- Mišo Kovač preminuo je u 85. godini, a njegov život obeležili su veliki muzički uspesi, ljubavna priča s Anitom Baturinom i porodične tragedije.
- Anita je ispričala da je njihov sin Edi 1992. završio u bolnici posle ranjavanja, a lekari su najpre bili optimistični oko oporavka.
- Edi je kasnije umro od sepse, što je, prema njenim rečima, potpuno razorilo porodicu Kovač.
Muzičar Mišo Kovač preminuo je u 85. godini. Njegov život, pored ogromnih muzičkih uspeha, obeležio je i intrigantan ljubavni život, ali i velika porodična tragedija. Ljubavna priča Miše i nekadašnje misice Anite Baturine započela je kada je ona imala svega 18 godina, a pevač u to vreme bio oženjen prvom suprugom Ljubicom. Zbog toga je vest o njihovoj aferi 1971. godine u javnosti odjeknula poput bombe.
Nakon dve godine par je ipak stao na ludi kamen, a ubrzo su dobili sina Edija i ćerku Ivanu. Srećan porodični život tragično je prekinut početkom devedesetih, kada su ostali bez sina. Anita je svojevremeno u potresnoj ispovesti za "24 sata.hr" otvorila dušu i detaljno ispričala šta se dešavalo uoči i tokom kobne noći kada su izgubili naslednika.
"Mišo i ja smo ih vaspitali tako da uvek budu dobri prema drugoj deci i da im pomažu, pa su uvek bili okruženi vršnjacima. Onda su došle ‘90. i Edi je postao Bad Blue Boy. Sećam se da je s prijateljima počeo da gleda ratne filmove. Počeo je priča da želi da ide u rat i braniti Hrvatsku, iako je imao tek 16 godina. Rekla sam Miši da mi se to ništa ne sviđa i da moramo učiniti nešto da ga fokusiramo na školu, ali Edi se nije dao", prisetila se Anita i dodala:
"Mišo je tad imao dobrog prijatelja koji je vodio jednu vojnu jedinicu u Črnomercu, pa kad je video da Edi želi da oseti vojnički život, zamolio je prijatelja da ga uzme. Bili smo uvereni da će mu nakon nekoliko dana dosaditi stroga disciplina, ali dogodilo se suprotno. Edi je prvi ustajao, radio sve što bi mu rekli, spavao na podu, pokazao se kao uzoran vojnik. Bio je opčinjen idejom da će jednog dana biti poput filmskih heroja. Vratio se kući i nastavio da sanja o odlasku u rat."
"Mišo je tad učinio jednu glupost. Kupio je pištolj i dao ga Ediju. Molila sam ga da to ne čini, da je detetu dao oružje u ruke, ali Mišo je imao neizmerno poverenje u Edija i tvrdio mi je da je naš sin dovoljno odgovoran i da zna što ima u rukama. A Edi se više nije odvajao od pištolja. Nosio ga je i u izlaske. Sve do te kobne večeri aprila 1992. Edi bi se uvek javio ako bi ostao duže i uvek smo znali gde je i šta radi. Ali te večeri nije se javljao, a nije ni došao kući do 22. Ni do 23. Ni do ponoći. Hodala sam po stanu luda od brige, s nekim lošim predosećajem. Molila sam Mišu da učini nešto, da ide da ga traži. I on je bio van sebe od brige, ali nije znao koga da zove, gde da ide. Ja sam izlazila pred kuću, gledala niz ulicu čekajući da se Edi odnekud pojavi. Oko pola tri ujutro zazvonio nam je telefon. Javio se Mišo i zanemio. Policija mu je javila da je Edi u Draškovićevoj, u Bolnici za traumatologiju i da su mu rekli kako Edi “ima lakšu povredu mozga”."
Očajni roditelji odmah su odjurili u bolnicu, a Anita je tada, prema sopstvenom priznanju, poslednji put videla svog sina.
"Imao je povez oko čela, a lekari su bili vrlo optimistični oko njegovog oporavka. Rekli su nam da je metak prošao pored čeonog dela mozga, te da će se Edi izvući, ali da će imati verovatno problema sa motorikom desne ruke. Ništa nije slutilo na loš ishod", rekla je tada Anita.
Nažalost, ubrzo je usledio šokantan obrt.
"Kako su mi kasnije rekli, jedan od doktora je došao u vizitu i sklonio s Edija pokrivač. Šokirao se kad je vidio da mu je stomak otekao i pun tečnosti. Hitno su ga prebacili u KBC Rebro i ustanovili da je pun bakterija. Edi je zbog nečije namerne ili nenamerne greške umro od sepse u najvećim mukama i to mi je i danas najteže da prihvatin. Naš sin nije trebalo da umre", ispričala je ona.
Tragedija je potpuno razorila porodicu Kovač i ostavila trajne posledice.
"I ja sam se raspadala, ali rekla sam Miši da se moramo da se priberemo zbog Ivane. Ona je bila u osetljivim godinama, imala je 14, ostala je bez voljenog starijeg brata, a onda je gledala i nas dvoje koji samo plačemo i ćutimo. Naša devojčica patila je sama."
Ako ste u depresiji ili pomišljate na samoubistvo, postoji više načina da dobijete psihološku pomoć. Broj SOS linije klinike "Laza Lazarević" je 011/7777-000. Broj Centra "Srce" za pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevenciju samoubistva je 0800-300-303.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
· Reaguj