Muzičar Borko Radivojević govorio je o odrastanju, odricanjima koja su pratila njegovo školovanje, ali i periodima kada se njegova porodica suočavala sa ozbiljnim finansijskim izazovima.
Kako je ispričao, muzika je od najranijih dana postala njegov prioritet, zbog čega nije imao priliku da provodi vreme sa vršnjacima na način na koji to većina dece pamti.
"Svakako jesam propustio mnogo. Onaj fudbal, odbojka sa drugarima iz sela... Ja nikad za to nisam imao vremena. Uvek su tu neke obaveze bile oko harmonike, oko škole, ali ja sam to voleo tako da mi u tom trenutku to nije nedostajalo i nije bilo prioritet jer da jeste verovatno bih tu ostao i dan-danas", rekao je on za "Blic".
Veliku podršku tokom odrastanja imao je od roditelja, posebno od pokojnog oca, koji ga je usmeravao i podsticao da istraje na putu koji je izabrao. Ističe da je školovanje u muzičkoj školi zahtevalo ogromnu disciplinu, naročito zato što je istovremeno pohađao i redovnu osnovnu školu.
"Svakako, uspeti u ovom poslu, to znači mnogo odricanja jer prosto da sam hteo da igram fudbal, da igram odbojku, ja ne bih imao vremena za vežbanje jer muzička škola je specifična po tome što se niža muzička škola pohađa u isto vreme kad i osnovna. I ja mislim da je to jedina škola koja se pohađa u isto vreme sa osnovnom. Ja sam imao specifičan slučaj da su me primili dve godine ranije u nižu muzičku. Samim tim sam krenuo dve godine ranije i u srednju, tako da sam u isto vreme pohađao sedmi razred osnovne i prvu godinu srednje muzičke što je stvarno onako nesvakidašnji jedan slučaj", kazao je Borko.
Iako danas priznaje da bi voleo da je više vremena provodio na sportskim terenima, smatra da je izbor koji je napravio bio ispravan.
"Nisam imao vremena, ali iskren da budem, nisam ja nikad za tim žalio. Možda u današnje vreme, žao mi je što ne umem da igram fudbal. Odbojku kad odem nekad u selo, pa sa tim drugarima iz detinjstva, možda za tim malo žalim, ali dobro, ipak je bolje ovako. Mislim da je prevelika cena da sam naučio da igram fudbal da bi to radio u selu svako veče sa drugarima, ništa od ovog ne bi imao što imam danas", ispričao je on dalje.
Govoreći o detinjstvu, Radivojević je otkrio da je odrastao u skromnim uslovima i da se dobro seća vremena kada porodica nije mogla sebi da priušti mnoge stvari koje su drugima bile uobičajene.
"Pa, to se dešavalo često. Ja sam rođen u porodici, ne mogu da kažem baš siromašnoj, nije to bila toliko siromašna porodica, mi smo uvek živeli pristojno, ali recimo, ja se sećam trenutaka kad smo ja i brat delili jedan jogurt. Pa, sećam kad sam kod tetke jedino mogao da, ne znam, vidim bananu, pojedem jer prosto toga nije bilo. Ne da nismo imali para da kupimo, nego nije bilo. Tako da sam nekako zapamtio i taj deo kad se nije živelo raskošno nego skromno. Velika je stvar bila kupiti harmoniku za školovanje meni šta je trebalo, ja sam jako mlad krenuo da radim, da zarađujem. U to vreme su i moji roditelji krenuli sa nekim poslom i to razvili jako dobro, tako da smo ne preko noći, ali brzo nekako došli do tog života lagodnog", iskren je Radivojević.
Novi izazovi pojavili su se nakon što je osnovao svoju porodicu i preselio se u Petrovac na Mlavi. Početak samostalnog života nije bio nimalo jednostavan, a jedan trenutak posebno mu je ostao u sećanju.
"E, onda su se i tu dešavali naravno usponi i padovi. Ja kad sam sa porodicom došao da živim u Petrovac i krenuli bukvalno sami, bilo je trenutaka, ja se sećam trenutka kad nismo imali mleko da kupimo ćerki. Ćerkica najstarija, imala je možda manje od godinu dana i sećam se da je recimo bio takav trenutak u sekundi", govorio je dalje.
U tim okolnostima, kaže, doneo je odluku koja je, kako smatra, odredila njegov dalji život.
"Ja sam tada mogao da napravim ključnu grešku u životu i da odem kod pokojnog oca ili kod majke i da kažem trebaju mi pare, oni bi mi naravno dali. Mi nismo svi kao porodica, nego je to bio moj deo porodice taj... Ali mislim da je ključna stvar što sam se ja tada oslonio na Boga, a ne na nekoga kod koga mogu da odem i da uzmem, da pozajmim pare. Tako da sam se oslonio na Boga i on mi je nekako i poslao da se taj problem razreši. Takve situacije vam promene i mišljenje. Tu se naravno dožive i neka razočarenja u neke ljude. Neke ljude doživite na neki drugi, pozitivniji način. Sa tim usponima i padovima čovek formira svoju ličnost i način razmišljanja. Tako da jesu to teški trenuci, ali svako bi trebao u životu da doživi takav trenutak, da ga iskuje lepo i da može ono, što naš narod kaže, da postane čovek", zaključio je Borko.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
(Blic, MONDO)
· Reaguj