Radmila Savićević je umetnica koja je ostavila dubok trag u domaćoj kinematografiji. Bila ona Riska ili vlasnica kafane koja je ludo zaljubljena u Paju, Radmila je opčinjavala svaki put kada bi se našla u kadru.
Rođena 1926. godine u Kruševcu, Radmila je još kao mlada devojka, tokom jedne šetnje gradskim korzoom, upoznala Božidara Savićevića, zubnog tehničara, tek godinu dana starijeg od nje.
Bio je to susret koji se, prema pričama savremenika, desi jednom u životu.
Njihova bliskost brzo je prerasla u brak, a Božidar je zauvek ostao njen oslonac i saputnik. U privatnom životu nazivala ga je jednostavno – "moj čovek".
Sudbina je htela da se i Božidar okuša na sceni. Glumom je počeo da se bavi 1948. godine i od tada su njih dvoje delili isti profesionalni i životni put. Igrali su zajedno u Kruševcu, zatim u Nišu, a kasnije i u Beogradu. Gde god je bila Radmila, bio je i on. Delovali su kao neraskidiv tandem – nenametljiv, ali snažan u svojoj posvećenosti.
Pročitajte još: Lažna deca se otimala za stan čuvene Riske: Komšije otkrile jezive detalje, jedna žena na silu htela deo nekretnine
Radmila je kasnije umela da kaže da su glumci uvek bili "sirotinja", ali da ni za čim ne žali. Smatrala je da je živela upravo onako kako je želela.
Njihov odnos bio je istovremeno nežan i strastven. Među kolegama su kružile anegdote o Radmilinoj ljubomori, ali uvek ispričane s osmehom. Pričalo se da je znala da razmakne kulise, a po Božidarovoj verziji čak i da ih probuši, samo da bi proverila scenu u kojoj on igra sa mlađom partnerkom. Nakon toga bi ga, kroz šalu, ali sasvim ozbiljno, opomenula da zagrljaji budu malo suzdržaniji. Bila je neposredna, duhovita i britka, žena koja osvaja otvorenošću.
Bez dece, ali okruženi ljubavlju
Jedina senka u njihovom životu bila je činjenica da nisu imali potomstvo. O tome su govorili tiho, bez gorčine. Umesto toga, svoju pažnju i nežnost pružali su deci iz komšiluka, porodice i pozorišta, koja su ih doživljavala kao svoje.
Njihova zajednica trajala je decenijama, sve dok ih smrt nije razdvojila. Radmila Savićević preminula je 8. novembra 2001. godine, a Božidar Savićević ju je sledio svega godinu dana kasnije, kao da bez nje nije mogao dalje. Sahranjeni su zajedno na Novom groblju, u Aleji zaslužnih građana, tamo gde su, simbolično, ostali jedno uz drugo.