Čuveni muzičar i jedan od najpoznatijih džez umetnika svih vremena, Luj Armstrong, kao dete nije mogao ni da sanja kakva ga slava čeka jednog dana.
Rođen je u siromašnoj porodici u Nju Orleansu, a prvi dodir sa instrumentom imao je tek sa 14, kada je prebačen u dom za beskućnike u kom su bili smešteni samo crni dečaci.
Uprkos teškim danima, sviranje mu je vraćalo osmeh na lice, a njegov talenat bio je odmah zapažen, te je od 1918. počeo da svira na izletničkim brodovima.
U tom periodu naučio je da čita note i nakon četiri godine preselio se u Čikago. Svirao je u jednom lokalu sa grupom, a ubrzo su i nastale prve gramofonske ploče sa njihovom muzikom.
Druga žena ga naučila note
Nakon kraha prvog braka, upoznaje pijanistkinju Lilijan Hardin sa kojom kasnije staje na "ludi kamen". Ona je zaslužna za to što je Armstrong naučio da brzo čita note.
Počeo je da pravi i samostalne snimke i gostovao je u raznim grupama kao solista. To ga je navelo da se za stalno preseli u Njujork, zbog čega se brak sa Lilijan raspao.
Još jedan brak i pronalazak prave ljubavi
Narednih 17 godina je svirao kao specijalni solista ispred raznih orkestara. U međuvremenu oženio se ponovo, ali ni taj brak nije potrajao. Četvrti brak za njega je doneo sreću i sa Lusilom Vilson je ostao do kraja svog života.
Do rata je dosta snimao i pojavio se u znatnom broju filmova. Tako je konačno uspeo da zaradi novac koji mu je uvek manjkao.
U međuvremenu, truba, koja je bila njegov primarni instrument pada u drugi plan, a Luj se više posvećuje pevanju. Neke od njegovih najpoznatijih pesama su "What a wonderful world", "La vie en rose", "When you’re smiling", "Dream a little dream of me…
Teško zdravstveno stanje odvelo do smrti
Nažalost, poslednje tri godine njegovog života bile su izuzetno narušene teškim zdravstvenim problemima.
Od kraja 1968. godine patio je od ozbiljnih oboljenja srca, bubrega i jetre. Više puta je hospitalizovan i završavao na intenzivnoj nezi.
Lekari su mu strogo branili da svira trubu i nastupa jer je fizički napor bio prevelik za njegovo oslabljeno srce. Armstrong je to odbijao, govoreći da je muzika njegov život.
I pored narušenog zdravlja, održao je dvonedeljni angažman u čuvenom hotelu Waldorf-Astoria u Njujorku u martu 1971. godine. Ubrzo nakon toga ponovo je primljen u bolnicu, a tri meseca kasnije njegovo srce je stalo zauvek.
Luj Armstrong je preminuo u snu od posledica srčanog udara u 69. godini života. Umro je samo mesec dana pre svog 70. rođendana.
Skandali i borba za svoju rasu
Armstrong je za života bio u centru više skandala, počev od hapšenja zbog korišćenja marihuane, a na početku karijere je zbog pretnji velikih mafijaških imena morao da beži u Evropu gde je proveo nekoliko godina.
Pratio ga je i pogrdni nadimak "Čiča Toma" tokom pedesetih i šezdesetih godina jer je mlađa generacija afroameričkih muzičara i aktivista smatrala da podilazi belcima načinom na koji nastupa. Armstrong se branio objašnjavajući da je njegov osmeh iskren, a u pozadini je tajno finansirao mnoge pokrete za ljudska prava.
Napad na predsednika
Koliko je bio zagrižen aktivista najbolje se pokazalo 1957. godine, kada je javno napao američku vlada i predsednika Dvajta Ajzenhauera, nazvavši ga dvoličnim.
Njegova reakcija je usledila tokom krize u Litl Roku 1957. godine, kada je guverner upotrebio vojsku da spreči crnce da uđu u školu.
U znak protesta, Armstrong je otkazao državnu turneju po SSSR-u rekavši: "S obzirom na to kako tretiraju moj narod na jugu, vlast može da ide u pakao." Ovo je šokiralo belu publiku tog vremena, ali mu je kasnije donelo veliko poštovanje.
Upotrebljen kao "Trojanski konj"
Inače, popularni muzičar je slučajno bio i deo tajnih hladnoratovskih manevara Amerike u Africi. Luj Armstrong je sa suprugom i diplomatom iz američke ambasade otišao na večeru u popularni restoran u tadašnjem Leopoldvilu, glavnom gradu nezavisnog Konga.
U to vreme bio je na dugoj turneji po Africi koju je organizovao Stejt department u pokušaju da poboljša imidž SAD u zemljama koje su se nedavno oslobodile svojih kolonizatora.
Ono što Sačmo nije znao je da njegov domaćin te novembarske noći 1960. nije bio politički ataše, kako se predstavio, već šef CIA u Kongu. Takođe je bio potpuno nesvestan da je njegova slava omogućila špijunu koji je časkao uz predjelo da izvuče ključne informacije koje će kasnije omogućiti neke od najkontroverznijih operacija u celom Hladnom ratu.
"Armstrong je u suštini bio trojanski konj CIA. To je zaista tužno. Bio je doveden tu da posluži u nečemu što je bilo potpuno suprotno njegovom osećaju za pravdu. Bio bi užasnut da je znao", rekla je kasnije Suzan Vilijams, istraživačica sa Londonskog univerziteta i autorka knjige "White Malice" ("Bela zloba") o CIA aktivnostima u centralnoj i zapadnoj Africi 1950ih i ranih 1960ih.
Bilo je tu još nešto što Armstrong, koji je tri godine ranije imao sličnu turneju po Sovjetskom Savezu u znak protesta zbog rasprostranjenog rasizma u SAD, nije znao. CIA u Kongu, na čelu sa Devlinom, je pokušavala da ubije prvog demokratski izabranog premijera Konga, 35-godišnjeg Patrisa Lumumbu, iz straha da će zemlju približiti Sovjetima. Istoričari danas veruju da je nacionalistički lider želeo da njegova zemlja ostane neutralna tokom Hladnog rata.
Svega milju od mesta gde su Armstrong i Devlin večerali, harizmatičnog Lumumbu su u njegovoj rezidenciji držali zatvorenog vojnici lojalni Žozefu-Dezireu Mobutuu, mladom načelniku generalštaba koji je blisko sarađovao sa CIA i koji je nekoliko nedelja ranije izveo državni udar i došao na vlast.
Dva meseca posle Armstrongove turneje, Lumumbu su u Katangi ubili zvaničnici secesionističke provincije i policajci iz Belgije. Mobutu je kasnije postao predsednik Konga i lolajni saradnik SAD.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
