Akira Kurosava nije bio samo filmski reditelj već "arhitekta" modernog vizuelnog pripovedanja i nesporni gigant svetske kinematografije. Čovek koji je japansku kulturu i estetiku preneo globalnoj publici ostavio je iza sebe remek-dela poput "Seven Samurai", "Rashomon i Ran"... promenivši zauvek način na koji se filmovi pišu, snimaju i montiraju.
Njegov jedinstveni radikalni stil, dinamična režija i sposobnost da izvuče najdublje emocije iz prizora nasilja i ljudske patnje inspirisali su generacije stvaralaca, od Stivena Spilberga i Džordža Lukasa, pa sve do Martina Skorsezea.
Međutim, zanimljivo je kako je došlo do toga da Kurosava prigli ovakav način snimanja. Iza neustrašivog umetničkog pečata, dubokog razumevanja ljudske mračne strane i kamere koja se nikada ne okreće od užasa, ne stoji samo filmska škola ili talent već i njegov brat Heigo koji je oblikovao Akirin pogled na svet kada je bio dete, nakon Velikog Kanto zemljotresa koji je izazvao požare koji su sravnili grad sa zemljom.
Brat ga terao da gleda leševe
Dok su hodali kroz ruševine Tokija, tlo je bilo prekriveno desetinama hiljada ugljenisanih i unakaženih tela. Mladi Akira je bio prestravljen, skretao je pogled i pokrivao oči. Međutim, Heigo ga je zaustavljao i naređivao mu: "Gledaj, Akira. Ne okreći glavu. Gledaj pažljivo."
Kada ga je Akira te noći u strahu pitao zašto ga je naterao da gleda toliki užas, Heigo mu je objasnio lekciju koja mu je promenila život:
"Ako zatvoriš oči pred onim što te plaši, to će te progoniti u snovima. Ali ako skupiš hrabrost i pogledaš strahu direktno u oči, shvatićeš da je to samo materija i strah će nestati."
Kako je ovo uticalo na njegov rad?
Ovo surovo suočavanje sa stvarnošću oblikovalo je Kurosavin umetnički pečat na tri ključna načina:
1. Neustrašivi vizuelni realizam
Kurosava je postao poznat po tome što nikada nije ublažavao ili ulepšavao brutalnost na ekranu. U filmovima poput "Ran", "Kagemusha" ili "Krvavi presto" scene bitaka, stradanja i ruševina prikazane su sa sirovom, gotovo dokumentarnom preciznošću. Kao što ga je brat naučio - kamera se ne okreće od užasa.
2. Motiv gledanja u strah i prihvatanja istine
U mnogim njegovim remek-delima, centralna tema je suočavanje sa neugodnom istinom umesto bežanja u iluzije. Njegovi junaci ne beže od tragedije, već deluju uveliko svesni svih njenih užasa.
3. Estetika haosa i uništenja
Iskustvo gledanja uništenog Tokija stvorilo je kod Kurosave fascinaciju načinom na koji se ljudsko društvo raspada pod uticajem prirodnih i ratnih katastrofa. Vizuelni motiv spaljene zemlje, dima, ruševina i ljudske patnje usred prirodnih ili ratnih stihija prožima čitav njegov opus.
Samoubistvo koje menja sve
Nažalost, stahote Tokija nisu jedine oblikovale Kurosavin rad. Najveći uticaj imalo je i njegovo samoubistvo u julu 1933. godine, kada je imao 27 godina. Ostavio je i oproštajno pismo, a obred je uradio po drevnim običajima:
- Heigo i njegova devojka, koja je bila gejša, iznajmili su sobu u izolovanom planinskom hotelu.
- Priredili su malu intimnu večeru, pili sake i proveli noć zajedno.
- Izvršili su samoubistvo sečenjem vena i grla u sobi dok su ležali jedno pored drugog.
Akira Kurosava je kasnije pisao o ovom tragičnom događaju u svojoj autobiografiji, opisujući ogromnu prazninu i bol koji su ostali u porodici nakon što su primili vest o tragediji iz planinskog odmarališta.
Zašto mu se brat ubio?
Glavni razlozi za samoubistvu ležali su u usponu zvučnog filma, krahu njegove profesije i dubokoj ličnoj depresiji.
1. Propast profesije bensa
Heigo je bio bens - profesionalni narator i izvođač koji je uživo u bioskopskim salama tumačio radnju, izgovarao dijaloge i dočaravao emocije tokom projekcija nemih filmova u Japanu. Bensi su u Japanu bili prave zvezde, često popularniji i od samih glumaca na platnu.
Međutim, početkom 1930-ih usledila je brza tranzicija na zvučni film. Bioskopi su masovno otpuštali bensije, što je dovelo do velikih radničkih protesta i štrajkova koje je predvodio upravo Heigo. Kada je štrajk propao i postalo jasno da je njihovo zanimanje zauvek nestalo pred naletom nove tehnologije, Heigo je izgubio ne samo posao već i celokupan identitet i smisao rada.
2. Lična borba, cenzura i pesimizam
U isti mah, Heigo je bio izuzetno talentovan, intelekualno radoznalo ali i izrazito mračno i melanholično biće. Bio je fasciniran ruskom književnošću, politički levim idejama i filmom, ali se teško nosio sa sve strožijom državnom cenzurom i militarizacijom Japana u tom periodu. Često je mlađem bratu Akiri govorio o besmislu sveta i sopstvenom osećaju beznađa.
Uticaj na Akiru Kurosavu
Zato ne čudi što je Heigova smrt bila toliko veliki udarac za Kurosavu.Bio je Akirin idol, mentor i čovek koji ga je uveo u svet umetnosti, književnosti i filma - motivi iluzija, gubitka, samoubistva, psihološke traume i sukoba pojedinca sa nemilosrdnim društvenim promenama postali su centralne teme mnogih njegovih remek-dela.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
