Vesna Galiot, publici poznatija kao Gala, jedna je od pevačica koja je obeležila muzičku scenu devedesetih. U vreme kada su se njene pesme redovno vrtеле na radiju i televiziji, prepoznatljiv glas i stil doneli joj veliku popularnost širom regiona.
Nakon godina provedenih u centru pažnje, Gala se povukla sa estrade i okrenula drugačijem životnom i profesionalnom putu. U razgovoru za MONDO prisetila se najuspešnijeg perioda, kada je regionom harala pesmama “Budim se” i “Nama je kraj” i otkrila čime se bavi ali i kako iz današnje perspektive gleda na vreme svoje najveće slave.
“S obzirom da sam se dugo bavila muzikom i pre mog solističkog albuma, početak mog vrtoglavog uspeha devedesetih mi je bio očekivan, ali kad god vam se desi takav uspeh, sećam se u tom trenutku, nisam znala šta me je snašlo.
"Sećam se, prvi koncert mi je bio u mestu van Beograda, a sledeće veče baš u Beogradu, a tada jako poznatom splavu Tritonu. Od privatnih televizija koje su emitovale muziku, bila je samo TV Palma, koja tada nije imala domet van Beograda, tako da mi je taj prvi koncert bio razočaranje.
Skoro da niko nije čuo za mene i bio je slabo posećen. Bila sam jako tužna i za koncert u Beogradu nisam ništa očekivala, čak sam razmišljala da otkažem. A onda se desilo, kada sam se pojavila, da me je dočekao prepun splav i ko zna koliko ljudi je stajalo ispred u iščekivanju da će ući. Tada sam shvatila da je sve u medijima i da mi je potrebno vreme da ispromovišem album. Dobila sam nadu da nastavim dalje, iskrena je Gala.
Kada je reč o estradnoj sceni devedesetih čiji je bila deo, Gala se sa setom priseća ovog perioda iz jednog prostog razloga – ljudi su se tada zapravo družili
"Sa ove vremenske distance, devedesete su bile poslednje godine kada je postojala velika povezanost između ljudi, druženje, zabava i iskrena radost. Tada nije postojao ni Jutjub ni društvene mreže, slušali smo kasete i CD-ove, nije bila digitalizacija u ovoj meri. Iako su krenuli nemiri u državi, mi smo se trudili da muziku odvojimo od tadašnjeg stanja u zemlji i bilo nam je drago kada su se klinci pronalazili u našim pesmama i zaljubljivali. Naše pesme su bile mnogo iskrenije od današnjih, jednostavnije, melodičnije i sa prepuno emocija. Razlika tadašnje i današnje muzike je upravo u tome. Zato i današnji klinci znaju za mene i moje kolege iz tog doba, a naše pesme se i danas vrte i traže".
U vreme kada je Gala nastupala, kolege su joj bile Ivan Gavrilović, grupa Đogani i Beet street, Funky G, Mobi Dik… a nas je interesovalo koliko je bilo isplativo baviti se muzikom u vremenu velikih društvenih promena, i da li su izvođači mogli da kupuju “stanove i jahte” kao što je to u jednom intervjuu rekao tvorac hita "Oči boje duge" Dr Igi.
“Postojali su umetnici koji su ulagali mnogo novca u svoje albume, vodili računa o produkciji, o kvalitetu spotova, a što se tiče koncerata nisu hteli da pevaju na bilo kom mestu i nisu želeli da spuštaju cenu za svoj nastup. Takvi umetnici i nisu baš mogli previše da uštede jer su stalno ulagali i ulagali... Postoje i umetnici koju su karijeru započeli osamdesetih, pa su već imali nešto iza sebe, kao i oni koji su imali i drugi biznis pored muzike, a postojali su umetnici koji su jako malo ulagali u albume, bilo je bitno samo da im pesme prođu, bez obzira na kvalitet.
"Spajali su po 2 do 3 tezge za veče, sa sve različitim cenama od minimalnih do vrtoglavih, i pevali su gde su stigli. Možda su oni mogli da kupuju stanove. Ja lično nisam mogla. Mene je sve jako mnogo koštalo. Možda sam i ja trebala da se koncentrišem na takve kupovine. Pokazalo se izgleda da je to bila pametnija opcija".
Da li je publika tada bila drugačija nego danas - po emociji, očekivanjima?
