Supruga Saše Popovića, Suzana Jovanović je u emotivnom razgovoru otvorila dušu o odlasku partnera sa kojim je provela gotovo tri decenije, govoreći o trenucima kroz koje je prolazila nakon njegove smrti.
U život njene porodice nedavno je ušla unuka Marta koja je unela veliku radost. Kako je Sašina želja bila da Aleksandar dobije dete, Suzana nam je otkrila da li unuki priča o pokojnom dedi.
"Naravno. Ne postoji dan da se ne spomene njegovo ime i nas dve smo sada u kući same i ponekad kad ja nešto kažem, Aleksandra meni kaže: 'Jao mama, pa to bi sad tata tako rekao ili tata bi to uradio.' Tako isto i ja neke stvari prepoznajem kod nje - neka gestikulacija, mimika neka sve više me podseća na Saleta."
Ćerka Aleksandra je jako teško podnela odlazak oca, bila je jako vezana za njega, nije se eksponirala u javnosti, ali je smogla snagu da govori u dokumentarnom filmu o njemu.
"Ona je rođena kao mlađi član u našoj porodici. Danijel je stariji brat. Uvek je bila nekako zaštićena, mažena, pažena od svih nas i od brata i od tate i od mame i od ostatka familije i rođaka i rodbine. Tako da smo je uvek štitili od tih nekih loših i negativnih stvari, ali sada nažalost, koliko god da štitite svoju decu desi se ovakva tragedija i prosto ne možete da je zaštitite. Niti smo mi mogli da se zaštitimo, ni ja ni deca ni niko od nas. Tako da je jako teško ovaj podnela to. Šta da vam kažem kad joj je još uvek teško da ode na tatin grob. Baš joj je teško. Svaki put se slomi, rastuži se i onda to danima traje, ali ja mislim da to ni Sale ne bi voleo da ona tuguje već da se okrene sebi i svom životu i nekim svojim radostima, ciljevima i i planovima", rekla je ona, ističući da svakodnevno sa ćerkom priča o ocu.
Taj povratak iz Francuske bez Saše je bio jako težak, a Suzana je sa knedlom u grlu i očima punim suza govorila o tom momentu.
"Težak. Još u avionu dok smo se vraćali deca i ja iz Pariza, znajući da smo nas dvoje otišli zajedno, a sad se vraćam bez njega samo sa decom. Jako težak osećaj. Jako je teško to sve bilo i meni u glavi procesuirati, prihvatiti, nastaviti dalje. U jednom trenutku sam se čak zapitala da li ću ja to sve moći sama, šta ću sad dalje da radim, kako ću, odakle da počnem, odakle da krenem, šta mi je činiti, šta mi je prioritet - prvo, drugo, treće, šta moram da radim. Nešto se desi, Bog vam da neku nadljudsku snagu i jednostavno morate da prihvatite jer ceo život se sastoji od rađanja novih života i umiranja. Tako da jednostavno to sam morala da prihvatim. Kad sam ušla u kuću vučem njegov kofer, a njega nema. Jako mi bilo teško i odlazak prvi, prvo tu noć u sobu bez njega. Sve je to jako teško."
Saša je voleo automobile, imao je vozni park, međutim pisalo se i nagađalo da je Suzana prodala te automobile.
"To je moja privatna stvar i mislim da to ne bi trebalo da iznosim u javnost. Nešto smo zadržali, nešto smo prodali. Sale je voleo život, voleo je muziku, voleo je pesmu, ljude. Bio je stvarno jedna divna, predivna duša. Verovatno je Bog poželeo da ima tako jednu dušu pored sebe pa je i njega pozvao. Ne postoji stvar ako mislite da je nešto ostao željan. Ja mislim da je on sve tokom svog života, što je meni drago, sve što je hteo - sebi je mogao da priušti, da ispuni, tako ga i sanjam. Otišao je srećan."
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Izvor: Blic/ MONDO
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
