Folkeru majku ubili dok ga je držala u naručju: Spomenik joj podigao preko tuđeg groba, živeo u teškoj bedi

Pevač Bora Drljača imao je izuzetno težak život. Odrastao je u ratu i siromaštvu, a tokom godina zadesile su ga brojne tragedije. Ipak, uspeo je da napravi veliku karijeru i postane omiljen širom regiona. Preminuo je 11. oktobra 2020. godine u 80. godini, nakon duge borbe sa teškom bolešću.

"Proširilo se, otišlo na mozak", rekao je tada kroz suze njegov sin Vladimir.

Teško detinjstvo i gubitak majke u ratu

Rođen je 1941. godine u selu Donja Suvaja u Bosni, od majke Stoje Soje Gaković, koja je imala samo 19 godina. Imao je izuzetno teško detinjstvo obeleženo ratnim strahotama.

"Rođen sam u selu Donja Suvaja u Bosni, i to u najgore ratno vreme kada je narod bežao od neprijatelja da spase živu glavu. Preko šuma i gora su se ljudi sklanjali u Grmeč. Bilo je mnogo naroda, sela su bila prepuna ljudi. Nije bilo kao sada, sela pusta, a gradovi se popunjavaju.", govorio je Bora Drljača u jednoj od svojih poslednjih ispovesti krajem septembra 2020 godine.

Kao trogodišnje dete ostao je bez majke, koja je stradala dok ga je držala u naručju.

"Kad sam imao tri godine, ubili su mi majku, a ja ostao živ u njenom naručju. Majke se ne sećam, ali po pričama ljudi, bila je žena heroj. Uvek sam patio za njom, a tada je bilo mnogo žena koje su rađale decu i kad ja zaplačem, ona koja doji svoje dete odmah me uzme u naručje i uvali mi sisu. Sisao sam mleko od jedno stotinu žena. Nisam imao majku, ali ljubav mnogih dobrih žena sam osetio. Pio sam stotinu raznih mleka i zato sam u mladosti i tokom života bio zdrav, pa me i dan-danas glas služi, kao i pre 50 godina", prisećao se Bora.

U drugoj prilici prisetio se istog tog strašnog trenutka:

"Ustaše su mi ubile mama Stoju. Imao sam samo dve godine. Rafal joj je presekao stomak, dok me je držala u naručju. Ne sećam se njenog lika, nemam čak ni sliku. Druge žene su me dojile. Nisam znao gde je sahranjena, čuo sam bio da je istog dana pokopan i jedan narodni heroj. Preko tog groba sam našao njen i podigao joj spomenik. Bio sam ratno siroče, školovao sam se po domovima. Kuća mi je spaljena. Na kraju sam u Beogradu upisao fakultet. Nikad nisam odustajao i uvek sam išao napred."

Po završetku rata, porodica se suočila sa uništenim ognjištem i teškim životnim uslovima.

"Kada se rat završio 1944, to je bilo kada je potpisana kapitulacija, nekima je ostala kuća, a nekima izgorela. Moje ognjište je bilo uništeno. Otac je napravio kolibu, ognjište, a kada smo sišli sa Grmeča, mene su nosili u kolevci sa slamom. Kad su jednu noć naložili vatru, iz kolevke je izašla zmija! Pitaj boga koliko je dana ležala sa mnom. To su mi pričale babe. Mirisao sam na mleko i životinji je to prijalo. To je bila ona zmija koja nije opasna, nego čuvarkuća", pričao je on.

Otac u partizanima i odrastanje u domu

Porodične prilike nakon rata bile su izuzetno teške, iako je njegov otac dao sve od sebe da im obezbedi krov nad glavom.

"Otac Branko je bio u partizanima. Jedini školovan čovek u tom kraju i sa završenom malom maturom. Imali smo kuću koja je srušena za vreme rata. I ono malo para što sam imao sam uložio u obnovu. Maćeha Vukica je bila divna žena. Imam tri sestre po ocu s kojima sam u fantastičnim odnosima. Ali eto, kuća je ostala pusta i nema tu sreće jer niko tu više ne živi, obijaju lopovi i žive muke oko toga imam", govorio je pevač o svom odrastanju.

Kao ratno siroče, detinjstvo je proveo u domovima i u puki bedi. Tek po preseljenju u Bačku Topolu počeo je lakši život.

