Popularni glumac Nikola Pejaković još jednom je oduševio domaću javnost, ovog puta ulogom u popularnoj seriji "Tvrđava" u kojoj je igrao Momčila – čoveka slomljenog ratom, gubicima i unutrašnjim demonima.
Međutim, opšti je utisak da je ovu rolu Nikola doneo verodostojno, kao da je nije glumio, već zaista doživljavao. Istini za volju, ovako nešto nije daleko od istine, ako se prisetimo njegove životne priče. Iza glumačke harizme, humora i britkog uma krije se put ispunjen zavisnošću, bolom, ali i dubokim preobražajem.
Nikola Pejaković rođen je sa telesnim hendikepom – na desnoj ruci imao je četiri prsta, a sama ruka bila je kraća i slabije razvijena. Ipak, kako sam ističe, to nikada nije doživljavao kao hendikep u klasičnom smislu.
– Rođen sam sa četiri prsta i imao sam specijalan tretman u porodici. Jedinac sam, bio sam prilično razmažen. Nisam to doživljavao kao problem, naprotiv – kao neku vrstu prednosti. Bio sam drugačiji i to mi je davalo poseban značaj – ispričao je Pejaković u jednom od svojih javnih nastupa.
Zahvaljujući podršci roditelja, Kolja je odrastao bez osećaja inferiornosti i čak je svoj fizički nedostatak doživljavao kao posebnu snagu koja ga je oblikovala. Preseljenje iz Banjaluke u Beograd donelo mu je nove šanse, ali i padove — u velikom gradu se brzo izgubio. Alkohol, koji je u njegovoj porodici bio normalizovan, iz navike je prerastao u ozbiljan problem.
Nedugo zatim, u njegov život ulazi heroin koji mu je dao lažni osećaj snage, samopouzdanja i "prednosti".
Dani su se svodili na jedno – kako doći do droge, gde naći novac i kako preživeti još 24 sata. Pejaković je koristio narkotike duže od dve decenije, a posebno je bila alarmantna količina koju je unosio u sebe.
– Kada sam došao na pet grama heroina dnevno, to je već bilo ozbiljno – rekao je otvoreno.
Paradoks njegove priče ogleda se u reakciji porodice. Kako svedoči, otac se više zabrinuo kada je Nikola počeo da odlazi u crkvu nego dok je bio duboko u narkomaniji.
Rekao je majci: "Šta se ovo dešava, bio je baš lep narkoman i normalan mladić" – ispričao je Kolja, s dozom gorkog humora.
Prvo lečenje Nikola Pejaković započeo je uz pomoć kolega sa snimanja filma "Lepa sela lepo gore", koji su shvatili da mu je pomoć neophodna i odveli ga u bolnicu.
Kako je kasnije priznao, odluka nije bila nametnuta, već rezultat jasne svesti da mora da se leči, a kolege su to učinile više puta. Ipak, prvi pokušaj nije bio uspešan – već posle tri meseca vratio se heroinu.
Pravi preokret dogodio se zahvaljujući majci i jednoj ženi koja se bavila alternativnim metodama lečenja. Njene reči bile su jednostavne, ali sudbonosne:
– Samo Bog može pomoći.
Majka je potom kupila tri pravoslavne knjige. Kolja ih je u početku odbacivao, besneo, opirao se svemu što je dolazilo iz tog pravca. Međutim, vremenom je počeo da čita. Bez velikih planova, bez obećanja – polako, korak po korak.
Čitanje duhovne literature, uz podršku porodice, postalo je temelj nove stabilnosti. Vera nije trenutno izbrisala drogu iz njegovog života. Put je bio dug i težak, a kombinacija duhovnog traganja, porodične podrške i unutrašnje odluke postepeno je dovela do trajnog oporavka.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
(Stil.kurir.rs/MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
