Merilin Monro preminula je 5. avgusta 1962. godine, ali je i pola veka kasnije neprikosnoveni seks simbol. Rođena kao Norma Džin Mortenson 1. juna 1926, nikada nije sa sigurnošću otkrila ko joj je bio otac, a zbog psihičke bolesti majke Gledis Bejker, rano je postala štićenik države i detinjstvo provela po ustanovama i u čak 11 hraniteljskih porodica.

Mladu Normu Džin, koja se u 16. godini udala za komšiju Džima Dafertija, ubrzo su primetili lovci na talente, pa je potpisala ugovor sa agencijom za talente "The blue book". Nakon uspešne manekenske karijere, ponuđena joj je audicija za studio "20th century Fox", gde je dobila standardni šestomesečni ugovor. Njen agent predložio je da ofarba kosu u plavu boju i promeni ime, pa je po glumici Merilin Miler uzela ime i dodala mu majčino devojačko prezime i postala Merilin Monro.

Dobila je nekoliko malih uloga, i sa 22 godine "Kolumbija" ju je angažovala za mjuzikl "Dame iz hora", ali je zbog slabog uspeha ubrzo otpuštena.

Odbio ju je studio "MGM" ali tada joj je agent Džoni Hajd obezbedio novi ugovor sa "Foksom". Merilin je postala zvezda nakon sporedne uloge u filmu "Sve o Evi" 1950, i dobre filmske ponude počele su da pristižu.

Godine 1953, Merilin se slikala za prvenac novog časopisa "Plejboj", i ušla u istoriju i kao prva lepotica sa naslovnice popularnog časopisa za muškarce. Platili su joj 50 dolara.

Merilin je uglavnom igrala slatke, ponekad šašave plavuše u komedijama "Muškarci više vole plavuše", "Kako se udati za milionera", "Princ i igračica" i "Majmunska posla", a nagrađena je Zlatnim globusom za ulogu u filmu "Neki to vole vruće".



Udavala se još dva puta - manje od godinu dana bila je u braku sa igračem bejzbola Džoom DiMađiom, a šest godina sa piscem Arturom Milerom. Poslednjih godina života, dovodili su je u vezu sa tadašnjim predsednikom SAD-a Džordžom Kenedijem, kojem je famozno otpevala rođendansku pesmu na zabavi u maju 1962. godine. U tom periodu, Merilin je bila i na listi "osoba od interesa" američkih obaveštajnih službi, koje su je pratile, prisluškivale i napravile debeli dosije o njoj.



Petog avgusta 1962, Merilin je pronađena mrtva u svom krevetu. Uzrok smrti bila je prevelika doza barbiturata, ali okolnosti smrti nikada nisu precizno razjašnjene. Da li je Merilin slučajno uzela previše lekova, da li se ubila ili su je "sklonili" američki obaveštajci, pitanja su koja već pola veka kopkaju istražitelje, ali i teoretičare zavere.

Najskorija filmska "verzija" Monroove je film "Moja nedelja sa Merilin", u kojoj je glumi Mišel Vilijams, koja je nominovana za Oskara za tu ulogu.



Evo nekoliko zanimljivih podataka koje možda niste znali o "Merlinki".

Bila je odlična kuvarica, ali je imala velike probleme sa pamćenjem teksta. Holivudski izvori tvrde da je bilo potrebno čak 60 pokušaja da bi u "Neki to vole vruće" izgovorila rečenicu "To sam ja, Slatkiš". Bila je jedna od prvih poznatih ličnosti koje su se bavile jogom, imala je dve plastične operacije (smanjivanje nosa i povećanje brade), volela je Harper Li, Elu Ficdžerald, Ejbrahama Linkolna i Klarka Gejbla.

Volela je da šeta gola, pa se tako pojavljivala na snimanjima i intervjuima, kao mlada se bavila bodibildingom, a kasnije je i surfovala.

Kulturna, modna i gej ikona, seks-bomba kojoj za pet decenija nije uspela da priđe nijedna druga, Merilin Monro ostaće platinasti simbol Holivuda, glamura i "prokletstva" slave.

(MONDO: Bojana Zimonjić, foto Beta/AP)