"Po mom mišljenju jeste. Ali sve je to bio rezultat toga što publika nije imala kao danas previše mogućnosti da se zabavi. Nas nije bilo previše istaknutih. I čekali su se vikendi da se lepo provedu, nisu bili u fazonu mobilnih telefona, snimanja, kuckanja.. Veče se svodilo na uživanje u muzici, društvu i tada diskotekama, splavovima.. Sada je sve drastično drugačije, od muzičkih žanrova, do mesta na koja se izlazi, do samih izvođača, mislim da su se emocije u pesmama izgubile. Nekada su mega hitovi bili mega hitovi u pravom smislu te reči. Sve su se pesme znale. Ja sada skoro nijednog izvođača skoro da i ne znam od novije generacije.Sve mi je nekako nabacano, nerazumljivo, ako je devedesetih postojala hiperprodukcija, ovo danas ne znam čak ni kako da nazovem. Čast izuzecima naravno. Tu najpre mislim na pevače i pevačice narodne muzike čije karijere traju 30, 35, 40 godina. Tako se i publika usmeravala".
Gala se sa setom seća ne samo tog vremena, već i mode koja je pratila dens muziku i koja se, čini se, polako vraća.
"Svako vreme ima svoju modu. Kako tada, tako i sada. Često kad pogledam ranije snimke svojih kolega, dosta tadašnjih komada odeće može lagano da prođe i danas”, rekla je pevačica, a potom otkrila i kakvi su odnosi vladali među kolegama.
"Ja sam sve vreme imala uvek istog producenta i iste kompozitore. Meni je sve albume radio Dejan Abadić, s tim što sam na kraju svela kompozitore na minimum, kao kantautor, pisala sam sama sebi pesme.U svakom poslu postoji i rivalstvo i solidarnost, pa tako i u našem".
Kada je reč o kolegama, osvrnula se i na činjenicu da se pojedini aktivni i danas – kroz tematske večeri devedesetih, ali i kroz rijalitije.
"Pa što se tiče aktivnosti u muzici, svako bi morao da ima viziju šta raditi kad velika popularnost prođe. Dosta nas je promenilo profesiju, dosta umetnika više ne može ni da se uklopi. Neko ko je zacrtao cilj da se do kraja života bavi muzikom, taj nema alternativu. Ide tim putem pošto poto. Što se mene tiče, nisam sebi dozvolila da se na silu bavim muzikom. Radila sam taj posao dok me je ispunjavao, ali sam uvek imala alternativu. Nisam sebi dozvolila da zavisim samo od jedne profesije. Rijaliti je opcija da se brzinski vratiš na scenu. Mene nije zanimalo da prodajem svoj privatan život na taj način. Iako sam dobijala pozive, nikada ne bih učestvovala u istim.
Što se tiče okupljanja devedesetih, to je super ako je motiv publika koja voli te pesme, nostalgija, obnavljanje neke lepe emocije koja je tada dominirala, ali mislim da pevači moraju da budu svesni da u ovim našim godinama, što ja kažem, sad kad smo malo omatorili, ne možemo da krenemo karijeru otpočetka. Šta si uradio, uradio si, ili si sve vreme trajao, ili te vreme pregazilo. Ja poštujem i drago mi je što naše pesme i dalje traju, eto toliko dugo da se ti koncerti mogu i dalje održavati bez problema i da se čak traži karta više. Kolegama koje su opstale, svaka čast. Trebalo je gurati 35 godina na surovoj estradi.
Gala nam je otkrila i da su joj brojne, lepe scene ostale urezane u sećanju, a jednu posebno izdvaja – onu kada je pevala reperima iz Republike Srpske!
“Hteli to umetnici tog vremena da priznaju ili ne, postojale su podele u smislu da se pop pevači nisu hteli povezivati sa narodnjacima, reperi sa pop pevačima..rokeri sa reperima i tako u krug. Sećam se da je jedna grupa repera došla na moj koncert u Republici Srpskoj, i pomislila sam da su došli više da me miniraju nego da me vide. Tako sam i prokomentarisala. Međutim kad mi je dečko iz te grupe odgovorio, 'nemoj da nas podcenjujes, došli smo zato što volimo tebe i tvoju muziku', ja sam se postidela i narednih pola sata sam pevala samo za njih, pokušavajući da se iskupim za svoju grešku. I dan danas mi je taj koncert u glavi, i žao mi je zbog moje loše procene".
