."
Ko je sve bio sa vama u pritvoru?
"U ćeliji do mene je bio Tojagić, čovek koji je osuđen zbog pokušaja ubista Zorana Đinđića. Bio je jako korektan. Predstavila sam mu se i pitala sam ga ima li me u nekim novinama. On mi je rekao lepo izgledaš, ima te u svim novinama. Videla sam ga samo jednom, kad su me odvodili, onda sam bacila pogled, on se zakačio za rešetku. On je negirao da ima veze sa zločinom, mada i nisam nešto puno ulazila u tu temu. Imala sam prilike da sretnem Legiju i Zvezdana, ali sa njima su bili strogo zabranjeni kontakti. Svačega je bilo u pritvoru. Ljudi sa margine, ljudi koji slome izlog da prežive zimu… Ja sam bila ubeđena da su svi nevini. Jedna žena je jako kašljala, molila sam komandirku da joj pošalje antubiotk da joj pomagne. Nisam znala da je ona narkomanka koja se skida sa droge. Ana Filipović, koja je izvršila gnusni zločin nad malom ćerkicom, takođe je u tom periodu bila u pritvoru. I dalje je pričala o ćerki kao da je živa. Ko zna šta je ona proživela. Njen otac je bio inspektor za krvne delikte. To što je uradila je neoprostivo. Naposletku su je smestili sa nama, jer se zna da mi nismo agresivne. Bilo je svakakavih situacija... Babe koje ubiju dedu posle 30 godina zlostavljanja."
Pre svega toga što se desilo imali ste lepu muzičku karijeru. S kim ste sarađivali najviše od estrade?
"Ja sam radila u Nemačkoj turneju Dragane Mirković, kada je ona bila na vrhuncu. Pevala sam i sa Tomom Zdravkovićem, Tozovcem, Šabanom Šaulićem. Toma je bio jako fin, ali tužan čovek, delovao mi je jako nesrećno. Tozovac je bio jedan poem sa velikom širinom, interesantan, harizmatičan. A Šaban je bio zvezda, tako se i držao. Svi su oni bili zvezde. Žao mi je što se ne čujem s Draganom, nemam njen kontakt. Ona je izuzetna osoba, sigurna sam da bi se obradovala kad bi joj se javila. Ja sam novosadska pevačica, prva sam uvela turbo folk u grad. Nikad nisam bila preoterećena estradom. I nisam deo nje."
Da li se kajete zbog nečega?
"Napravila sam jako puno grešaka, ali se ne kajem. Nisam iskoristila sve šanse koje su mi ponuđene. Na primer moja pesma 'Pusti me' je bila druga pesma na listama iza Cecinog "Beograda" 1997. Ja sam mogla da napravim mnogo ozbiljnu karijeru, ali jednostavno gušilo me je to sve. Sebe zaista nisam doživljala kao deo estrade. Moj život je do te mere bio dinamičan, bez obzira na sve teške trenutke, da ga ne bih menjala ni sa kim. Ja sam srela dosta svojih kolega koji su jako popularni, puni para, ali užasno nesrećni. Ja sam gradila karijeru, dok me je to zanimalo."
Bonus video:
Izvor: Kurir/ MONDO
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
