Predrag Ejdus bio je i ostao jedan od najvećih velikana srpskog glumišta. Čovek vanrednog talenta, gospodskog držanja i specifičnog glasa, s lakoćom je osvajao publiku u kultnim ostvarenjima poput filmova "Boj na Kosovu", "Tango argentino", "Ivkova slava" i "Kamiondžije ponovo voze". Ljudi su ga voleli jer je u svaku ulogu unosio retku intelektualnu dubinu i vrhunsku umetničku etiku.
Ipak, poražavajuće je da je čovek koji je toliko zadužio domaću kulturu morao da doživljava i niske udarce poput prozivki da nije "naš", ma šta to "naše" značilo, a samo iz razloga što mu je otac bio Jevrejin, a majka Srpkinja poreklom iz Sandžaka.
Na te primitivne napade Ejdus je uvek odgovarao na jedini dostojanstven način, a na neprimerena pitanja odgovarao je da se oseća kao Jugoloven.
- Ja u stvari i nisam Jevrejin, jer u jevrejskoj mitologiji se Jevreji računaju po majci, a ovde po ocu. Tako da ja u Srbiji nisam Srbin, a u jevrejskoj sredini nisam Jevrejin. Nešto sam između. Osećam se, pre svega, kao građanin sveta - isticao je Ejdus.
Inače, čuveni glumac najpre je završio 14. beogradsku gimnaziju, dok je glumu diplomirao 1972. godine na Akademiji za pozorište, film i televiziju, u klasi profesora Milenka Maričića.
U pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije odigrao je 150 dramskih uloga, snimio je više od 50 filmova, televizijskih drama i serija.
Umalo ostao paralizovan
Svojevremeno je dobio pitanje da li je nekada naišao na momenat kada se pitao da li želi da napusti glumu i tada je ispričao jednu veoma tešku životnu situaciju koja ga je naterala na razmišljanje.
- U jednom periodu života sam imao ozbiljnih zdravstvenih problema i bio sam u komi. Tog perioda se ne sećam, ali kada sam se probudio i shvatio da ću 95 posto ostati paralizovan, ali da ću biti živ, govorio sam: "Pa ništa. Predavaću studentima, uostalom, može da se glumi u kolicima". Gluma me nije napuštala ni onda kada sam bio očajan. Tada sam razmišljao da je bolje da sam umro nego što sam nepokretan, ali ne zbog sebe, nego zbog porodice i tereta koji bih bio mojim najbližima. Srećom, nauka i odlični doktori su me i izvukli i jedan sam od retkih koji je uspeo da preživi tu bolest - rekao je tada za "Azru" glumac.
Voleo jednu od najlepših Beograđanki
kako je i sam kasnije govorio, upravo mu je porodica bila oaza mira. Više od 40 godina voleo je Milicu Ejdus, scenografkinju i arhitekticu, koja je slovila za jednu od najlepših Beograđanki.
Milica je poznata po svom radu u jugoslovenskom i srpskom filmu i televiziji tokom 1980-ih i 1990-ih. Rođena 13. marta 1945. godine u Beogradu. Svoje stručno znanje primenila u scenografiji na brojnim popularnim humorističkim serijama i filmovima koji su postali kulturni tragovi u regionu.
Njeni značajni doprinosi uključuju scenografiju za filmsku trilogiju "Hajde da se volimo", novogodišnje specijale "Tesna koža" i dugogodišnje televizijske serije kao što su "Metla bez drške", "Formula 1" i "Busava azbuka".
Predrag je spazio je još dok je bio srednjoškolac.
"Primetio sam je mnogo pre nego što sam je upoznao. Stanovao sam kod Pravnog fakulteta, a ona je tuda svakodnevno prolazila sa drugaricama na putu do Arhitektonskog fakulteta. I stvarno je bila prelepa, pa su je primetili pa su je primetili i svi drugi, ne samo ja.Mi smo u to doba bili klinci, one su već bile studentkinje, a mi gimnazijalci. Nisam ni sanjao da će biti moja. Kasnije smo se upoznali i sve je imalo prirodan put, pa je tako došlo i do našeg zbližavanja i braka. Venčali smo se kada sam se vratio iz vojske 1975. godine i naravno da sam bio ponosan na suprugu, ali i na sebe što sam uspeo da osvojim jednu od najlepših žena Beograda", rekao je glumac svojevremeno.
Kako je sačuvao brak
Mnogo godina kasnije, kada su ga pitali kako su on i Milica uspeli da sačuvaju brak, imao je krajnje jednostavno objašnjenje koje bi možda svi trebalo da poslušamo:
- U braku mora da ima razumevanja, a po svemu sudeći supruga ga je imala za mene kao i ja za nju. Ne postoji idealan brak, ali mi smo se venčali i dobili decu iz ljubavi, bavili se sličnim profesijama i verujem da smo zbog toga uspeli. Imali smo slične ideje kako da vaspitavamo decu, pa ih tako nikada nismo lagali, čak i kada se govorilo o neprijatnim istinama. Posle svega, zapitam se da li je moguće da smo tako dugo zajedno i poželim da i sebi i njoj dodelim medalju. Ipak, znam da bi ona više volela lep prsten, što planiram da joj kupim za godišnjicu - ispričao je Ejdus 2009. godine.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
