Sudbina Gizele Vuković na kraju je bila gotovo nezamisliva u odnosu na slavu koju je nekada imala. Preminula je 29. marta 2015, u 89. godini, daleko od očiju javnosti, u krajnjem siromaštvu i bez krova nad glavom, iako je decenijama važila za jedno od najprepoznatljivijih glumačkih imena.
Poslednje godine provela je zatvorena u sobi samačkog hotela, praktično odsečena od sveta, jer je svu energiju usmerila na negu teško bolesne ćerke i autističnog unuka. Iz tog začaranog kruga brige i nemaštine nije uspevala da izađe više od deset godina.
A nekada je živela potpuno drugačije - imala je uspešnu karijeru, stabilan život i brak sa poznatim pevačem Zvonkom Bogdanom.
Međutim, preokret dolazi tokom devedesetih, kada niz loših okolnosti dovodi do finansijskog sloma. Dugovi koje je njena ćerka napravila kroz svoju agenciju samo su ubrzali pad, ostavljajući celu porodicu na ivici opstanka.
Ona je svoju tešku životnu priču svojevremeno podelila za medije, objašnjavajući kako je ostala bez krova nad glavom:
- Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Često smo, potom, menjali podstanarske sobičke, gomilali dugove.
U neprekidnim i bolnim selidbama, nesrećna glumica je izgubila sve svoje uspomene, napominjući da joj nije ostala nijedna stara fotografija.
Jedanaest godina bez izlaska iz hotelskog hodnika
Završivši u skromnom samačkom hotelu, Gizela je svoje poslednje dane provela uz svoju šezdesetšestogodišnju ćerku Milicu, koja zbog bolesti nije ustajala iz kreveta, i autističnog unuka Branka. Zaboravljena od okoline, bila je primorana da moli za pomoć, narušenog zdravlja i sa svega 42 kilograma težine.
- Ne znam koga nisam pitala za pomoć. Međutim, svi su me zaboravili." "Ja dalje od hodnika hotela nisam kročila nijednom u prethodnih 11 godina. Jedva se krećem pomoću ove stolice."
Žrtvovala se zbog ćerke
Najteže okolnosti nisu umanjile njenu ljubav prema porodici. Iako su joj socijalni radnici nudili mogućnost da pređe u starački dom, Gizela je to kategorički odbila. Bila je duboko svesna da bi njen odlazak značio i to da će njena ćerka i unuk ostati bez jedinog izvora prihoda koji su imali.
Do samog kraja života, njena najveća briga i ljubav ostali su vezani za njene najmilije:
- Kako da se razdvojim od njih dvoje. Moja penzija je i njihov prihod. Ne mogu da se razdvajam od njih, ne mogu. Oni su mi sve što imam. Neću se razdvajati od njih pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
(/MONDO)
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!