- Nikola Rokvić je emotivno govorio o poslednjim danima oca Marinka i o osećaju nemoći dok se porodica borila s neizlečivom bolešću. Istakao je da ga je ta situacija naučila koliko su važni porodica, vera i duhovni mir.
- Posebno je govorio o bratu Dariju, koji živi u Kanadi, i naglasio da ih veže snažna bratska ljubav bez obzira na udaljenost i predrasude. Veliku zaslugu za porodični sklad pripisao je majci Slavici.
Nikola Rokvić u emotivnoj ispovesti progovorio je o poslednjim danima Marinka Rovića, bratu po ocu Dariju koji živi u Kanadi, ali i porodicu i miru koju pronalazi u manastirima.
Gledati oca, koji je bio životni oslonac i uzor, kako u poslednjim mesecima bije najtežu bitku dok mu snaga nestaje, donelo je porodici osećaj potpune nemoći. Iako se Marinko Rokvić borio do poslednjeg daha, svest o neizlečivoj dijagnozi tražila je ogromnu snagu i duhovni mir:
"Svako ko je prošao kroz teške situacije i bolest najbližih zna šta znači ta nemoć. Mi smo od starta znali kakva je dijagnoza i da tu nema spasa, ali čovek se bori jer nada uvek poslednja umire. Herojski smo se držali godinu dana i nismo odustajali. Ipak, kad dođe trenutak gde shvatiš da si dao sve, a da pomoći nema, nekada jednostavno treba znati pustiti čoveka da ode. To su najteži trenuci za porodicu, ali to je život. Za nas hrišćane to je prelazak koji čekamo i za koji živimo. Posmatrano širom slikom, bolest može biti i svojevrsni blagoslov - dobiješ vreme da sagledaš život iz drugog ugla. Kada smo zdravi i u punoj snazi, umemo da budemo silni, ne vidimo suštinu i radimo stvari koje možda i nisu na spasenje duše. Bolest čoveka natera da sabere svoj život i posloži prioritete. Ljudski je da u tim trenucima bude teško, ali Gospod daje utehu i saznanje da tu nije kraj."
Najteži dani doneli su i jasnu spoznaju o tome šta na kraju jedino vredi, a proslavljeni pevač je upravo u tim trenucima spoznao koliku ljubav ima oko sebe:
"U takvim momentima shvatiš šta je jedino bitno. Više ti nije važno da li imaš jednu ili dve kuće, stanove, kakva kola voziš... Svi se mi kroz život borimo da zaradimo i obezbedimo komfor, ali na samom kraju ostaje samo ono dobro i loše što si u životu uradio, kao i porodica koja stoji uz tebe. To su jedine prave stvari."
Pored čuvanja uspomene na oca, velika posvećenost usmerena je na vaspitanje sopstvene dece, što u savremenom društvu nosi brojne izazove:
"Izuzetno je izazovno. Vremena se brzo menjaju i vaspitanje danas nije isto kao u vreme kada su nas roditelji podizali. Osnovne vrednosti jesu temelj, ali danas ima znatno više iskušenja, naročito zbog društvenih mreža. Deca prolaze kroz različite faze, pa ono što je davalo rezultate do juče, danas više ne važi. Trudimo se da stalno bdimo nad njima, da ih posmatramo i ne propustimo ključne trenutke. Bude situacija kada daš sve od sebe, a vidiš da nešto ne dopire do deteta tada moraš da promeniš ugao, budeš psiholog i razmišljaš unapred. To je neprestana roditeljska borba koja ne prestaje ni kada deca stasaju i pođu svojim putem."
Posebno mesto u njegovom životu ima brat Dario, koji godinama živi u Kanadi. Iako ih dele kilometri i retko se viđaju, susreti uvek donose snažne emocije i rušenje nametnutih predrasuda:
"Dario je naša velika ljubav i brat koga beskrajno volimo. Reč je o divnom i blagom čoveku, iako deluje izuzetno krupno i snažno. Sećam se kada smo bili u Kanadi, moji muzičari su se u prvi mah uplašili njegove pojave, a on je zapravo topla i pitoma duša. Presrećni smo što ga imamo, to je naša krv. Uspeli smo da odstranimo sve malograđanske klišee koji bi nas možda odveli u drugom smeru. Upoznali smo i Darijevu majku to je divna žena koja je sama uspela da ga tako lepo vaspita. Često mi kažu: 'On ti je polubrat', a ja uvek odgovorim: 'Ne, on je naš brat'.“
Glavnu zaslugu za sklad, prevazilaženje tabua i porodično jedinstvo imala je majka Slavica, koja je pokazala veličinu i zrelost:
"Za to sam neizmerno zahvalan svojoj majci. Odigrala je ključnu ulogu i prihvatila sve bez zadrške, jer dete je dete i tu nema mesta sujeti. Takve stvari se ne guraju pod tepih, već se pravilno postave prioriteti, a prioritet je uvek dete. Brat i ja smo imali oko 12 ili 13 godina kada smo saznali za Darija, dok je on od rođenja znao za nas. Kada je prvi put došao i kada smo se upoznali, rodilo se druženje, a iz tog drugarstva razvila se neraskidiva bratska ljubav za ceo život."
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Izvor: Blic / MONDO
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
· Reaguj