Postoje glumci koji godinama osvajaju publiku velikim ulogama, a postoje i oni koji, pored talenta, ostavljaju trag svojom ljudskošću, toplinom i iskrenošću. Ljiljana Stjepanović pripada upravo toj drugoj, posebnoj vrsti umetnika.
Decenijama je prisutna na pozorišnoj, televizijskoj i filmskoj sceni, a generacije gledalaca zavolele su je zbog uloga koje su uvek nosile prepoznatljivu emociju, humor i životnu istinu.
Mlađe kolege često ističu da od Ljiljane mnogo uče na snimanju, a ona smatra da razlog leži u radnim navikama koje nosi još od početka karijere.
Pogledajte njene fotografije:
"Ja sam stara škola i po prirodi veliki štreber. Uvek na set dolazim sa naučenim tekstom. To i njih podstiče da se profesionalnije odnose prema poslu. Tako sam učila od svojih starijih kolega, i u Pozorištu na Terazijama, i na televiziji, i na filmu. To mi je ostalo kao nešto što se podrazumeva. Dolazim spremna, znam šta radim i ne želim da zadržavam ekipu tako što ću tek na snimanju učiti tekst. Verovatno to mladima prija, jer onda svi zajedno radimo bez problema. Evo i danas smo sve snimili bez zastoja, jer su svi došli pripremljeni. Važno je da se ulogom bave i kod kuće, a ne samo kada stanu pred kameru", kaže ona.
Tokom bolesti veliku podršku pružile su joj brojne kolege.
"Mnogi su me zvali i to mi je mnogo značilo. Danas je to, nažalost, prava retkost. Posebno sam zahvalna Vojinu Ćetkoviću, Ceci Bojković i Valentini Pavliček. Oni su mi pronašli vezu da budem hitno operisana. Da nije bilo njih, posle pogrešne dijagnoze u Urgentnom centru i dvadeset dana čekanja bez operacije, moglo je da se dogodi da ostanem bez cele noge. Operacija je trajala šest i po sati, ali se, hvala Bogu, uspešno završila. Zahvalna sam mladom lekaru koji je imao strpljenja i hrabrosti da pokuša da popravi ono što je izgledalo gotovo nemoguće. I uspeo je. Javljao mi se i Radoš Bajić čim je čuo da sam bolesna. Moj Raki je uvek pitao da li mi nešto treba i kako može da pomogne."
Pogledajte fotografije Radoša Bajića:
Njihovo prijateljstvo traje decenijama.
"On mi nije samo klasić, on mi je bukvalno kao brat. Uvek je bio tu za mene."
Ni Snežana Savić nije prestajala da brine o njoj.
"Sneška me stalno zove da vidi kako sam. Nas dve smo drugarice još iz gimnazije, još od 'Batine grupe'. Znamo se sto godina i ostale smo privržene jedna drugoj, pune ljubavi i poštovanja. Zaista ima divnih ljudi",naglašava umetnica.
Pogledajte fotografije Snežane Savić:
Govoreći o životu, glumica ne krije koliko ga voli i koliko joj je važno da ostane uz svoju porodicu.
"Ja verujem u ovog čiku gore, pre svega. Mislim da još trebam svojoj deci i unucima. Apsolutno. Žao mi je da idem. Šta je tek 75 godina?"
Pesmom sam predvidela da ću završiti u kolicima
Na opasku da su to danas najbolje godine, kroz osmeh se prisetila jedne pesme koju je napisala neposredno pre nego što se razbolela.
Pogledajte još Ljiljaninih fotografija:
"Nažalost, napisala sam jednu pesmu pre nego što mi se ovo desilo. I sve što napišem, meni se to desi, kao za vraga. U toj pesmi pominjem i kosača... Mislim, to samo ja mogu. Ne znam šta se to dešava, ali rekla sam sebi, više neću da pišem pesme."
"Ne znam gde sam to izjavila, stvarno se više ne sećam. Bila sam u veoma lošem stanju, što se videlo i po mom izgledu, jer sam mnogo oslabila. Ali, polako ide nabolje, što je najvažnije. Prosto se ne dam", kategorična je glumica.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Izvor: Blic/ MONDO
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