"O tome nema šta lepo da se kaže. Puka beda i sirotinja. Pamtim dom po jednom profesoru koji me nije voleo i davao mi samo loše ocene. U sedmoj godini sam pošao u školu. Posle rata, dok se škola obnovila, ja sam pošao redovno, ali svi oni što je trebalo da idu u sedmi razred su sa mnom išli u prvi razred. Možeš da zamisliš, zreli ljudi idu u prvi razred. Kada sam završio četiri razreda, počela je osmogodišnja škola. Tada je bila oskudica sa nastavnim kadrom, prvi mi je učitelj bio Crnogorac. Peti razred se ukinuo jer nije bilo nastavnika. Išao sam pešice po 12 kilometara u jednom pravcu i u drugom. Šta da ti kažem, detinjstvo mi je bilo... nisam imao leba da jedem. Mnogo čeljadi je bilo u kući, a ako je za ručak ili večeru pasulj ili kupus, domaćica odreže parče slanine i da svakom ukućaninu po komad samo da podmažemo grlo", opisao je teške dane.

Porodične tragedije i gubitak supruga

Pored teškog detinjstva, Bori nisu bile strane ni životne tragedije u kasnijim godinama. Iza sebe je imao dva braka. Sa prvom suprugom Vericom dobio je dva sina. Međutim, Verica je 2007. godine izvršila samoubistvo, što ga je duboko potreslo.

"I dan-danas patim za Vericom. I pre toga je pokušavala da se ubije. Prvi put je popila šaku tableta. Našao sam je u kući u nesvesti na podu i odmah je odvezao na VMA. Tamo je bila na ispiranju. Spasao sam joj život! Stvarno ne znam iz kog razloga je to uradila. Verujte mi! Mislim da joj pored mene ništa nije nedostajalo, imala je sve. Zacrtala je da to uradi i nisam mogao da je sprečim. Drugom prilikom, ponovo je ostala sama kod kuće. Deca i ja nismo bili tu. Kad sam ušao u stan, zatekao sam oproštajno pismo. Sećam se samo da je pisalo: 'Mnogo sam se umorila, izvini. Čuvaj mi decu'. Iste sekunde sam pozvao policiju i počeo da je tražim. Nedugo zatim, policija ju je pronašla mrtvu u parku kod hotela 'Jugoslavija', gde je inače išla da vežba. Jedan doktor mi je tada rekao, da ko jednom pokuša da se ubije, više se neće spasti. To će uraditi kad-tad, baš kao i moja žena. Iskreno, nisam ni čitao policijski dosije, tih dana mi to nije bilo ni na kraj pameti. Da li se ubila pištoljem, otrovala,ugušila, obesila, isti je đavo! Ja ni dan-danas ne znam šta se zaista desilo. To je mnogo uticalo na decu i mene. Imala je u sebi neki đavo. Priznajem, grešio sam milion puta. Išao sam po turnejama, ona je ostajala sama. Meni je to profesija, morao sam po dva-tri meseca da budem u Americi. Ne mogu da krivim sebe, to je posao. Radio sam i zarađivao", pričao je Drljača.

Sreću je potom pronašao sa drugom suprugom Radomirkom Sladić Radom, koju je upoznao na svom koncertu. Međutim, i nju je izgubio 2018. godine, kada je preminula nakon višegodišnje borbe sa karcinomom. Od tada je živeo kao udovac.

Bogata karijera i neizbrisiv trag

Uprkos svim nedaćama, Bora Drljača je izgradio impresivnu muzičku karijeru. Snimio je više od 400 pesama, od kojih su se posebno izdvojile "Plači mala plači" i "Stari vuk", koje su postale vanvremenski hitovi. Nastupao je širom sveta, u Australiji, Kanadi, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i SAD, gde god je bilo publike sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je i nagrade za životno delo.

Pored muzike, bio je poznat i po učešću u rijaliti programima "Veliki brat VIP 4" 2010. godine i "Parovi" 2015. godine, dok je poslednjih godina života bio izuzetno omiljen i aktivan na društvenoj mreži Tviter. Zbog narušenog zdravlja, nastupe i javna pojavljivanja prekinuo je 2019. godine, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u narodnoj muzici.

SOS brojevi za pomoć
SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva, lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" je 0800/309-309, opcija 1, a svi pozivi su anonimni i besplatni.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima takođe bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im pisati putem četa na sajtu www.centarsrce.org. Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

Bonus video:

Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!