Devedesetih je posebno mesto u dens sceni Srbije imala čuvana diskoteka Madona u Požarevcu. Čuvena po ekskluzivnosti, broju posetilaca koje može da primi, ali i činjenici da je vlasnik bio sin predsednika Slobodana Miloševića Marko.
"Nastupala sam u Madoni u periodu kad je držao Marko Milošević. Bio je totalno korektan, nastup je bio uspešan, i Madona mi je po samom nastupu ostala u lepom sećanju".
Gala nam je otkrila i kada je osetila da je vreme da se povuče sa scene, ali i čime se danas bavi.
"Povukla sam se onda kada sam se umorila. Znate ono -cilj je postignut, zašto ga skrnaviti. Mislim da pevači koji kažu da i dan danas rade iz ljubavi da nisu potpuno iskreni. Mislim da je danas novac pokretač svega. Odluka da se povučem je bila i teška i oslobađajuća u isto vreme.
"Oslobađajuća je jer sam se naglo oslobodila stresova koji taj posao nosi a težak jer sam se ceo život borila da mi to bude jedina profesija kojom ću se baviti do kraja života a realno u današnje vreme takva odluka bi više odnela nego donela. Novac ne može da plati mir.
Dok sam se bavila muzikom, uvek sam mislila kako neko može da radi ceo dan, ceo život za drugoga, i za male pare. Gubljenje vremena. Tako sam to posmatrala. Sada sam ja u sličnoj situaciji, i kapiram da sve ima svoje prednosti i mane. Meni ovaj mir ne može da zameni ni novac ni popularnost. Živim sama, sa malim psom bišonom,koji se zove Kan, i zaljubljena sam u njega. Imam posao koji mi omogućava stabilnost, i apartman na Kopaoniku koji zimi izdajem a leti tamo provodim odmor. A zamislite, ništa od toga nisam kupila novcem zarađenim od muzike.
Na pitanje da li je ostala povezana s muzikom, makar privatno, kaže:
"Jednom u muzici, uvek u muzici, samo je pitanje na koji način. I dan danas dobijam pozive i za koncerte, i za portale, i za emisije. Ponešto uradim ali uglavnom izbegavam. Rado se ponekad ispričam sa kolegama iz tog vremena, posebno sad kad su aktuelne žurke 90ih, recimo sa Srđanom Moby, Zoranom.. razmenimo mišljenja, prisetimo se starih dana, ali na tome sve ostane. Ne idem na koncerte, ne pojavljujem se na TV, jednostavno više mi takve stvari ne prijaju. Čak privatno ne slušam muziku. Malo šta više može da me zainteresuje a da se tiče estrade.
Pevačicu smo zamolili da prokomentariše današnje društvene trendove i činjenicu da mladi umetnici svoj put do slave krče preko društvenih mreža.
"Da je u naše vreme bio aktuelan Jutjub, u trenucima velikih hitova, isto bi bili realni milionski pregledi. Nažalost u naše vreme je bilo dosta piraterije a nemogućnost praćenja realne prodaje CD-ova. U današnjem vremenu posao drugačije funkcioniše. Sve je dostupno, svako može da se reklamira na način na koji želi. Do publike je da bira šta će da sluša ili gleda. Jedini hendikep je što se dosta toga nameće i moraš da vidiš hteo ne hteo.
Ipak, koliko brzo se postigne hit toliko brzo i prođe. Bilo je pesama za koje smatram da su zaista zaslužile da se nazovu mega hitom, ali previše brzo se živi i brzo sve prolazi. Većina tih pesama će biti zauvek zaboravljena. Ako pitate za naše izvođače, zaista ne slušam našu muziku, ali mogu da iznesem svoje mišljenje recimo za Milana Stankovića. Mislim da je dečko mega talentovan, i paketić kakav nedostaje na našoj sceni. Recimo za njega mislim da mnogo nedostaje publici.
Gala nam otkriva i šta današnjim izvođačime nedostaje, ali i da li bi se ponovo vratila na scenu.
“S obzirom da mi retko ko privlači pažnju, mislim da najviše nedostaju mega hitovi. Zadnji koji sam čula je "Nije mi 22". Samo u jednom periodu sam imala želju da se vratim.. Kad je taj trenutak prošao, nikad više nisam poželela. I drago mi je što je tako".
Za kraj smo je pitali i šta bi danas poručila svima nama koji smo je slušali devedesetih: “Da ostanete u tom fazonu!".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
