Kada pomislite na zlatno doba jugoslovenske i srpske kinematografije, pred očima vam verovatno prolete krupni kadrovi najvećih zvezda. Ali, ako zagrebete samo malo dublje, u samu srž filmova koje i danas citiramo, shvatićete da je u gotovo svakom od njih dušu ostavio jedan čovek - Dragan Maksimović Maksa.
Nije bio od onih koji su punili novinske stupce skandalima, niti je tražio svetla reflektora van scene. Bio je glumački kameleon, tihi umetnik i čovek koji je od svake, pa i najmanje uloge, pravio remek-delo. Nažalost, njegova životna priča završila se na način koji je ostavio neizbrisivu mrlju na licu našeg društva.
Od otpisanog tinejdžera do kultnih uloga
Maksa je rođen 1953. godine u Podujevu, a glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Već na samom početku karijere bilo je jasno da se pojavilo jedno sasvim drugačije glumačko biće.
Svoju prvu veliku i zapaženu ulogu ostvario je u kultnoj seriji "Otpisani", ali ono što je usledilo obeležilo je istoriju domaće kinematografije. Raspon njegovog talenta bio je neverovatan:
"Petrijin venac" i uloga Miše, tragičnog i kompleksnog lika, pokazala je svu dubinu Maksinog talenta. "Lepa sela lepo gore" - sećate li se profesora Petra, koji u tunelu prolazi kroz sopstveni pakao? Ta uloga je unela neophodnu dozu ljudskosti i težine u kultni ratni film Srđana Dragojevića. "Crni bombarder", kao kultni "Crni", ostavio je pečat na buntovnu atmosferu devedesetih. Više od 25 godina bio je stalni član Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je odigrao preko 30 maestralnih uloga.
Umeo je da ćuti na ekranu, a da tim ćutanjem kaže više nego drugi kroz stranice dijaloga.
Presetimo ga se:
Noć koja je promenila sve: Tragedija na Zelenom vencu
Ipak, ime Dragana Maksimovića danas se ne pominje samo kroz prizmu njegovih uloga. Njegova sudbina postala je simbol bezumlja, i opomena koja jezivo odzvanja i godinama kasnije.
U novembru 2000. godine, u samom centru Beograda, na Zelenom vencu, Maksu je napala grupa huligana navijača. Razlog? Zbog njegove nešto tamnije puti, pomislili su da je romske nacionalnosti. Glumac, koji je bio narušenog zdravlja (bio je astmatičar i tek je preležao operaciju), zverski je pretučen.
Glumačka veličina do samog kraja
Ono što ovu tragediju čini još bolnijom jeste svedočenje da Maksa, čak i nakon što je prevezen u bolnicu, nije želeo da identifikuje napadače. Odbijao je da sarađuje sa policijom u tom smislu, pokazujući neverovatnu, gotovo nestvarnu hrišćansku plemenitost – nije želeo da se ikome sveti, čak ni onima koji su mu oduzeli život.
Nakon dva meseca borbe, usled zadobijenih povreda i komplikacija sa astmom, Dragan Maksimović je preminuo 4. februara 2001. godine. Napadači nikada nisu privedeni pravdi.
Spomen-ploča kao večna opomena
Danas na Zelenom vencu, na mestu gde je napadnut, stoji spomen-ploča. Ona ne stoji tu samo kao podsetnik na jednog velikog glumca, već kao večni šamar našoj svesti i podsetnik na to šta slepa mržnja može da uradi.
Maksa nas je napustio prerano, u 48. godini života. Iza sebe je ostavio uloge koje ne stare i lekciju o tome kako se dostojanstveno živi i – kako se dostojanstveno odlazi, čak i kada je svet oko tebe nepravedan.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
