Živa holivudska legenda, glumac, producent i režiser, Kirk Daglas (90) objavio je svoju četvrtu, i, po njegovim rečima, poslednju knjigu - autobiografiju "Istina" i tom prilikom progovorio o sebi, svom životu, Holivudu.
U knjizi govori o svojim roditeljima koji su iz Rusije emigrirali u Ameriku 1912. godine, o siromašnom njujorškom detinjstvu, o filmskoj karijeri dugoj 60 godina, o odnosima sa sinom - glumcem Majklom Daglasom, o tragediji svog drugog sina Erika, o padu s helikoptera i šlogu posle kojeg je morao da uči da govori.
U jednom od poglavlja knjige Daglas piše da "romantika počinje u osamdesetim".
"Kada se prevale te godine može da se razmišlja više o drugima nego o sebi", rekao je Daglas u intervjuu dnevniku "Izvestija".
Što se tiče mladosti, Daglas navodi da mu je služenje u američkoj mornarici za vreme Drugog svetskog rata dalo fizičku snagu, sigurnost, ambiciju ali i egoizam svojstven mladosti.
"Sve kaskaderske vratolomije na filmu sam izvodio sam. Prilikom jednog pregleda lekar me upozorio da moja kičma trpi. A da je samo to, a žene... No s godinama sam počeo da više razmisljam o Bogu i ljudima. Shvatio sam da sam se obogatio zato da bih pomogao onima koji nisu bili te sreće", kaže poznati američki glumac koji je i ambasador dobre volje UN.
Daglas kaže da često razmišlja o sebi. Jednom je pitao Majkla da li je bio dobar otac, na šta mu je ovaj posle pauze odgovorio "U svakom slučaju bio si veliki otac". Pauza je, kako je kasnije zaključio Kirk, značila "da je bio dobar otac onda kada mu je sin bio potrebniji nego njemu otac".
Kirk Daglas potiče iz Rusije. "Znam da su moji iz Rusije iz Mogiljeva, industijskog centra današnje Belorusije. Na žalost ništa više ne znam o svojim precima. Oni koji su mogli da mi pomognu da saznam više davno su umrli. U svojoj sobi sam jednom razmišljao o tome i neočekivano je moje interesovanje privukla kolekcija Šagala, litografija s biblijskom temom. Znam da su to moji preci", kaže Daglas.
U knjizi govori o svojim roditeljima koji su iz Rusije emigrirali u Ameriku 1912. godine, o siromašnom njujorškom detinjstvu, o filmskoj karijeri dugoj 60 godina, o odnosima sa sinom - glumcem Majklom Daglasom, o tragediji svog drugog sina Erika, o padu s helikoptera i šlogu posle kojeg je morao da uči da govori.
U jednom od poglavlja knjige Daglas piše da "romantika počinje u osamdesetim".
"Kada se prevale te godine može da se razmišlja više o drugima nego o sebi", rekao je Daglas u intervjuu dnevniku "Izvestija".
Što se tiče mladosti, Daglas navodi da mu je služenje u američkoj mornarici za vreme Drugog svetskog rata dalo fizičku snagu, sigurnost, ambiciju ali i egoizam svojstven mladosti.
"Sve kaskaderske vratolomije na filmu sam izvodio sam. Prilikom jednog pregleda lekar me upozorio da moja kičma trpi. A da je samo to, a žene... No s godinama sam počeo da više razmisljam o Bogu i ljudima. Shvatio sam da sam se obogatio zato da bih pomogao onima koji nisu bili te sreće", kaže poznati američki glumac koji je i ambasador dobre volje UN.
Daglas kaže da često razmišlja o sebi. Jednom je pitao Majkla da li je bio dobar otac, na šta mu je ovaj posle pauze odgovorio "U svakom slučaju bio si veliki otac". Pauza je, kako je kasnije zaključio Kirk, značila "da je bio dobar otac onda kada mu je sin bio potrebniji nego njemu otac".
Kirk Daglas potiče iz Rusije. "Znam da su moji iz Rusije iz Mogiljeva, industijskog centra današnje Belorusije. Na žalost ništa više ne znam o svojim precima. Oni koji su mogli da mi pomognu da saznam više davno su umrli. U svojoj sobi sam jednom razmišljao o tome i neočekivano je moje interesovanje privukla kolekcija Šagala, litografija s biblijskom temom. Znam da su to moji preci", kaže Daglas.
U Holivudu je glumac promenio ime.
"Iako sam promenio ime nisam nikada zaboravio svoje, Išur Danijelovič. Kada je moj otac Heršel Danijelovič napustio Rusiju naselio se u malom gradiću Amsterdam kraj Njujorka. Porodica njegovog brata, koji je živeo u SAD prezivala se Demski. Otac je postao Hari Demski a ja Izador, Izja Demski. Mrzeo sam to ime. Za vreme raspusta igrao sam u pozorištu čiji mi je režiser predložio novo ime, Kirk Daglas."
Današnji Holivud, kako ističe Daglas, je dosta daleko od njega.
"S godinama gubim drugove koji se ne mogu uporediti sa onima koji danas rade. Vremena kada su sa mnom bili Bert Lankaster i Frenk Sinatra, čini mi se, bila su najbolja. U svakom slučaju nije lako nositi breme slave. Jedni to preživljavaju lakše, drugi teže", kaže on.
Kada je u pitanju vreme, on podvlači da ranije nije opažao Majklovu sedu kosu, ali veruje da će mu ova jesen biti poslednja. Ipak, pitao je svog agenta ima li ulogu za sedamdesetpetogodišnjaka, skidajući 15 godina sa svojih 90.
(Tanjug)
Današnji Holivud, kako ističe Daglas, je dosta daleko od njega.
"S godinama gubim drugove koji se ne mogu uporediti sa onima koji danas rade. Vremena kada su sa mnom bili Bert Lankaster i Frenk Sinatra, čini mi se, bila su najbolja. U svakom slučaju nije lako nositi breme slave. Jedni to preživljavaju lakše, drugi teže", kaže on.
Kada je u pitanju vreme, on podvlači da ranije nije opažao Majklovu sedu kosu, ali veruje da će mu ova jesen biti poslednja. Ipak, pitao je svog agenta ima li ulogu za sedamdesetpetogodišnjaka, skidajući 15 godina sa svojih 90.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.